Карачи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Карачи
урд. کراچی
Karachi Montage 02.PNG
Колаж слика Карачија
Административни подаци
Држава  Пакистан
Покрајина Flag of Sindh.svg Синд
Становништво
Становништво
 — 2016. 24.300.000[1][2]
 — густина 6.890/км2
Географске карактеристике
Координате 24°52′ СГШ; 67°01′ ИГД / 24.86° СГШ; 67.01° ИГД / 24.86; 67.01Координате: 24°52′ СГШ; 67°01′ ИГД / 24.86° СГШ; 67.01° ИГД / 24.86; 67.01
Временска зона UTC+5
Надморска висина 8 м
Површина 3.527 км2
Карачи на мапи Пакистана
Карачи
Карачи
Карачи на мапи Пакистана
Остали подаци
Градоначелник Сајад Хусеин Абаси[3]
Позивни број 021
Веб-сајт
karachicity.gov.pk

Карачи (урд. کراچی) је највећи град у Пакистану[4][5] и главни град пакистанске регије Синд. Он је пести најнасељенији град у свету[6][7] и 8. најнасељенији метрополитански град у свету.[8] Рангиран као бета светски град,[9][10] овај град је пакистански премијерни индустријски и финансијски центар.[11] Карачи је исто тако пакистански најкосмополитски град.[12] Карачи је финансијски и трговачки центар и највећа лука Пакистана. Налази се на обали Арабијског мора, северозападно од делте Инда. Према подацима из 2016. у граду је живело 24.300.000 становника.

Мада је регион Карачија био насељен миленијумима,[13] град је основан као утврђено село звано Kolachi[14] 1729. године.[15] Значај насеља је драстично порастао с доласком Британске источноиндијске компаније средином 19. века, која не само да је започела велике радове да претвори град у значајну луку, већ и да га повеже и са својом обимном железничком мрежом.[14] До времена поделе Британске Индије, град је био највећи у Синду са процењеном популацијом од 400.000.[12] Након независности Пакистана, градска популација се драматично повећала са доласком стотина хиљада муслиманских избеглица из Индије.[16] Град је доживео брз економски раст након независности, привлачећи мигранте из целог Пакистана и јужне Азије.[17]

Карачи је један од Пакистанских најсветовних и друштвено либералних градова.[18][19][20] Он је исто тако у највећој мери лингвистички, етнички и религиозно разноврстан град у Пакистану.[12] Са популацијом самог града од 14,9 милиона према пакистанском попису из 2017,[21] Карачи се сматра да је други најваћи град након Џакарте међу земљама са муслиманском већином,[22] и да је 10. најнасељенија урбана агломерација у свету.[8][23] Карачи је један од најбрже растућих градова,[24] и има заједнице које представљају скоро сваку етничку групу у Пакистану. Карачи је дом за преко 2 милиона бангладешких имиграната, 1 милион афгханстанских избеглица, и до 400.000 Рохинџанаца из Мјанмара.[25][26][27]

Карачи је сад пакистански премијерни индустријски и финансијски центар. Град има формалну економију која се процењује да је вредна $113 милијарди по подацима из 2014.[28] Карачи сакупља више од једне трећина пакистанских пореских прихода,[29] и генерише апроксимативно 20% пакистанског БДП.[30][31] Око 30% пакистанског индустријског производа долази из Карачија,[32] док луке Карачија прослеђују око 95% пакистанске спољашње трговине.[33] Апроксимативно 90% мултинационалних корпорација који оперишу у Пакистану имају седишта у Карачију.[33] До 70% радне снаге града је запослено у неформалној економији,[34] која се типично не укључује у БДП прорачуне.[35]

Познат као „град светала” током 1960-тих и 1970-тих је био познат по свом живом ноћном животу,[36] Карачи је био оптерећени оштрим етничким, секташким и политичким конфликтом током 1980-тих са пристизањем наоружања током Совјетско-афганског рата.[37] Град је постао добро познат по својим високим нивоима насилног криминала, али је степен евидентираних злочина значајно смањен након контроверзне операције против криминалаца, коју су MQM политичка партија и исламистички милитанти иницирали 2013, посредством пакистанских ренџера.[38] Градска стопа убиства у 2015. години је смањена за 75% у односу на 2013. годину, и киднаповања су смањена за 90%,[39] а са побољшаним сигурносним окружењем дошло је до оштрог повећања цена некретнина.[40]

Историја[уреди]

Мохата палата

Карачи је познат још од античких времена. Крокола је било место, где је Александар Македонски припремао флоту за повратак у Вавилонију након кампање у долини Инда. Арапима је био познат као Дебал. Према легенди од рибарског насеља је до краја 1700—их настао град, који је започео трговину са прекоморским земљама. Тада је саграђена и тврђава за заштиту луке. Британска источноиндијска компанија је освојила град 1839. Енглези су схватили значај луке за извоз, па су развили и проширили луку. Током Првог индијског рата за независност 1857. побуњеници су преузели контролу над градом од Енглеза, али Енглези су победили побуњенике и поново успоставили контролу над градом. Прва телеграфска порука између Индије и Енглеске била је 1864. између Карачија и Лондона.

Национални маузолеј са гробом оснивача Пакистана Мухамеда Али Џине

У Карачију је рођен оснивач Пакистана Мухамед Али Џина. До 1899. Карачи је постао највећа лука Истока за извоз пшенице. До 1914. постао је највећа лука за извоз жита у Британској империји. Када је Пакистан постао независан 1947. Карачи је постао главни град. Приликом поделе Индије дошло је много избеглица из Индије у Карачи. Те избеглице су се звале мухаџири. Равалпинди је постао 1958. главни град Пакистана. Током осамдесетих и деведесетих година двадесетог века у Карачи је дошло много избеглица из Авганистана. У Карачију су избијали сукоби различитих група, посебно између мухаџира и других група.

Географија[уреди]

Клима[уреди]

Клима Карачија
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 32,8
(91)
36,1
(97)
41,5
(106,7)
44,4
(111,9)
47,8
(118)
47,0
(116,6)
42,2
(108)
41,7
(107,1)
42,8
(109)
43,3
(109,9)
38,5
(101,3)
34,5
(94,1)
47,8
(118)
Максимум, °C (°F) 25,8
(78,4)
27,7
(81,9)
31,5
(88,7)
34,3
(93,7)
35,2
(95,4)
34,8
(94,6)
33,1
(91,6)
31,7
(89,1)
32,6
(90,7)
34,7
(94,5)
31,9
(89,4)
27,4
(81,3)
31,7
(89,1)
Просек, °C (°F) 18,1
(64,6)
20,2
(68,4)
24,5
(76,1)
28,3
(82,9)
30,5
(86,9)
31,4
(88,5)
30,3
(86,5)
28,9
(84)
28,9
(84)
27,9
(82,2)
23,9
(75)
19,5
(67,1)
26,0
(78,8)
Минимум, °C (°F) 10,4
(50,7)
12,7
(54,9)
17,6
(63,7)
22,3
(72,1)
25,9
(78,6)
27,9
(82,2)
27,4
(81,3)
26,1
(79)
25,2
(77,4)
21,0
(69,8)
15,9
(60,6)
11,6
(52,9)
20,3
(68,5)
Апсолутни минимум, °C (°F) 0,0
(32)
3,3
(37,9)
7,0
(44,6)
12,2
(54)
17,7
(63,9)
22,1
(71,8)
22,2
(72)
20,0
(68)
18,0
(64,4)
10,0
(50)
6,1
(43)
1,3
(34,3)
0,0
(32)
Количина кише, mm (in) 6,0
(0,236)
9,8
(0,386)
11,7
(0,461)
4,4
(0,173)
0,0
(0)
5,5
(0,217)
85,5
(3,366)
67,4
(2,654)
19,9
(0,783)
1,0
(0,039)
1,8
(0,071)
4,4
(0,173)
217,4
(8,559)
Сунчани сати — месечни просек 270,7 249,4 271,6 277,4 299,1 231,8 155,0 147,7 218,8 283,5 273,3 272,0 2.950,3
Извор #1: NOAA[41]
Извор #2: PMD (екстрими)[42]

Становништво[уреди]

Према подацима из 2016. у граду је живело 24.300.000 становника.

Кретање броја становника
1981. 1998. 2006. 2013. 2016.
5.208.132[43] 9.269.265[43] 11.969.284 23.500.000 24.300.000

Град је 1941. имао 435.887 становника. Већ 1951. имао је 1.068.459 становника. Када је дошло до поделе Индије 1947. у Карачи је дошло много избеглица, а са друге стране привукао је многе као главни град нове државе Пакистана. Избеглице које су дошле у град су углавном говорили урду и познати су као Мухаџири.

Мухаџири су дошли из разних делова Индије и са собом су донели своје обичаје. Нова влада Пакистана је тада дала Мухаџирима имовину хиндуса, који су напустили Карачи. Мухаџири су створили доминантну политичку већину у граду, што је довело до каснијих сукоба са староседеоцима из Синда. Након совјетске инвазије Авганистана у Карачи је дошло јако много избеглица из Авганистана.

Проблеми[уреди]

Због наглог развоја и великог прилива становништва Карачи се суочава са низом проблема. Постоји велики проблем саобраћајних гужви, а 550 људи годишње погине у саобраћајним несрећама. Загађење ваздуха је 20 пута беће од стандарда Светске здраствене организације. У задње време појављују се нови проблеми са редукцијама воде и струје. Током летних врућина 2006. редукције струје су трајале неколико сати сваки дан. Редукције воде су постале уобичајена појава.

Привреда[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Карачи је финансијски центар Пакистана. Већина пакистанских банака има седишта у Карачију. Највећа берза Пакистана је у Карачију. Највећа лука и највећи аеродром Пакистана се налазе у Карачију. У задње време многе мултинационалне компаније су успоставиле своје уреде у Карачију. Посебно је значајно јачање присуства и улагања страних компанија из сектора информационих технологија и телекомуникација.

Саобраћај[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Референце[уреди]

  1. Brinkhoff, Thomas. „The Principal Agglomerations of the World”. citypopulation.de. City Population. Приступљено 8. 04. 2015. 
  2. „Population explosion: Put an embargo on industrialisation in Karachi”. tribune.com.pk. 6. 10. 2013. Приступљено 17. 01. 2014. 
  3. „Administrator Office”. Karachi Metropolitan Corporation. Приступљено 13. 10. 2015. 
  4. „Population size and growth of major cities” (PDF). Pakistan Bureau of Statistics. 1998. 
  5. Amer, Khawaja (10. 6. 2013). „Population explosion: Put an embargo on industrialisation in Karachi”. The Express Tribune. Приступљено 16. 6. 2017. 
  6. „Population explosion: Put an embargo on industrialisation in Karachi”. tribune.com.pk. 6. 10. 2013. Приступљено 16. 6. 2017. 
  7. Brinkhoff, Thomas. „The Principal Agglomerations of the World”. City Population. Приступљено 8. 4. 2015. 
  8. 8,0 8,1 „Populations of 150 Largest Cities in the World”. worldatlas. 7. 3. 2016. Приступљено 2. 6. 2016. 
  9. „GaWC – The World According to GaWC 2008”. Lboro.ac.uk. 3. 6. 2009. Приступљено 14. 9. 2009. 
  10. „GAWC World Cities Ranking List”. Diserio.com. Приступљено 14. 9. 2009. 
  11. „PIGJE”. pigje.com.pk. Приступљено 25. 2. 2016. 
  12. 12,0 12,1 12,2 Inskeep, Steve (2012). Instant City: Life and Death in Karachi. Penguin Publishing Group. стр. 284. ISBN 978-0-14-312216-6. Архивирано из оригинала на датум 30. 10. 2016. Приступљено 30. 10. 2016. 
  13. Mahim, Maher (3. 11. 2013). „Karachi's Stone Age proves history didn’t start with the Muslims”. Express Tribune. Приступљено 16. 10. 2016. 
  14. 14,0 14,1 Gayer, Laurent (2014). Karachi: Ordered Disorder and the Struggle for City. HarperCollins Publishers. стр. 368. ISBN 9789351160861. Архивирано из оригинала на датум 30. 10. 2016. Приступљено 30. 10. 2016. 
  15. Askari, Sabiah (2015). Studies on Karachi: Papers Presented at the Karachi Conference 2013. Cambridge Scholars Publishing. ISBN 978-1-4438-7744-2. Архивирано из оригинала на датум 30. 10. 2016. Приступљено 30. 10. 2016. 
  16. „Port Qasim | About Karachi”. Port Qasim Authority. Приступљено 10. 2. 2014. 
  17. Brunn, Stanley (2008). Cities of the World: World Regional Urban Development. Rowman & Littlefield. стр. 647. ISBN 978-0-7425-5597-6. Архивирано из оригинала на датум 30. 10. 2016. Приступљено 30. 10. 2016. 
  18. Nadeem F. Paracha. „Visual Karachi: From Paris of Asia, to City of Lights, to Hell on Earth”. Dawn. Приступљено 8. 3. 2016. 
  19. Abbas, Qaswar. „Karachi: World's most dangerous city”. India Today. Приступљено 24. 10. 2016. »Karachi, Pakistan's largest city, with a population of 1.9 crore (Mumbai has 2 crore people), is the country's most liberal and secular metropolis.« 
  20. „Pakistani journalists face threats from Islamists”. Deutsche Welle. Приступљено 24. 10. 2016. »This all happened in the heart of Karachi – a relatively liberal city with a population of more than 15 million« 
  21. „Provisional summary results of 6th population and housing census-2017”. Pakistan Bureau of Statistics. Приступљено 21. 10. 2017. 
  22. „World Urbanization Prospects, 2009 revision (online data)”. Архивирано из оригинала на датум 31. 10. 2013. Приступљено 11. 5. 2011. 
  23. „Demographia: World Urban Areas: 12th Annual Edition: 2016:04” (PDF). demographia.com. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 13. 10. 2016. Приступљено 30. 10. 2016. 
  24. Kotkin, Joel. „The World's Fastest-Growing Megacities”. forbes.com. 
  25. „Falling back”. Daily Times. Архивирано из оригинала на датум 5. 8. 2011. Приступљено 24. 8. 2010. 
  26. „Chronology for Biharis in Bangladesh”. Center for International Development and Conflict Management, University of Maryland. 10. 1. 2007. Архивирано из оригинала на датум 2. 6. 2010. Приступљено 6. 5. 2010. 
  27. Craig, Time. „Pakistan cracks down on Afghan immigrants, fearing an influx as U.S. leaves Afghanistan”. Washington Post. Приступљено 24. 10. 2016. »Qaim Ali Shah, the chief minister of Sindh province in southern Pakistan, said at a news conference in February that there were already more than 1 million illegal Afghan immigrants living in Karachi, a rapidly growing city of 22 million people.« 
  28. Centre for Risk Studies at the University of Cambridge Judge Business School. „Karachi factsheet: Lloyd's City Risk Index”. Lloyd's City Risk Index 2015–2025. Lloyd's. Приступљено 23. 11. 2016. 
  29. „The importance of Karachi – The Express Tribune”. The Express Tribune (на језику: енглески). 12. 10. 2015. Приступљено 2016-06-13. 
  30. Asian Development Bank. „Karachi Mega-Cities Preparation Project” (PDF). Приступљено 1. 1. 2009. 
  31. The Trade & Environment Database. „http://arifhasan.org/wp-content/uploads/2012/08/P16_Gentrification-Karachi-Coastline.pdf”. Приступљено 1. 1. 2009.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  32. Pakistan and Gulf Economist. „Karachi: Step-motherly treatment”. Приступљено 15. 10. 2007. 
  33. 33,0 33,1 Drivers of Long-Term Insecurity and Instability in Pakistan: Urbanization. Rand Corporation. 2014. стр. 18. ISBN 978-0-8330-8750-8. 
  34. Hasan, Arif (април 2015). „Land contestation in Karachi and the impact on housing and urban development”. Environment and Urbanization. SAGE. 27 (1): 217—230. PMC 4540218Слободан приступ. PMID 26321797. doi:10.1177/0956247814567263. 
  35. „The Informal Economy: Fact Finding Study” (PDF). Department for Infrastructure and Economic Cooperation. Приступљено 1. 12. 2016. 
  36. Gayer, Laurent (2014). Karachi: Ordered Disorder and the Struggle for the City. Oxford University Press. стр. 18. ISBN 978-0-19-023806-3. 
  37. „2011 brings a violent and bloody year of ethnic conflict to Karachi, Pakistan”. Public Radio International. 19. 1. 2012. Приступљено 16. 10. 2016. 
  38. ur-Rehman, Zia (7. 11. 2015). „Crime Down in Karachi, Paramilitary in Pakistan Shifts Focus”. New York Times. Приступљено 22. 10. 2016. 
  39. „Karachi property prices soar after Pakistan crime crackdown”. Reuters. 29. 2. 2016. Приступљено 22. 10. 2016. »Recorded murders in Karachi fell to 650 last year, a 75 percent drop from 2013, while registered extortion was down 80 percent and kidnapping by nearly 90 percent, according to the CPLC, which collates official police data.« 
  40. „Karachi property prices soar after Pakistan crime crackdown”. Reuters. 29. 2. 2016. Приступљено 22. 10. 2016. »Karachi property prices jumped 23 percent last year to a record high, outpacing other large cities and the national average of 10 percent, data from property website Zameen.com showed.« 
  41. „WMO Climate Normals for KARACHI (AIRPORT) 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 2014-03-15. 
  42. „Extremes of Karachi”. Pakistan Meteorological Department. Приступљено 2. 2. 2015. 
  43. 43,0 43,1 „PAKISTAN”. citypopulation.de. 

Bibliography[уреди]

Спољашње везе[уреди]