Колката

Из Википедије, слободне енциклопедије
Колката
бенг. কলকাতা
Kolkata Imgs.jpg
Колката
Основни подаци
Држава  Индија
Савезна држава Западни Бенгал
Становништво
Становништво (2011) 4.486.679[1]
Географске карактеристике
Координате 22°34′00″ СГШ; 88°22′00″ ИГД / 22.5666666667° СГШ; 88.3666666667° ИГД / 22.5666666667; 88.3666666667Координате: 22°34′00″ СГШ; 88°22′00″ ИГД / 22.5666666667° СГШ; 88.3666666667° ИГД / 22.5666666667; 88.3666666667
Колката на мапи Индије
Колката
Колката
Колката на мапи Индије
Остали подаци
Поштански код 700001
Позивни број 33

Колката (бенг. কলকাতা, до 2001. Калкута) је главни град индијске државе Западни Бенгал. Град има готово 5 милиона становника, а са метрополитенским подручјем око 14 милиона. Колката је била главни град Британске Индије до 1911. Након 1947. Колката је економски стагнирала, а од 2000. град поново економски јача. Колката се суочава са проблемима урбанизације, као што су сиромаштво, загађеност и саобраћајно загушење. Колката је пре била сматрана културном престоницом Индије, у којој су живели Рабиндранат Тагор, Роналд Рос, Суба Чандра Бозе, Мајка Тереза, Сатјендранат Бозе, Јагдиш Бозе, Чандра Бозе и други. Иако се назив града увек изговарао Колката или Коликата, англиканизовани облик Калкута (енгл. Calcutta) је био званичан назив града до 2001. године, када је промењен у Колката да би се поклопио са изговором на бенгалском језику.

Историја[уреди]

Меморијал краљице Викторије
Колката као град палата у колонијално доба

Подручје је било насељено преко 2 хиљаде година. Историја града започиње доласком Британске источноиндијске компаније 1690, када је компанија започела са успостављањем трговине у Бенгалу. Британци су 1699. саградили тврђаву Форт Вилијам, која су користили као регионалну базу. Колката, је постала седиште једне од три британске области у Индији. Због сукоба са Французима у Индији тврђава је ојачана 1756. Наваб од Бенгала је протестовао због милитаризације, па је заузео тврђаву Форт Вилијам. Британци су је након годину дана поново поново освојили. Колката је постала 1772. главно седиште Британске Индије. До 1805. исушене су мочваре, а Колката је постала "град палата". Почетком 19. века Колката се састојала од два града, британског и индијског. Од 1850их долази до убрзане индустријализације, посебно је постала позната по текстилној индустрији и преради јуте. Због индустрије улагало се у инфраструктуру, тј. железницу и телеграф. У граду се појавила и нова класа Индијаца, који су често били професионалци, читали новине, били англофили и најчешће припадали вишим хинду кастама. Колката је временом постала центар индијског покрета за независност. Подела Бенгала из 1905. представљала је веома непопуларан потез, који је довео до протеста и бојкота енглеске робе. Због тих протеста, а и због административно неповољног положаја Колкате главни град је 1911. постао Њу Делхи. Током Другог светског рата Јапанци су два пута бомбардовали луку. Храна је давана војсци, па су милиони у Бенгалу страдали од глади током 1943. Захтев за формирањем муслиманске државе је 1946. изазвао велике нереде и преко 2.000 мртвих. Подела Индије је довела до великог насиља и одласка великог броја муслимана у Источни Пакистан. У исто време у град је дошло стотине хиљада хиндуса.

На путевима у Калкути могу се видети аутобуси, такси возила, рикше и други модели путних возила

Географија[уреди]

Клима[уреди]

Налази се у зони тропске климе. просечна годишња темпаратура је 26,8 °C. Лети температуре често прелазе 40 °C, а зими темпаратура пада на 12-14 °C. Југоисточни монсуни доносе највише кише између јуна и септембра, а просечна годишња количина падавина је 1582 mm. Колката је много загађенија од других великих градова Индије.

Клима (Колката)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Средњи максимум, °C (°F) 26,4
(79,5)
29,1
(84,4)
33,5
(92,3)
35,3
(95,5)
35,4
(95,7)
34,0
(93,2)
32,3
(90,1)
32,1
(89,8)
32,4
(90,3)
32,3
(90,1)
30,3
(86,5)
27,0
(80,6)
31,7
(89,1)
Просек, °C (°F) 20,1
(68,2)
23,0
(73,4)
27,0
(80,6)
30,2
(86,4)
30,7
(87,3)
30,3
(86,5)
29,2
(84,6)
29,1
(84,4)
29,1
(84,4)
28,2
(82,8)
24,9
(76,8)
20,8
(69,4)
26,9
(80,4)
Средњи минимум, °C (°F) 13,8
(56,8)
16,9
(62,4)
21,7
(71,1)
25,1
(77,2)
26,0
(78,8)
26,5
(79,7)
26,1
(79)
26,1
(79)
25,8
(78,4)
23,9
(75)
19,6
(67,3)
14,5
(58,1)
22,2
(72)
Количина падавина, mm (in) 11
(4,3)
30
(11,8)
35
(13,8)
60
(23,6)
142
(55,9)
288
(113,4)
411
(161,8)
349
(137,4)
288
(113,4)
143
(56,3)
26
(10,2)
17
(6,7)
1,800
(708,7)
[тражи се извор]

Економија[уреди]

Колката је главни пословни и финансијски центар источне Индије и североисточних држава. Друга највећа берза у Индији је у Колкати. Некад је Колката била главни град Индије (до 1911), а после 1947. уследила је економска стагнација. Између 1960их и 1990их био је јако велики бег капитала, а многе фабрике су затворене. Либерализација индијске економије 1990их поправила је економску ситуацију. Економски опоравак предводи сектор информационих технологија.


Становништво[уреди]

Једно од дивљих насеља у Колкати

Према незваничним резултатима пописа, у граду је 2011. живело 4.486.679 становника, а 13,2 милиона у ширем подручју.

Демографија
1991. 2001. 2011.
4.399.819[2] 4.572.876[2] 4.486.679[1]

Главни језици су бенгалски језик, хинди и енглески језик. Хинду религији припада 77,68% становништва, а 20,27% су муслимани. Једна трећина становништва ужег дела Колкате живи у сиротињским насељима.

Култура[уреди]

Индијски музеј

Колката је била звана град палата. Има велики број грађевина из колонијалног периода. Индијски музеј је основао дански ботаничар 1814. и представља најстарији музеј Индије. У Колкати се налази Национална библиотека Индије са преко 2 милиона књига. Меморијал краљице Викторије представља грађевину коју је саградио Вилијам Емерсон између 1906. и 1921, а која је комбиновала могулски стил архитектуре са ренесансним елементима.

Извори[уреди]

Привреда[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Саобраћај[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Спољашње везе[уреди]