Пређи на садржај

Борбе у Курској области (2024)

С Википедије, слободне енциклопедије
Позиција територије на којој се воде борбе

Борбе у Курској области (2024) започеле су 6. августа 2024. године, током руске инвазије на Украјину, када су украјинске оружане снаге прешле руско-украјинску границу и започеле војне операције на територији руске Курске области.

Позадина

[уреди | уреди извор]

Важни предуслови за пробој украјинских оружаних снага били су фактор изнеђења, слаба утврђеност руских положаја и одсуство професионалних војника у региону уз границу са Украјину. Неки коментатори су ово видели као неуспех руске обавештајне службе[1], али су се касније појавиле информације да је начелник Генералштаба Валериј Герасимов био обавештен неколико недеља унапред о концентрацији украјинских трупа у близини границе и могућој операцији украјинске војске, али није придао значај информацијама обавештајне службе и о извештајима није обавестио Владимира Путина.[2]

У Курској области изградња линија утврђења дуж границе почела је 2022. године. Гувернер Курске области Роман Старовојт је у октобру 2022. године тврдио да су две ојачане линије одбране спремне. У јануару 2023. Старовојт је обишао изградњу утврђења у округу Суџански и крајем године известио о спремности неколико линија. Курски медији су известили да је вредност уговора о изградњи одбрамбених линија била 12 милијарди рубаља. Према писању новинара, компаније су деловале као подизвођачи, а међу њима су биле и оне „блиске и драге“ Старовојту и шефу владе области Алексеју Смирнову (сада в.д. гувернеру).[3]

У марту 2023, према "МК Черноземье" и публикацији Вистка, потписан је додатни уговор вредан 3,2 милијарде рубаља. Према писању „Вестка“, против једног од извођача радова покренут је кривични поступак након вишемесечне неисплате зарада радницима по члану „крађа“ и „легализација средстава прибављених кривичним путем“. [4] У септембру 2023. РБК-Украјина је известио о појави имитација утврђења: из обавештајних материјала се сазнало да су скоро сва упоришта празна, а нека су зарасла у траву.[5]

Пројекат „Можемо да објаснимо“, позивајући се на сопствени извор, известио је да у време напада није било редовних трупа у региону Курск које би могле да се супротставе офанзиви, попут артиљеријских и тенковских јединица и оператера дронова. Руски телеграм канали су такође писали о недостатку резерви у региону.[6] У септембру 2023. године, украјински центар националног отпора, на основу снимака из ваздуха Курских утврђења, известио је да су скоро сва упоришта у региону без људства и опреме, која је, према подацима Центра, пребачена у Запорошку и Доњецку област.[3] Извор „ВЧК-ОГПУ“ потврдио је да је уочи операције Оружаних снага Украјине део руских снага повучен из Курске области.[7]

Снаге укључене у борбе

[уреди | уреди извор]

Руско Министарство одбране је 6. августа саопштило да је 300 војника из састава 22. механизоване бригаде Оружаних снага Украјине, са 11 тенкова и више од 20 оклопних возила, стигло до руско-украјинске границе. [7] Начелник Генералштаба Валериј Герасимов је 7. августа изјавио да групу Оружаних снага Украјине чини „до хиљаду људи“. [8]

Амерички ратни извештач Дејвид Акс написао је за Форбс да је Украјина спремна да укључи три бригаде у инвазију на Курску област и да има групу до 10 хиљада људи у зони инвазије. У операцији учествује 80. одвојена ваздушно-јуришна бригада, једна од најопремљенијих и најпокретљивијих јединица Оружаних снага Украјине. Наоружана је совјетском и западном опремом, што укључује тенкове Т-64БВ и Т-80БВ, оклопне транспортере БТР-80, оклопне транспортере на точковима Стрикер и борбена возила пешадије на гусеничарима Мардер. Друге две бригаде су 22. и 88. механизована механизована бригада.[9][10]

Ток догађаја

[уреди | уреди извор]

6. август

[уреди | уреди извор]

У ноћи између 5. и 6. августа украјинско гранатирање Курског региона је постало све учесталије, након чега су пешадијске јединицеОружаних снага Украјине уз подршку оклопних возила прешле границу код града Суџа. Према локалним телеграм каналима, три тенка Оружаних снага Украјине су напредовала у правцу насеља Гончаровка и села Куриловка.[7] Увече 6. августа најмање 400 војника, 11 тенкова и 20 оклопних борбених возила Оружаних снага Украјине прешло је границу између Украјине и Руске Федерације.[11]

Из састава Оружаних снага Украјине у операцији су учествовале 22. и 88. механизована пешадијска бригада, 80. и 82. десантна јуришна бригада[12][11][9] . Руски војни дописници тврдили су да је Руски добровољачки корпус (РДК) учествовао у борбама. Украјински НВ, позивајући се на извор у Главној обавештајној управи Министарства одбране Украјине, објавио је да је ово неистинито. Легија „Слобода Русије“ одбила је да коментарише о свом потенцијалном учешћу у операцији.[13]

Министарство одбране Русије је саопштило да су системи ПВО уништили 24 беспилотне летелице на небу изнад Курске области преко ноћи и јутра 7. августа.[14] Према саопштењу руског Министарства одбране од 17:00, украјинске снаге су извршиле напад на граничаре у местима Олешњи и Николаево-Дарино. У борбе са украјинским снагама ушле су граничне трупе ФСБ Ваздушно-космичке снаге Русије, а ваздушни удари су изведени и у Сумској области Украјине. Појачања су послата у зоне борби. Током борби 6. августа, заробљени су руски војнике, укључујући и регруте на одслужењу војног рока.[15]

Према руском телеграм каналу ВЧК-ОГПУ, борци чеченске формације „Ахмат“ стационирани у пограничном подручју побегли су са својих положаја по почетку бориб. [16] Касније је командант „Ахмата” Апти Алаудинов правдао неучешће својих јединица у биткама чињеницом да су се „Ахмат” и украјинске оружане снаге међусобно мимоишле.[17]

НАСА сателити који прате пожаре широм света забележили су пожар у насељеним местима у близини Суџија.[18] Јединице Оружаних снага Украјине напредовале су у правцу града Суџе.[16] Горналски манастир Светог Николе Белогорског је био под ватром: према речима игумана, игумана Питирима, два храма и црквене зграде су спаљени и уништени.[16][19]

7. августа

[уреди | уреди извор]

Како је саопштило руско Министарство одбране, 7. августа Оружане снаге Украјине наставиле су да изводе ваздушне ударе на територију Курске области. Током ноћи су јединице ПВО уништиле 4 беспилотне летелице.[20]

Према руском каналу Рибар, који је близак руском генералштабу, до другог дана инвазије украјинске трупе су се укопавале у Курској области.[16] Оружане снаге Украјине заузеле су линије на којима су били руски регрути и у потпуности контролисали Николаево-Дарино, Дарино и Свердликово. Јутра 7. августа украјинске трупе контролисале су део аутопута Риљск - Суџа и зону дуж аутопута 38К-004.[16] Према проценама, украјинске снаге су у руској територији уклиниле у до 10 километара по дубини.[21] У Курској области је било до 400 војника украјинских оружаних снага. Према руском телеграм каналу „Архангел Спецназа“, украјинске оружане снаге су преко ноћи пребациле резерве у боласт и увеле до два нова батаљона у борбе.[16]

Касније током дана стигла је информација да је Суџа, која већ није имала мобилни сигнал, а у многим кућама није било струје, гаса или воде, била у „оперативном окружењу“.[22][23] Касније се сазнало да су украјинске оружане снаге ушле у сам град. Градоначелник Суји најавио је евакуацију становништва. Такође, украјинске трупе су ушле у још један регионални центар - град Коренево, а такође су заузеле гасну мерну станицу Суџа. [23]

Анализе су показале да је до 7. августа увече Русија изгубила потпуну контролу над 350 км² у Курској области. Украјинске оружане снаге заузеле су насеља Горнал, Гуево и Куриловка која се налазе јужно од Суџе.[24] У северозападном правцу украјинске трупе су заузеле Леонидово и Љубимовку, а такође су контролисале и фарму Зелени Шљак.[25]

8. август

[уреди | уреди извор]

Према речима вршиоца дужности гувернера Алексеја Смирнова, шест украјинских дронова и пет пројектила оборено је током ноћи и јутра 8. августа у Курској области.[26] До јутра тог дана украјинске оружане снаге контролисале су западни део Суџе и путеве око њега, а у граду су се водиле уличне борбе.[26][27] Одвојене групе украјинске војске стигле су до насеља Ивница и Анастасјевка. То је значило да су украјинске оружане снаге продрле по дубини 23-26 км од границе са Украјином и повећале могућности за пресецање аутопута Суџа - Љгов. [28]

Дана 8. августа, према подацима Оператора ГТС Украјине, транзит руског гаса кроз украјински гаснотранспортни систем смањен је на 37,25 милиона м³ са уобичајених 42-42,4 милиона.[29]

Касније током дана саопштено је да се јединице групе Вагнер пребацују из Африке у Курск. [30] У област је пребачена и интернационална бригада „Петнашка“. [31]

Анализа су показале да се до средине дана 8. августа зона украјинске окупације у Курској области проширила на 430 км². Украјинске оружане снаге преузеле су скоро потпуну контролу над Суџом, а такође су ушле у село Мирни и контролисале села Козачка Локња, Богдановка, Први Књажи и Други Књажи.[32] Борбе су забележене у селима Снагост[32], Анастасјевка, Кромски Бики и Болшоје Солдатскоје.[33]

Украјинска војска је током дана прешла више од 30 км путем од Суџе до Курска и око 7 км путем за Љгов. На максималној удаљености од границе, ОСУ су примећене у насељима Чемошки (10 км до Љгова, 35 км од Суџе) и Шагарово (50 км од Курска, 34 км од Суџе).[34][35]

9. август

[уреди | уреди извор]

Руско Министарство одбране известило је да су снаге ПВО у ноћи 9. августа обориле седам дронова изнад Курске области.[36]

У ноћи 9. августа у селу Октјабрскоје у Рилском округу Курске области уништена је колона руске војне технике. Нападнуто је најмање 14 војних камиона КамАЗ и Урал која су превозила пешадију. Украјинске оружане снаге су највероватније користиле ракетне системе ХИМАРС са ракетама са касетном муницијом. Телеграм канал „Маш“, близак снагама безбедности РФ, известио је да је ФСБ привео мештанина села који је снимио нападнуту колону и оптужио га да је шпијунирао за Украјину.[37]

Министарство одбране је у поподневним сатима објавило извештај о пребацивању војног конвоја из Белгородске области у Суџански округ Курске области. Конвој се састојао од оклопних возила и самоходних хаубица 2С19 Мста-С калибра 152 мм. [31]The Insider сугерише, на основу анализе тактичких знакова на транспортованој техници, да руска команда у Курску област пребацује трупе које су учествовале у борбама на северу Харковске области или су се спремале за борбе у том правцу.[33]

Циљеви операције

[уреди | уреди извор]

Фајненшел тајмс и Њујорк тајмс изнели су мишљење да напад на Курску област може бити покушај украјинских оружаних снага да скрену пажњу руске команде са Донбаса и успоре напредовање руских оружаних снага западно од Авдејевке.[38][39] . Такође, југоисточно од Суџе постоји железничка пруга дуж које Русија снабдева своју групу трупа „Север“, укључене у борбе у Харковској области.[38]Си-Ен-Ен верује да би успешан напад у региону Курск могао да помогне украјинској команди да одржи морал војног и цивилног становништва усред потешкоћа на другим деловима фронта.[39]

Према Форбсу, украјински продори представљају "импресиван подвиг за војску која је у дефанзиви".[40] Магазин такође наводи да циљ операције, која има велики "улог", може бити диверзија са циљем "одвлачења" руских снага из Донбаса или окупација дела руске територије, што би Украјини донело бољу преговарачку позицију, додавши да "Можда, смелим и ризичним нападом, Украјинци окрећу ток рата на једном фронту. Или можда бацају оно мало резервних трупа које имају на осуђени гранични препад."[40]

У медијима се појавила верзија да би међу могућим циљевима операције могло бити и уништавање гасне мерне станице Суџа, преко које се гас из Русије извози у Европу[16], међутим, такав циљ операције је сумњив из разлога да би Украјина могла да прекине транзит руског гаса у било ком тренутку у Европу и преко своје територије.[41]

Губици

[уреди | уреди извор]

Према руским и украјинским блогерима, до 7. августа, руске оружане снаге су изгубиле хеликоптер Ка-52 (командир је настрадао) и Ми-8 (успео да слети са оштећењима), два тенка Т-62[42] и камионе КамАЗ.[7] У близини Рилска 9. августа, најмање 14 руских војних возила КамАЗ и Урал оштећено је у оквиру погођеног конвоја. Видео снимак последица напада указује да је било жртава међу војском.[43]

Руски телеграм канал „Два мајора“ известио је да су у нападу 6. августа украјинске оружане снаге изгубиле до 8 оклопних возила . Институт за проучавање рата је саопштио да је геолокацијом утврђено да снимци 7 километара северно од руско-украјинске границе показују оштећена и напуштена оклопна возила, али је нагласио да тренутно није могуће утврдити коме су припадала.[44]

Руско Министарство одбране проценило је губитке украјинских оружаних снага 7. августа на 315 људи, укључујући најмање 100 погинулих, као и 54 комада технике, укључујући 7 тенкова.[8] До јутра 8. августа, према подацима Министарства, укупни губици Оружаних снага Украјине достигли су 660 војника и 82 оклопна возила.[26] Руско Министарство одбране је у јутарњем извештају 9. августа навело да су у правцу Курска украјинске оружане снаге имале до 945 погинулих и рањених војника. Међутим, поједини медији напомињу да, на основу ранијих података ресора о бројности Оружаних снага Украјине, у Курској области није требало да остане више од педесет украјинских војних лица.[45]

Видео снимци објављени јутра 7. августа приказују групу од 6 заробљених руских војника.[42][46] На граничном прелазу Суџа, украјинске оружане снаге су заробиле најмање 40 руских војника, укључујући и регруте на одслужењу војног рока.[13][47] Публикација „Верстка” је саопштила да би у појасу захваћеном борбама могло бити на стотине војних обвезника чија се судбина са сигурношћу не зна.[48] У коментару за Вашингтон пост, саветник председника Украјине, под условом да остане анониман, рекао је да су током тродневних борби у Курској области заробљене „стотине“ људи .[36]

Цивилне жртве

[уреди | уреди извор]

Од 7. августа, према званичним подацима власти Курске области, погинуло је пет цивила, међу којима су болничар, возач хитне помоћи и 24-годишња трудница.[16][49][50]

Према подацима руског Министарства здравља, од 6. до 8. августа повређено је 66 особа, међу којима 9 деце. 38 особа, укључујући петоро деце, послато је на болничко лечење у болницама у Курској области. Амбулантно збрињавање је пружено за 19 жртава.[51] Деветоро тешко рањених, укључујући ратног дописника ВГТРК Јевгенија Подубног, хитно је пребачено је у Москву.[52][53]

Реакције

[уреди | уреди извор]

Русија

Руско Министарство одбране је 6. августа саопштило да су се украјинске снаге повукле назад преко границе уз велике губитке, али је ова изјава касније повучена. [54]

Ујутру 7. августа, на седници владе, руски председник Владимир Путин је први пут после 24 сата прокоментарисао ситуацију, назвавши украјинску инвазију „провокацијом великих размера“.

Путин је тада рекао да је дао „инструкције бројним цивилних одељењима да пруже неопходну помоћ становницима региона”.[49] Вршилац дужности гувернера Курске области Алексеј Смирнов је у извештају Путину назвао ситуацију у региону „контролисаном“ и навео да је око 600 људи евакуисано из пограничних региона и смештено у центре за привремени смештај.[22] У поподневној поруци, руско Министарство одбране је тврдило да „није дозвољено напредовање Оружаних снага Украјине дубоко у руску територију“, не прецизирајући стање на терену.[42]

На следећем хитном састанку „о ситуацији у Курској области“ уз учешће Путина, министра одбране Андреја Белоусова, директора ФСБ Александра Бортњикова и секретара Савета безбедности Сергеја Шојгуа, начелник Генералштаба Валериј Герасимов рекао је да је напредовање Оружаних снага Снаге Украјине заустављено.[8]Супротно уверавањима Герасимова, офанзива је настављена, а 8. августа је под контролом украјинских оружаних снага у зони борбених дејстава било већ 430 км², насупрот 350 км² увече 7. августа.[55][56]

Први потпредседник Владе Руске Федерације Денис Мантуров је 7. августа наложио министарству да издвоји 1,8 милијарди рубаља за евакуацију становника Курске области.[13] Истог дана, гувернер Курске области Алексеј Смирнов најавио је увођење ванредног стања у региону.[57]

Руководство Русије је 7. августа званично увело ванредно стање у Курској области.[58][59]

Владина Комисија за спречавање и отклањање ванредних ситуација одржала је 9. августа ванредну седницу и известила да је „успостављен федерални ниво реаговања у региону“.[60]

Украјина

Саветник шефа кабинета председника Украјине Михаил Подољак је 8. августа издао саопштење о „уништавању уобичајених облика живота“ у Русији – ова изјава је постала први званични коментар Украјине од почетка инвазије на Курску област. Дан раније, украјински председник Владимир Зеленски је рекао да „што је већи притисак на Русију, агресора који је донео рат Украјини, то ће мир бити ближи“, али није директно поменуо борбе у Курској области.[61]

Запад

Портпарол америчког Стејт департмента Метју Милер је 7. августа рекао да Украјина није обавестила САД о плановима за операцију у Курској области, али САД не ограничавају свог савезника у избору тактике, а украјинску офанзиву у гранични регион који користи оружје које је испоручило САД не крши никакве споразуме или правила. Координатор за стратешке комуникације Савета за националну безбедност Џон Кирби потврдио је да политика САД у вези са употребом америчког оружја од стране Оружаних снага Украјине остаје иста: земља се не противи ударању циљева који представљају претњу Украјини. Секретар за штампу Беле куће Карин Жан Пјер је заузврат нагласила да Сједињене Државе подржавају разумне акције Украјине да заустави нападе руских трупа [62] .

Шеф комитета за одбрану немачког Бундестага Маркус Фабер указао је 8. августа да се Немачка не противи употреби наоружања пребаченог Украјини у операцији у региону Курск, укључујући тенкове Леопард 2, који су испоручени Украјини. од 2023. [63]

Последице

[уреди | уреди извор]

Економске последице

[уреди | уреди извор]

Напад је наводно подигао цене гаса на 40 евра (+5%) по мегават-сату у Европи[64],  док су Јутјуб и телефонске мреже доживеле прекиде у Русији.[65]

Транзит руског гаса кроз украјински гасно-транспортни систем смањен је на 37,25 милиона кубних метара дневно са уобичајених 42–42,4 милиона кубних метара.[66]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Игорь Северюгин (2024-08-06). „"Фантастический провал российской разведки". Военный эксперт Юрий Федоров — о прорыве ВСУ границы в Курской области”. Настоящее время. Приступљено 2024-08-08. 
  2. ^ „Разведка России знала о подготовке операции ВСУ в Курской области, но Генштаб проигнорировал доклады и скрыл информацию от Путина”. Важные истории. 2024-08-09. Приступљено 2024-08-09. 
  3. ^ а б „ВСУ за сутки прорвали оборонительные укрепления в Курской области стоимостью свыше 15 млрд рублей”. Агентство (на језику: руски). 2024-08-08. Приступљено 2024-08-07. 
  4. ^ „В приграничных районах Курской области, вероятно, не было укреплений, хотя на них выделили более 3 млрд рублей”. Вёрстка. 2024-08-07. Приступљено 2024-08-07. 
  5. ^ „ЦНС: в Курской области РФ имитируют строительство оборонительных сооружений”. РБК-Україна. 2023-09-24. Приступљено 2024-08-07. 
  6. ^ „«Все ушли на фронт». В Курской области не оказалось артиллерийских и танковых подразделений, которые могли бы остановить продвижение ВСУ, признают в армии РФ”. Можем объяснить. 2024-08-07. Приступљено 2024-08-07. 
  7. ^ а б в г „ВСУ закрепляются в Курской области и наращивают группировку. Идут тяжелые бои. Главное”. istories.media (на језику: руски). Приступљено 2024-08-07. 
  8. ^ а б в „Путин устроил совещание в связи с атакой ВСУ на Курскую область. Участвовали Белоусов, Герасимов, Бортников и Шойгу”. Meduza (на језику: руски). 2024-08-07. Приступљено 2024-08-07. 
  9. ^ а б David Axe (2024-08-08). „One Of Ukraine’s Toughest And Fastest Brigades Has Joined The Invasion Of Russia”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2024-08-09. 
  10. ^ „«Достаточно, чтобы взять Курск». Украина могла ввести в Курскую область группировку из 10 тысяч солдат”. The Moscow Times (на језику: руски). 2024-08-09. Приступљено 2024-08-09. 
  11. ^ а б „Ukrainian military action in Kursk region”. OSW Centre for Eastern Studies (на језику: енглески). 2024-08-07. Приступљено 2024-08-09. 
  12. ^ David Axe (2024-08-07). „Yesterday, Ukraine Invaded Russia. Today, The Ukrainians Marched Nearly 10 Miles. Whatever Kyiv Aims To Achieve, It’s Taking A Huge Risk.”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2024-08-08. 
  13. ^ а б в Nicole Wolkov, Grace Mappes, Christina Harward, Karolina Hird, and Frederick W. Kagan (07. 08. 2024). „Russian Offensive Campaign Assessment, August 7, 2024”. Institute for the Study of War (на језику: енглески). Приступљено 2024-08-08. 
  14. ^ „Украинские военные, по заявлению российских властей, попытались прорвать границу в Курской области. ВСУ это не комментируют”. Meduza (на језику: руски). Приступљено 2024-08-06. 
  15. ^ „Российские срочники попали в плен в Курской области”. Холод. 2024-08-06. Приступљено 2024-08-07. 
  16. ^ а б в г д ђ е ж „Бои под Курском. День второй. Главное”. Важные истории (на језику: руски). 2024-08-07. Приступљено 2024-08-07. 
  17. ^ „Командир спецназа «Ахмат» объяснил, как «защищавшие» Курскую область бойцы Кадырова разминулись с ВСУ”. Агентство (на језику: руски). 2024-08-07. Приступљено 2024-08-07. 
  18. ^ „Спутники НАСА зафиксировали огонь в Судже и расположенных рядом населенных пунктах”. Агентство (на језику: руски). 2024-08-07. Приступљено 2024-08-07. 
  19. ^ „В приграничном селе Горналь в результате обстрелов пострадал монастырь; настоятель сообщил об одном погибшем”. Медиазона (на језику: руски). 2024-08-07. Приступљено 2024-08-08. 
  20. ^ „Russia's defence ministry says Ukraine keeps up air attacks on Kursk”. Reuters. 
  21. ^ „Украинские военные, вероятно, создали выступ глубиной до 10 км в Курской области”. Агентство (издание) (на језику: руски). 2024-08-07. Приступљено 2024-08-07. 
  22. ^ а б „Суджа Курской области отрезана от воды, света и связи на фоне наступления ВСУ”. Радио Свобода (на језику: руски). 2024-08-07. Приступљено 2024-08-07. 
  23. ^ а б „Z-блоги сообщили о заходе ВСУ сразу в два российских города”. Агентство (на језику: руски). 2024-08-07. Приступљено 2024-08-07. 
  24. ^ „Бои в Курской области. Хроника российского вторжения”. Радио Свобода (на језику: руски). 2022-02-24. Приступљено 2024-08-07. 
  25. ^ „Россия утратила полный контроль над территорией площадью до 350 кв км в Курской области”. Агентство (на језику: руски). 2024-08-07. Приступљено 2024-08-07. 
  26. ^ а б в „Война Восемьсот девяносто седьмой день. Хроника «Медузы»”. Meduza (на језику: руски). 2024-08-08. Приступљено 2024-08-08. 
  27. ^ „Z-каналы сообщили о боях в Судже”. Агентство (на језику: руски). 2024-08-08. Приступљено 2024-08-08. 
  28. ^ „Z-каналы сообщили о боях в Курской области в 26 км от границы”. Агентство (на језику: руски). 2024-08-08. Приступљено 2024-08-08. 
  29. ^ „Транзит российского газа через Украину упал — «Экономическая правда»”. BBC News Русская служба (на језику: руски). 2024-08-08. Приступљено 2024-08-08. 
  30. ^ „В Курскую область начали перебрасывать бойцов «Вагнера» из Африки”. The Moscow Times (на језику: руски). 2024-08-08. Приступљено 2024-08-09. 
  31. ^ а б „Россия перебросила в Курскую область военных и технику из Белгородской и Донецкой областей”. Агентство (на језику: руски). 2024-08-09. Приступљено 2024-08-09. 
  32. ^ а б „Зона боевых действий в Курской области расширилась до 430 кв км”. Агентство (на језику: руски). 2024-08-08. Приступљено 2024-08-08. 
  33. ^ а б „Российское командование перебрасывает резервы в Курскую область с харьковского направления”. The Insider (на језику: руски). 2024-08-09. Приступљено 2024-08-09. 
  34. ^ „ВСУ за день могли приблизиться к Курску на 30 км”. Агентство (на језику: руски). 2024-08-09. Приступљено 2024-08-09. 
  35. ^ Riley Bailey, Angelica Evans, Christina Harward, Nicole Wolkov, and Frederick W. Kagan (2024-08-08). „Russian Offensive Campaign Assessment, August 8, 2024”. Institute for the Study of War (на језику: енглески). Приступљено 2024-08-09. 
  36. ^ а б „Война Восемьсот девяносто восьмой день. Хроника «Медузы»”. Meduza (на језику: руски). 2024-08-09. Приступљено 2024-08-09. 
  37. ^ „В соцсетях опубликованы видео разбитой колонны российской армии в Курской области Z-блогеры утверждают, что по ней ударили ракетами HIMARS. «За колонны сегодня нужны расстрелы!»”. Meduza (на језику: руски). Приступљено 2024-08-09. 
  38. ^ а б „Наступление ВСУ в Курской области нужно для отвлечения ВС РФ, которые смогли вскрыть бреши в обороне Украины — FT”. Важные истории (на језику: руски). 2024-08-07. Приступљено 2024-08-07. 
  39. ^ а б „«Похоже на грубую трату людей и ресурсов»: военные аналитики поставили под сомнение целесообразность вторжения ВСУ в Курскую область”. Агентство (на језику: руски). 2024-08-07. Приступљено 2024-08-07. 
  40. ^ а б Axe, David. „Yesterday, Ukraine Invaded Russia. Today, The Ukrainians Marched Nearly 10 Miles. Whatever Kyiv Aims To Achieve, It’s Taking A Huge Risk.”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2024-08-09. 
  41. ^ ВСУ взяли под свой контроль ГИС Суджа. Что будет с транзитом газа в Европу?
  42. ^ а б в Илья Абишев (2024-08-07). „Атака ВСУ на Курскую область: что происходит”. BBC News Русская служба (на језику: руски). Приступљено 2024-08-07. 
  43. ^ „Наступление сил Украины: в Курской области России объявили ЧС федерального масштаба”. Крым.Реалии (на језику: руски). 2024-08-09. Приступљено 2024-08-09. 
  44. ^ „Безлюдная Суджа и разные версии "прорыва". Ситуация в Курской области на утро”. РБК-Україна. 2024-08-07. Приступљено 2024-08-07. 
  45. ^ „Минобороны России сообщило, что Украина потеряла почти 100% своей группировки в Курской области”. Агентство. 2024-08-09. Приступљено 2024-08-09. 
  46. ^ „ВСУ взяли в плен минимум шесть российских военных во время боев в Курской области. Среди них есть срочники”. Настоящее Время (на језику: руски). 2024-08-07. Приступљено 2024-08-07. 
  47. ^ „Десятки российских солдат могли попасть в плен в Курской области”. Русская служба The Moscow Times (на језику: руски). 2024-08-07. Приступљено 2024-08-07. 
  48. ^ „Погибли, взяты в плен, эвакуированы: что происходит с солдатами-срочниками в Курской области”. Вёрстка. 2024-08-08. Приступљено 2024-08-09. 
  49. ^ а б „«Киевский режим предпринял очередную масштабную провокацию» — Путин о боях в приграничных районах Курской области”. Медиазона (на језику: руски). 2024-08-07. Приступљено 2024-08-07. 
  50. ^ „Минздрав: в результате обстрелов в Курской области травмы и ранения получил 31 человек, в том числе шестеро детей”. Медиазона (на језику: руски). 2024-08-07. Приступљено 2024-08-08. 
  51. ^ „Глава Минздрава: в результате обстрелов Курской области с 6 по 8 августа пострадали 66 человек, включая 9 детей”. Медиазона (на језику: руски). 2024-08-08. Приступљено 2024-08-09. 
  52. ^ „Минздрав РФ: 9 пострадавших в Курской области, в том числе «военкор» Поддубный, будут эвакуированы в Москву”. BBC News Русская служба (на језику: руски). 2024-08-08. Приступљено 2024-08-08. 
  53. ^ „Бои под Курском. День третий. Главное”. Важные истории (на језику: руски). 2024-08-08. Приступљено 2024-08-08. 
  54. ^ "After initially saying in a statement that the Ukrainians had retreated across the border with "significant losses, « the ministry later deleted that claim without explanation.» Russia Fights Largest Incursion by Ukraine Troops Since Invasion
  55. ^ „Телеграм-каналы обвинили Герасимова в том, что он проигнорировал сообщения о готовящемся рейде ВСУ в Курскую область”. Агентство. 2024-08-08. Приступљено 2024-08-08. 
  56. ^ „Зона боевых действий в Курской области расширилась до 430 кв км”. Агентство. 2024-08-08. Приступљено 2024-08-08. 
  57. ^ „Russia: State of emergency in Kursk amid incursion – DW – 08/07/2024”. dw.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-08-08. 
  58. ^ „В Курской области ввели режим чрезвычайной ситуации”. Ведомости (на језику: руски). 2024-08-07. Приступљено 2024-08-09. 
  59. ^ „СК возбудил уголовное дело после нападения ВСУ на приграничье Курской области”. Ведомости (на језику: руски). 2024-08-07. Приступљено 2024-08-09. 
  60. ^ „Правительственная комиссия на внеочередном заседании оценила бои в Курской области как «ЧС федерального характера»”. Медиазона (на језику: руски). 2024-08-09. Приступљено 2024-08-09. 
  61. ^ „«Агрессор всегда пожинает соответствующие плоды». Михаил Подоляк — о «неприкосновенности российской территории»”. Meduza (на језику: руски). 2024-08-08. Приступљено 2024-08-08. 
  62. ^ Сергей Гуща (2024-08-08). „США хотят больше узнать о целях операции в Курской области”. Deutsche Welle. Приступљено 2024-08-08. 
  63. ^ „Германия разрешила Украине использовать немецкие танки в Курской области”. The Moscow Times. 2024-08-08. Приступљено 2024-08-08. 
  64. ^ Rainews, Redazione di (2024-08-08). „L'offensiva inattesa, truppe di Kiev per 10 km nell'oblast di Kursk con artiglieria e aviazione”. RaiNews (на језику: италијански). Приступљено 2024-08-09. 
  65. ^ „Mass YouTube outage reported in Russia amid escalating official criticism”. Reuters.com. 08. 08. 2024. 
  66. ^ „Война в Украине: в Константиновке десятки погибших и пострадавших; в Курской области разбита колонна российских военных, Page 3 из 12”. BBC News Русская служба (на језику: руски). 2024-08-08. Приступљено 2024-08-09. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Борбе_у_Курској_области_(2024)&oldid=28349925”