Пређи на садржај

Запорошка област

С Википедије, слободне енциклопедије
Запорошка област
Положај
Држава Украјина
Админ. центарЗапорожје
Највећи градЗапорожје, Бердјанск
Службени језикукрајински, руски
ГувернерГригориј Самардак
Површина27.180 km2
Становништво2012.
 — број ст.1.791.700
 — густина ст.65,92 ст./km2
 — ISO 3166-2UA-23
Поштански број69-72ххх
Позивни број+380 61
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Запорошка област (укр. Запорізька область), позната и по називу Запорожје (укр. Запоріжжя), област је на југу Украјине. Административни центар области је град Запорожје. Ова област је један од индустријских и пољопривредних центара Украјине.

Географија

[уреди | уреди извор]

Површина ове области је 27.200 km², а број становника је 1,9 милиона, што је чини деветом облашћу по броју становника у Украјини.

Историја

[уреди | уреди извор]
Поштанска маркица Украјине посвећена Запорошкој области.

Запорошка област је образована 10. јануара 1939. године као део Украјинске Совјетске Социјалистичке Републике. После пада Кијевске Русије, ова територија је потпала под власт Златне хорде. Степе око реке Дњепар су у више наврата биле део Кримског каната, државе Кримских Татара.

Од 15. века до 18. века ова област је била део војне државе украјинских козака која се звала Запорошка Сеч.

Након почетка Руско-украјинског рата 2022. године, велики део Запорошке области нашао се под војном окупацијом руских снага. Од 23. до 27. септембра 2022. године, одржан је референдум о присаједињењу ове области Руској Федерацији.[1]

Образовање

[уреди | уреди извор]

271.400 ученика похађа образовање у 690 државних основних школа. Постоји 325 средњих школа, од којих је 193 руских. Бугарски, чешки и грчки су веома популарни језици у овој области. Више образовање се састоји од медицинског и техничког универзитета, као и од Инжењерске академије. Град Запорожје је један од највећих центара за образовање странаца у Украјини.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Националност[2] 1989. 2001. Матерњи језик[3] 1989. 2001.
Украјинци 63,1% 70,8% Украјински језик 49,3% 50,2%
Руси 32,0% 24,7% Руски језик 48,8% 48,2%
Бугари 1,7% 1,4% остали језици 1,9% 1,6%
Белоруси 0,9% 0,7%
Јермени 0,1% 0,3%
Татари 0,3% 0,3%
Јевреји 0,7% 0,2%
Грузини 0,04% 0,2%

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]