Борци (Коњиц)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Борци
Borci (Konjic) 2017 4.jpg
Село Борци
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Федерација БиХ
Кантон Херцеговачко-неретвански кантон
ОпштинаКоњиц
Становништво
 — 2013.Пад 38
Географске карактеристике
Координате43°34′39″ СГШ; 18°01′06″ ИГД / 43.57754° СГШ; 18.01831° ИГД / 43.57754; 18.01831Координате: 43°34′39″ СГШ; 18°01′06″ ИГД / 43.57754° СГШ; 18.01831° ИГД / 43.57754; 18.01831
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Борци на мапи Босне и Херцеговине
Борци
Борци
Остали подаци
Позивни број036

Борци су насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Коњиц, у Херцеговачко-неретванском кантону, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према прелиминарним резултатима пописа 2013. у насељу живи 38 становника[1].

Географија[уреди]

Насеље Борци налази се око 10 км ваздушне линије од Коњица, смештено у подножју источних падина планине Борашнице, на Борачкој висоравни, уз пут који води од Коњица преко Борака ка Главатичеву и даље, уз Неретву на југоисток у Заборане на Невесињском пољу.

Историја[уреди]

У Борцима се налази вила која је зидана 1902. године, од 1910. је била власништво Алексе Шантића, који је у њој живео једно време. Проглашена је 2006. националним спомеником.[2]

Национални споменици културе[уреди]

Православна црква св. Апостола Петра и Павла на Борцима саграђена је 1896. године на 30-ак метара удаљености источно од пута КоњицГлаватичевоКалиновик.

Почетком 1880. године мештани насеља Борци обратили су се Земаљској влади за Босну и Херцеговину молбом да им се одобри изградња мање цркве са пратећим просторијама и материјална помоћ. За цркву постоји опширан запис протојереја Димитрија Јовановића из којег се види да је цркву освештио сам митрополит херцеговачко-захумски Серафин Перовић, 1. септембра 1896. године.

У доба аустроугарске владавине на подручју општине Коњиц саграђена су два православна верска објекта: црква Св. Василија Великог у Коњицу (1886) и ова црква.

У марту 2006. црква је проглашена националним спомеником Босне и Херцеговине од стране Државне комисије за очување националних споменика.[3] Црква је у функцији, а на горњој зони иконостасне преграде цркве постављено је неколико икона: Св.великомученик Георгије, Богородица са Христом, Св. Никола, Св. апостоли Петар и Павле, Света Тројица, и Св. Никола Чудотворац.

Становништво[уреди]

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, у насељу Борци живела су 254 лица. Становници су претежно били Срби. Према прелиминарним резултатима пописа 2013. у несељу је живело 38 становника, у 11 домаћинства.

Становништво Борака по националној структури по пописима[уреди]

Националност[4] 1971. 1981. 1991. 2013.
Срби 184 181 187
Хрвати 38 35 42
Муслимани [a] 2 7 22
Југословени 3
Црногорци 1
Укупно 225 223 254 38

Кретање броја становника по пописима[уреди]

година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2013.
бр. становника 282 225 223 254 38

Знамените личности[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.

Референце[уреди]

  1. ^ „Прелиминарни резултати пописа 2013. стр. 72” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 22. 12. 2014. Приступљено 01. 11. 2015. 
  2. ^ Пропада „Шантића вила“ („Вечерње новости“, 24. август 2013)
  3. ^ „Одлука Комисије за очување националних споменика Босне и Херцеговине”. Архивирано из оригинала на датум 05. 03. 2016. Приступљено 01. 11. 2015. 
  4. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди]

  • Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.", статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
  • интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — [1]

Спољашње везе[уреди]