Борци (Коњиц)
Борци | |
|---|---|
_2017_4.jpg) Село Борци | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација БиХ |
| Кантон | Херцеговачко-неретвански кантон |
| Општина | Коњиц |
| Становништво | |
| — 2013. |  30 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 34′ 38″ С; 18° 01′ 05″ И / 43.577202° С; 18.018056° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Борци Борци на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | (+387) 036 |
Борци су насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Коњиц, у Херцеговачко-неретванском кантону, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према прелиминарним резултатима пописа 2013. године, у насељу живи свега 30 становника.[1]
Географија[уреди | уреди извор]
Насеље Борци налази се на око 10 км удаљености ваздушне линије од Коњица, смештено у подножју источних падина планине Борашнице, на Борачкој висоравни, уз пут који води од Коњица преко Борака ка Главатичеву и даље, уз Неретву на југоисток у Заборане на Невесињском пољу.
Историја[уреди | уреди извор]
У Борцима се налази вила која је зидана 1902. године, од 1910. је била власништво Алексе Шантића, који је у њој живео једно време. Проглашена је 2006. националним спомеником.[2]
Национални споменици културе[уреди | уреди извор]
Православна црква Св. Апостола Петра и Павла на Борцима саграђена је 1896. године на 30-ак метара удаљености источно од пута Коњиц – Главатичево – Калиновик.
Почетком 1880. године мештани насеља Борци обратили су се Земаљској влади за Босну и Херцеговину молбом да им се одобри изградња мање цркве са пратећим просторијама и материјална помоћ. За цркву постоји опширан запис протојереја Димитрија Јовановића из којег се види да је цркву освештао сам митрополит херцеговачко-захумски Серафин Перовић, 1. септембра 1896. године.
У доба аустроугарске владавине на подручју општине Коњиц саграђена су два православна верска објекта: црква Св. Василија Великог у Коњицу (1886) и ова црква.
У марту 2006. црква је проглашена националним спомеником Босне и Херцеговине од стране Државне комисије за очување националних споменика.[3] Црква је у функцији, а на горњој зони иконостасне преграде цркве постављено је неколико икона: Св. великомученик Георгије, Богородица са Христом, Св. Никола, Св. апостоли Петар и Павле, Света Тројица, и Св. Никола Чудотворац.
Становништво[уреди | уреди извор]
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, у насељу Борци живела су 254 лица. Становници су претежно били Срби. Према прелиминарним резултатима пописа 2013. у насељу је живело 38 становника, у 11 домаћинства.
Становништво Борака по националној структури по пописима[уреди | уреди извор]
| Националност[4] | 1971. | 1981. | 1991. | 2013. |
| Срби | 184 | 181 | 187 | 7 |
| Хрвати | 38 | 35 | 42 | 0 |
| Муслимани [а] | 2 | 7 | 22 | 19 |
| Југословени | 3 | — | ||
| Црногорци | 1 | |||
| остали и непознато | 4 | |||
| Укупно | 225 | 223 | 254 | 30 |
Кретање броја становника по пописима[уреди | уреди извор]
| година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2013. |
| бр. становника | — | — | 282 | 225 | 223 | 254 | 30 |
|---|
Знамените личности[уреди | уреди извор]
- Филарет Мићевић, епископ Српске православне цркве
Напомене[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Прелиминарни резултати пописа 2013., стр. 72” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 22. 12. 2014. г. Приступљено 1. 11. 2015.
- ^ Пропада „Шантића вила“ („Вечерње новости“, 24. август 2013)
- ^ „Одлука Комисије за очување националних споменика Босне и Херцеговине”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 01. 11. 2015.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература[уреди | уреди извор]
- Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.", статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
- интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — [1]
