Бољуни

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бољуни
Boljuni 1 , Stolac, Bosnia and Herzegovina.jpg
Светска баштина Унеска
Званично имеСтећци - средњовековни надгробни споменици
МестоБосна и Херцеговина Уреди на Википодацима
Координате43°02′ СГШ; 17°52′ ИГД / 43.03° СГШ; 17.87° ИГД / 43.03; 17.87
Критеријумкултурна: iii, vi
Референца1504
Упис2016. (41. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/1504

Бољуни су једна од најзначајнијих некропола стећака у истиоименом засеоку Бјелојевића, 10 km југозападно од Стоца у Херцеговини. Споменици датирају из XIV и XV века.

Убраја се у веће некрополе са 269 стећака: 176 сандука, 78 плоча, 12 сљеменака и 3 крстаче. Украшена су 92 стећка, што је значајан просек од 35%. Поред уобичајених орнаменталних мотива срећу се и многе фигуралне сцене: лов на јелене, турнир, коко (коловођа на јелену), лав гуштер, коњичке фигуре и жена с дететом.

Бољуни су понајвише познати по 19 епитафа у којима се помињу Тарах Биљуновић, Радосав Хераковић, Грубач, Влатко Вуковић, Љубица Влатковица, Вукић ВучићВукац, Јерина Вукасовић, Петар Вукчић, Радић Вучић, Стана Ђурановица, Влад Владисалић, Радић Владисалић и „Радићев брат“.

На гробу Влатка Вуковића Косаче, господара Хума и војсковође краља Твртка I (бан 13531377, краљ 13771395) који је учествовао у Косовском боју 1389. године, уклесано је:

„Асе лежи добри чоек Влатко Вуковић. Војвода Влатко је први побиједио Турке код Билеће 27. августа 1388. Умро је 1392. Велики је војвода из куће Косача. Особа од посебног поверења краља Твртка.”

У литератури се сматра да су већину украса на стећцима извели клесари Грубач и његов помоћник Семорад.

Литература[уреди]

  • М. Вего, Зборник средњовековних натписа Босне и Херцеговине, II, Сарајево 1963;
  • Ш. Бешлагић, Стећци, Сарајево 1971, pp. 374—375 (с потпуном литературом)
  • др. Здравко Кајмаковић, научни саветник Завода за заштиту споменика културе БИХ, Сарајево у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1982. II том стр 71.
  • Српска породична енциклопедија Народна књига и Политика 2006. IV књига pp. 106

Спољашње везе[уреди]

Види још[уреди]