Бразилска висораван

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бразилска висораван
Pedra da Mina.jpg
Бразилске планине
Географске карактеристике
Надморска висина 2.891 m
Координате 22°28′00″ ЈГШ; 45°00′00″ ЗГД / 22.466667° ЈГШ; 45° ЗГД / -22.466667; -45 Координате: 22°28′00″ ЈГШ; 45°00′00″ ЗГД / 22.466667° ЈГШ; 45° ЗГД / -22.466667; -45
Географија
Бразилска висораван на мапи Бразила
Бразилска висораван
Републике Бразил
Геологија
Старост стена прекамбрија
Врста планине громадне

Бразилска висораван (порт. Planalto Brasileiro), (Бразилска висија, Бразилски плато или Бразилске планине) је висораван која се простире у источном и средишњем делу Јужне Америке. Захвата простор између 4° јгш на северу и 30° јгш на југу, до приатлантских низија на истоку и линије Маморе-Гран Чако на западу. Северна граница представљена је раседима десних притока Амазона. Укупна површина висије је око 5 милиона километара квадратних и захвата највећи део државе Бразил.

Геологија[уреди]

Бразилска висораван представља остатак најстаријих стена Јужне Америке, тј. Бразилског штита. Основа је изграђена од прекамбријских стена (шкриљац, гнајс, гранит), који до изражаја долазе на истоку и северу. У средишњем делу штит је прекривен палеозојским пешчарима и конгломератима, док се на југу јављају базалтни платои. Висија је највише издигнута у јужном и источном делу и благо је нагнута ка западу. Тектонским покретима херцинске и алпске орогенезе плато је разломљен великим котлинама и удолинама, а затим знатно засвођен, па је примио облик громадних планина.

Географија[уреди]

Рораима (2.891 м) — највиши вх висије

Морфолошки гледано Бразилска висија није јединствена целина, већ се у њој може издвојити три области. Источнобразилска планинска област („шапада“) обухвата источне делове висије од развођа река Токантис и Сан Франсиско. Основа јој је од прекамбријских стена, а за време херцинске и алпске орогенезе је засвођена и разломљена о чему сведочи низ шапада - Сера Герал до Гојаш, Сера ду Пјауји и др. Издвајају се и планине Дијамантина и Сера Еспињасу, просечних висина 1.000-1.500 метара. Сви токови који се сливају са шапада припадају сливу Атлантског океана.

Западнобразилски степенасти пинеплен („таблејрос“) се развио на палеозојским акумулацијама, а карактеришу га столова узвишења. Рељеф је нагнут од запада ка истоку и рашчлањен је раседима река Тапажос, Шингу и Ирири, као и бројним другим мањим токовима. ово је уједно и најнижи део висоравни са висинама од 250 до 800 метара.

Јужнобразилски вулкански плато обухвата јужне делове висије око реке Паране. Планине су прекривене пешчарима и пресечене интрузијама дијабаза и базалта, док се у нижим деловима јављају и мезозојске акумулације. Простор око Рио де Жанеира је највиши део Бразилске висије. Овде се попут венца нижу планине Сера Мар (1.810 м), Агуљас Неграс (Итаија 2.821 м) и Капарао са највишим врхом висије — Бандеира 2.891 метар.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Вујадиновић, С. (2009): Регионална географија Јужне Америке, Географски факултет, Београд

Спољашње везе[уреди]