Бранденбуршка Златна обала

Бранденбуршка Златна обала; Groß Friedrichsburg
	Застава Грб
Географија
Континент	Африка
Регија	Западна Африка
Земља	данашња Гана
Главни град	Покесу
Друштво
Службени језик	немачки језик
Политика
Облик државе	колонија
Историја
— Оснивање	1682.
— Укидање	1721.
— Статус	не постоји
Земље претходнице и наследнице; Златне обале
Претходнице:	Наследнице:

Бранденбуршка Златна обала (нем. Groß Friedrichsburg), касније Пруска Златна обала била је колонија Маркгрофовије Бранденбург и Пруског краљевства у периоду 1682-1701. и 1701-1721. у западној Африци. Налазила се у данашњој Гани. Главни град био је Грос Фридихсбург, данашњи Покесу.

Историја[уреди | уреди извор]

Историја бранденбуршко-пруске колонијалне управе на Златној обали трајала је релативно кратко у поређењу са осталим европским колонистима. Свеукупно њихове триторије опстале су у периоду између 1682. и 1721. године.

Претколонијална истраживања[уреди | уреди извор]

Бранденбург није имао своју флоту све до 1675. године и рата са Шведском. Након успешних борби и заузимања двадесетједног шведског пловила, ситуација се променила. Од 1677. године почиње период оснивања и оснаживања бранденбуршке морнарице. Јачање поморске силе проширило је могућности Бранденбурга, наричито по питању освајања других ваневроспких територија.

На идеју Бенџамина Раула, Холанђанина у служби бранденбуршке морнарице, почиње интересовање и прављење планова за освајање западноафричке обале. Око 1680. године флота је истраживала обале Африке око Анголе и Гвинејског залива, а 1681. године, остварен је први контакт на Златној обали. Бранденбуршка флота склопила је трговински споразум са народом Аханта недалеко од рта Три Поинтс^[1].

Изградња утврђења и оснивање колоније[уреди | уреди извор]

Овакав развој ситуације омогућио је Бранденбургу да изгради увтрђење на Златној обали како би осигурао позицију и трговину. Томе је претходило и осниивање Бранденбуршко-афричке компаније 1682, у Берлину са циљем да се организује трговина из Африке. У јулу 1682. године поморска експедиција под командом мајора Отоа Фридриха фон дер Гребена отиснула се ка Златној обали како би основала колонију и прво утврђење у Африци. У близини рта Три Поинтс, постављеи су темељи и изграђено је прво утврђење под именом Грос Фридрихсбург^[2].

Према претходном договору између месног народа Аханта и Бранденбурга међусобно су се обавезали да локалци тргују само са њима, а да их за узврат колонизатори бране од нападача и других европских колониста. У непосредној близини Грос Фридрихсбурга била су и холандска и британска утврђења, што је отежавало пловидбу и чинило је несигурном. Трговина се заснивала на купопродаји злата, слоноваче и робља.

Успон и пад колоније[уреди | уреди извор]

Током 1685. године изграђено је још једно утврђење, тачније војни логор по имену Доротеа, на месту данашњег града Аквида. Пословање у трговачком погледу одлично је функционисало до 1695. године када долази до благог пада, највише због мањка новца и људства. Холанђани су 1698. године заузели Доротеу и извршили њену реконструкцију и надоградњу у утврђење^[3].

На месту данашњег рта Три поинтс, Бранденбург је изградио војни логор 1690. године и доделио му име Софија Луиз, у част принцезе Софије Лујзе од Мекленбург-Шверина. Положај су већ следеће године заузели Британци и изградили своје утврђење^[4]^[5].

Током 1701. године долази до уједињења Бранденбурга са Пруском и настанка Пруског краљевства, па и сама колонија њена име у Пруска Златна обала. Већ десетак година касније, тачније 1711. године, краљ Пруске Фридрих I, прогласио је банкрот колоније. Његов наследник син Фридрих Вилхелм I фокусирао је државни буџет на јачање војске, тако да су и издвајања за Златну обалу била минимална. Коначно, 1717. краљ је продао све колонијлане поседе заједно са Златном обалом за 7200 дуката Холанђанима^[6].

Годину дана раније, последњи управник колоније Никола Дубоа, предао је све тврђаве у одбрану Јоханесу Конраду. Конрад (познат и као Јан Кони) био је локални обласни господар и трговац са Златне обале. Када је холандска флота стигла до Грос Фридрихсбурга Јоханес Конрад је успешно одбио напад. Тек 1724. холандска морнарица успела је да истера Конрада из утврђења и званично преузме управу. Тим поводом преименовали су је из Грос Фридрихсбург у „Холандија“^[7].