Бранко Поповић (књижевник)

С Википедије, слободне енциклопедије
Бранко Поповић
Датум рођења(1927-12-20)20. децембар 1927.
Место рођењаЦвилинКраљевина СХС
Датум смрти5. новембар 2011.(2011-11-05) (83 год.)
Место смртиБеоградСрбија
НаградеНаграда Милан Богдановић

Бранко Поповић (Цвилин, 20. децембар 1927Београд, 5. новембар 2011) је био књижевник, књижевни критичар и академик ЦАНУ.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 20. децембра 1927. од оца Арса (1886–1942) и мајке Васе (1900–1989) на Цвилину код Подгорице у племену Кучима.

Био је члан Удружења књижевника Србије.

Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992–2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003–2006). Почетком 2005. године, постао је један од оснивача Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе у Србији.[1]

Преминуо је после дуже болести 5. новембра 2011 у Београду. Сахрањен је 8. новембра 2011. на гробљу у Цвилину.[2]

Дела[уреди | уреди извор]

Поповић је написао више књига. Познатија дела су му:

  • „Романсијерска уметност Михаила Лалића
  • „Верзије књижевног дела”
  • „Самосвест критике”
  • „Потрага за смислом”

Извори[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]