Бранко Тијанић
| Бранко Тијанић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 27. септембар 1939. |
| Место рођења | Шљивовица, Чајетина, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 2011. (71/72 год.) |
| Место смрти | Београд, Република Србија |
| Уметнички рад | |
| Поље | вајарство |
Бранко Тијанић (Шљивовица, 1939—Београд, 2011) био је српски вајар.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 27. септембра 1939. године у златиборском селу Шљивовица. Средњу умјетничку школу завршио је у Сарајеву као један од њених најбољих ђака, заједно са познатим вајаром Љупком Антуновићем, аутором споменика Иву Андрићу крај ћуприје на Дрини у Вишеграду.
На Академији примењених уметности у Београду од групе професора добио је епитет најталентованијег студента, а остаће упамћено да је за дипломски рад имао сет посуда намењених за свечане просторије тада новоизграђене зграде Савезног извршног већа, данашње палате „Србија” на Новом Београду.
У необичном амбијенту свог атељеа, смештеног у воденици, у родном месту Шљивовица, радио је монументалне споменике и бисте људи из златиборског краја, као и јавних личности из српског политичког и културног живота. Данас је у воденици спомен галерија.
Одабрана дела[уреди | уреди извор]
- Споменички комплекс жртава фашизма у Севојну
- Споменик норвешким интернирцима у Горњем Милановцу, као коаутор
- Бронзана статуа генерала Драже Михаиловића у Ивањици
- Споменик браниоцима Републике Српске на Тргу палих бораца у Вишеграду, популарно названог „Гвозден”
- Споменик генералу Крсти Смиљанићу на Златибору.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „ПРЕМИНУО АКАДЕМСКИ ВАЈАР БРАНКО ТИЈАНИЋ”. Фронтал. Приступљено 22. 2. 2017.
- ^ „U slavu Četvrtog puka!”. Радио Луна. Архивирано из оригинала 21. 10. 2016. г. Приступљено 22. 2. 2017.
