Братство

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

У Црној Гори и Хецеговини сродници „по крви“ који потичу од једног мушког претка чине братство, а сродницима „по танкој крви“ сматрају се они по женској линији.

Улога и опис[уреди]

Братства су носиоци функција унутрашњег живота племена. Све до увођења књажевске власти у Црној Гори, у свом односу према другим племенима и уопште према сусједима функционисало је племе као политичка јединица. Сусједне државе овим племенима нису признавале никакву политичку улогу, називајући их бунтовницима и разбојницима, али она зато нису била ништа мање зависна и живјела су својим племенским животом три и по вијека. Пишући о Црној гори Енглези ријеч племе преводе са "клан", (што је слично организацији народног живота у Шкотској) и у Црној Гори и Хецеговини када је ријеч о племену као ширем појму које је осим сродства повезано и са извјесном територијом. [1]

Карактеристике[уреди]

Братсва и род позразумијевају искључиво крвно сродство. Сродство у Црној Гори и Херцеговини броји се по „кољенима“ или „пасовима“ (тј. појасевима). Братство увијек зна свога претка са скоро историјском тачношћу, зна свој почетак и свој патронимички назив. Свако братство има свога главара (који заступа братство), а братство се окупља и одлучује на својим скупштинама (зборовима), на задрузи (мјесто окупљања). Братства се дијеле на породице (фамеља) или куће. Највећи број патронимичких топонима села, планинских врхова, пашњака , превоја, носе "име од миља" по братствима која у њима живе или су живљела. Када се братства намноже или им постане тијесан првобитни простор, она се расељавају. Први знак братског јединства представља слављење истог свеца, мада се дешава да расељавањем братство узме за крсну славу и другог свеца и сачува предање о томе.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]