Буфало брејвси

С Википедије, слободне енциклопедије
Буфало брејвси
(Buffalo Braves)
КонференцијаИсточна
ДивизијаАтлантска
Основан1970.
Угашен1978
ИсторијаБуфало брејвси
1970–1978
Сан Дијего клиперси
1978–1984
Лос Анђелес клиперси
1984–данас[1][2]
ДворанаБафало меморијал (1967–1969)
ЛокацијаБуфало, Њујорк
Боје клуба       [3]
ТренерДолф Шајс (1970–1972)
Џони Макарти (1972)
Џек Ремзи (1972–1976)
Тејтс Лок (1976–1977)
Боб Мекинон (1977)
Џо Мулани (1977)
Котон Фицсимонс (1977–1978)
ВласништвоПол Шнајдер (1970–1977)
Џон Браун (1976–1978)
Хаеи Мангуријан (1977–1978) (мањински)
Првацинема
Прваци конференцијенема
Прваци дивизијенема

Буфало брејвси (енгл. Buffalo Braves) је бивши амерички кошаркашки клуб из Буфала, Њујорк. Бравеси су се такмичили у Националној кошаркашкој асоцијацији (НБА) као клуб члан Атлантске дивизије Источне конференције лиге од 1970. до 1978. Године 1978. власник Брејвса Џон И. Браун млађи заменио је франшизе са тадашњим власником Бостон селтикса Ирвом Левином, који је затим преселио тим у Сан Дијего, где је тим преименован у Сан Дијего клиперсе. Франшиза се затим преселила у Лос Анђелес 1984. и сада је позната као Лос Анђелес клиперси.

Историја[уреди | уреди извор]

Стварање тима[уреди | уреди извор]

Брејвси су били један од само три НБА тима који су играли након проширења НБА лиге у сезони 1970/71. (друга два тима су били Портланд трејлблејзерси и Кливленд кавалирси). Тим је играо у Буфало Мемориал аудиторијуму заједно са другим НХЛ тимом, Буфало сејберсимаа, који је такође дебитовао у сезони 1970. године. Такође у сезонама од 1971. до 1975. године, Бравеси су одиграли 16 утакмица у Мејпл лифс гардену у Торонту, Онтарио. Један од циљева је био да се пронађу нове навијаче ван такозваног „Западног Њујорка“ на рачун територија Великог Торонта (исту стратегију су пратили НФЛ Буфало билси у домаћим утакмицама од 2008. у Торонту).[4] Два НБА тима у оквиру Западног Њујорка били су Рочестер ројалси и Сиракуза нешенелси, који су касније постали Сакраменто кингси и Филаделфија севентисиксерси, респективно.

Први тренер Брејвса био је члан Куће славних Долф Шајс, а прве звезде новог тима били су Боб Кауфман и Дон Мај. Оба играча су дошла у клуб кроз НБА проширени драфт 1970. године. Такође је била стављена понуда на локалног играча, бека шутера Калвина Марфија, који је играо за Универзитет Нијагара.

Сезона 1977/78.[уреди | уреди извор]

Лоша игра тима у последње две године (30 : 52 у 1976/77. и 27 : 55 у 1977/78.) и отворени покушаји да се раскине уговор о закупу „Меморијалног аудиторијума” смањили су посећеност испод прага који би био потребан да се плати закуп.[5] Џон И. Браун се састао са Ирвом Левином, који је тада био власник Селтикса, и преговарао о договору у којем ће власници заменити франшизе, при чему је Браун преузео контролу над Селтиксима, а Левин је добио Брејвсе. Левин је био калифорнијски бизнисмен и желео је да поседује НБА тим у својој родној држави. Међутим, знао је да НБА неће ни размислити да му дозволи да помери Селтиксе. Стога је био веома заинтересован за Браунову понуду. Договор је склопио тадашњи генерални саветник НБА лиге Дејвид Стерн, који је постао комесар лиге 1984. године. После последње сезоне Брејвеса у западном Њујорку, власници НБА лиге су гласали 21 : 1 да се тим пресели. Како је Левин желео, постао је власник тима у Сан Дијегу после сезоне 1977/78. године. Тада је тим променио име у Сан Дијего (сада Лос Анђелес клиперси) клиперси.[6][7] Као део трансакције, тимови су мењали већину играча на својим списковима.[7]

Статистика по сезонама[уреди | уреди извор]

НБА шампион Шампион конференције ЧШампион дивизије Плеј−оф
Список сезона НБА Конференција Дивизија Регуларна сезона Плеј-оф НБА
  Конф.   Див.   Поб.   Изг.   %   ЗЛП
1970/71. Источна Атлантска 7 4 22 60 .268 30 Није се квалификовао за плеј-оф
1971/72. Источна Атлантска 8 4 22 60 .268 34 Није се квалификовао за плеј-оф
1972/73. Источна Атлантска 7 3 21 61 .256 47 Није се квалификовао за плеј-оф
1973/74. Источна Атлантска 4 3 42 40 .512 14 Изгубио у полуфиналу конференције од Бостон селтикса, 2 : 4
1974/75. Источна Атлантска 3 2 49 33 .598 11 Изгубио у полуфиналу конференције од Вашингтон булетса, 3-4
1975/76. Источна Атлантска 5 2 46 36 .561 8 Победио у првом колу против Севентисиксерса, 2-1
Изгубио у полуфиналу конференције од Бостон селтикса, 2 : 4
1976/77. Источна Атлантска 10 4 30 52 .366 20 Није се квалификовао за плеј-оф
1977/78. Источна Атлантска 10 4 27 55 .329 28 Није се квалификовао за плеј-оф

Чланови Куће славних[уреди | уреди извор]

Чланови куће славних
Играчи
Бр. Име Позиција Сезоне Постављен
11 Боб Макаду F/C 1972 — 1976. 2000.
20 Мозиз Малон C/F 1976. 2001.
44 Адријан Дантли F/G 1976–1977 2008.
Тренери
Име Позиција Мандат постављен
Џек Ремзи Главни тренер 1972–1976 1992
Сарадници
Котон Фицсимонс Head coach 1977–1978 2021

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „History: Team by Team” (PDF). 2019-20 Official NBA Guide. NBA Properties, Inc. 17. 10. 2019. Приступљено 17. 9. 2020. 
  2. ^ „NBA.com/Stats–LA Clippers seasons”. Stats.NBA.com. NBA Media Ventures, LLC. Архивирано из оригинала 15. 09. 2017. г. Приступљено 17. 9. 2020. 
  3. ^ „Braves Quick Facts”. Clippers.com. NBA Media Ventures, LLC. Архивирано из оригинала 6. 9. 2017. г. Приступљено 4. 4. 2018. 
  4. ^ „Buffalo Braves 1971–72 Game Log and Scores”. Архивирано из оригинала 2013-02-05. г. Приступљено 2008-02-28. 
  5. ^ Gleason, Bucky (22. 4. 2016). „How the Braves came to Buffalo -- and why they left”. The Buffalo News. Архивирано из оригинала 22. 4. 2016. г. Приступљено 22. 4. 2016. 
  6. ^ Jozsa, Frank P. (2011). The National Basketball Association: Business, Organization and Strategy. World Scientific. стр. 85. ISBN 978-981-4313-90-2. Приступљено 24. 12. 2019. 
  7. ^ а б Peter May (22. 5. 2012). „Freaky Friday, N.B.A. Style: When the Clippers Were the Celtics”. The New York Times. Приступљено 3. 5. 2013. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]