НБА такмичење у брзом шутирању тројки

Из Википедије, слободне енциклопедије

НБА такмичење у брзом шутирању тројки (енгл. NBA Three-Point Shootout)[1] је део суботњег програма НБА Ол-стар викенда. Такмичење је уведено 1986. године на Ол-стар викенду у Даласу и од тада није одржано само 1999. због НБА локаута. Циљ је да се постигне што више погодака упућених иза линије за три поена у временском интервалу од једног минута.

Актуелне пропозиције[уреди]

  • У квалификационој рунди учествује укупно осам играча - по 4 представника сваке конференције. У финале иду три играча који су остварили најбољи резултат.
  • Три финалисте поново шутирају по истим правилима како би се одлучио победник. У случају нерешеног резултата, шутира се још једна серија.
  • Шутеви се упућују са 5 различитих позиција - прва је у једном ћошку терена, а наредне су на сваких 45 степени завршно са другим ћошком.
  • Са сваке позиције шутира се по 5 лопти. Прве четири (стандардне наранџасте) лопте вреде 1 поен, а пета (шарена, такође се назива money ball) доноси 2 поена. Међутим, играч има могућност да одабере једну позицију за коју сматра да му највише одговара и са ње шутира само лопте вредности од 2 поена. Максимални број поена је 34.
  • Предвиђени интервал за шутирање је један минут. Уколико играч не стигне испали свих 25 лопти, рачунају му се погоци постигнути (тј. шутеви упућени) пре истека времена.

Битније измене у пропозицијама кроз историју[уреди]

  • Од 1986. до 1998. године: систем са осам учесника у квалификационој рунди, четири у полуфиналу, два у финалу.
  • Од 2000. године: укинуто полуфинале; у финале иду три учесника са најбољим скором у квал. рунди.
  • Од 2003. године: број учесника смањен са осам на шест.
  • Од 2013. године: учесници подељени по конференцијама; у финале иду два играча са најбољим скором у квал. рунди (сваки у својој конференцији).
  • Од 2014. године: број учесника враћен на осам; уведена могућност бирања позиције са свих 5 шарених лопти; максимални број поена повећан на 34.

Досадашњи победници[уреди]

Година Домаћин Победник Тим Скор у финалу
1986. Далас,
Тексас
Сједињене Америчке Државе Лари Берд Бостон селтикси 22 / 30
1987. Сијетл,
Вашингтон
Сједињене Америчке Државе Лари Берд (2) Бостон селтикси (2) 16 / 30
1988. Чикаго,
Илиноис
Сједињене Америчке Државе Лари Берд (3) Бостон селтикси (3) 17 / 30
1989. Хјустон,
Тексас
Сједињене Америчке Државе Дејл Елис Сијетл суперсоникси 19 / 30
1990. Мајами,
Флорида
Сједињене Америчке Државе Крејг Хоџиз Чикаго булси 19 / 30
1991. Шарлот,
Северна Каролина
Сједињене Америчке Државе Крејг Хоџиз (2) Чикаго булси (2) 17 / 30
1992. Орландо,
Флорида
Сједињене Америчке Државе Крејг Хоџиз (3) Чикаго булси (3) 16 / 30
1993. Солт Лејк Сити,
Јута
Сједињене Америчке Државе Марк Прајс Кливленд кавалирси 18 / 30
1994. Минеаполис,
Минесота
Сједињене Америчке Државе Марк Прајс (2) Кливленд кавалирси (2) 24 / 30
1995. Финикс,
Аризона
Сједињене Америчке Државе Глен Рајс Мајами хит 17 / 30
1996. Сан Антонио,
Тексас
Сједињене Америчке Државе Тим Леглер Вашингтон булетси 20 / 30
1997. Кливленд,
Охајо
Сједињене Америчке Државе Стив Кер Чикаго булси (4) 22 / 30
1998. Њујорк Сити,
Њујорк
Сједињене Америчке Државе Џеф Хорнасек Јута џез 16 / 30
Ол-стар викенд планиран за 1999. годину отказан је због НБА локаута. Било је предвиђено да ове године домаћин буде Филаделфија (Пенсилванија).
2000. Оукланд,
Калифорнија
Сједињене Америчке Државе Џеф Хорнасек (2) Јута џез (2) 13 / 30
2001. Вашингтон Сједињене Америчке Државе Реј Ален Милвоки бакси 19 / 30
2002. Филаделфија,
Пенсилванија
Србија Предраг Стојаковић Сакраменто кингси 19 / 30
2003. Атланта,
Џорџија
Србија Предраг Стојаковић (2) Сакраменто кингси (2) 22 / 30
2004. Лос Анђелес,
Калифорнија
Сједињене Америчке Државе Вошон Ленард Денвер нагетси 18 / 30
2005. Денвер,
Колорадо
Сједињене Америчке Државе Квентин Ричардсон Финикс санси 19 / 30
2006. Хјустон,
Тексас
Немачка Дирк Новицки Далас маверикси 18 / 30
2007. Лас Вегас,
Невада
Сједињене Америчке Државе Џејсон Капоно Мајами хит (2) 24 / 30
2008. Њу Орлеанс,
Луизијана
Сједињене Америчке Државе Џејсон Капоно (2) Торонто репторси 25 / 30
2009. Финикс,
Аризона
Сједињене Америчке Државе Дејкван Кук Мајами хит (3) 19 / 30
2010. Арлингтон,
Тексас
Сједињене Америчке Државе Пол Пирс Бостон селтикси (4) 20 / 30
2011. Лос Анђелес,
Калифорнија
Сједињене Америчке Државе Џејмс Џоунс Мајами хит (4) 20 / 30
2012. Орландо,
Флорида
Сједињене Америчке Државе Кевин Лав Минесота тимбервулвси 17 / 30
2013. Хјустон,
Тексас
Сједињене Америчке Државе Кајри Ирвинг Кливленд кавалирси (3) 23 / 30
2014. Њу Орлеанс,
Луизијана
Италија Марко Белинели Сан Антонио спарси 24 / 34
2015. Њујорк Сити,
Њујорк
Сједињене Америчке Државе Стефен Кари Голден стејт вориорси 27 / 34
2016. Торонто,
Онтарио
Сједињене Америчке Државе Клеј Томпсон Голден стејт вориорси (2) 27 / 34
2017. Њу Орлеанс,
Луизијана
Сједињене Америчке Државе Ерик Гордон Хјустон рокетси 21 / 34
2018. Лос Анђелес,
Калифорнија
- - -

Легенда:

Активни кошаркаши
Кошаркаши који су примљени у Кошаркашку Кућу славних

Успешност[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. McMenamin, Dave (20. 2. 2008). „Kapono Lights Up Saturday Night”. NBA.com. Turner Sports Interactive, Inc. Приступљено 18. 12. 2008. 

Спољашње везе[уреди]