Пређи на садржај

Валтер Скот

С Википедије, слободне енциклопедије
Валтер Скот
Валтер Скот
Лични подаци
Датум рођења(1771-08-15)15. август 1771.
Место рођењаЕдинбург, Велика Британија
Датум смрти21. септембар 1832.(1832-09-21) (61 год.)
Место смртиАботсфорд, Уједињено Краљевство
ОбразовањеУниверзитет у Единбургу, Краљевска средња школа

Валтер Скот, често неправилно као Волтер Скот,[1] (енгл. Walter Scott; Единбург, 15. август 1771 — Аботсфорд, 21. септембар 1832) био је шкотски писац.

Сакупљао је народну поезију и писао романе о јунацима шкотског националног предања. Још као дете, волео је да слуша песме и бајке његових предака, и био фасциниран њима.

Од њега се очекивало да постане адвокат, као и његов отац, и чак је је био очев ученик неко време, али је љубав према књигама и историји превладала. Иако су његови романи углавном били о Шкотској историји, његов најпознатији роман Ајванхо говори о Енглеској у време краља Ричарда и Крсташких ратова.

Године 1826. добио је племићку титулу, искључиво као награду за књижевне заслуге.

Његови романи укључују Роб Рој, Квентин Дарвард, Талисман и друге. Ајванхо (1819) роман је који евоцира вријеме тензија између освајача Нормана и британских староседилаца Саксонаца. Скот на један убедљив начин призива време витешких турнира, славе, крсташких ратова и звекета мачева.

Порекло

[уреди | уреди извор]

Валтер Скот је рођен 15. августа 1771, у стану на трећем спрату на Колеџ Вајнду у Старом граду, Единбург, уској уличица која води од Каугекта до капија Универзитета у Единбургу (Старог колеџа).[2] Он је био девето дете (шесторо је умрло у детињству) Валтера Скота (1729–1799), члана кадетске подружнице клана Скот и писца печата, и његове супруге Ан Радерфорд, сестре Даниела Радерфорд и потомка клана Свинтон и породице Халибертон (порекло због којег је Валтеровој породици дато наследно право сахране у опатији Драјбер).[3] Валтер је тако био рођак градитеља некретнина Џејмса Бертона (ум. 1837), рођеног као „Халибертон”, и његовог сина архитекте Десимуса Бертона.[4] Валтер је касније постао члан Кларенс клуба, чији су чланови били Бертонови.[5][6]

Детињство

[уреди | уреди извор]
Скотово детињство у Сандиновсу, у сенци Смајлхолмске куле, упознало га је у приче и фолклор Шкотских граница
Скотова породична кућа на Џорџ скверу у Единбургу, од око 1778

Он је током детињства преживео напад дечије парализе 1773. године, што га је учинило хромим,[7] стањем које би имало значајан утицај на његов живот и писање.[8] Да би залечио своју хромост, био је послат 1773. године да живи у руралним Шкотским границама на фарми свог деде и бабе по оцу у Сандиновсу, у близини рушевине Смајлхолмске куле, раније породичне куће.[9] Овде га је научила да чита његова тетка Џени Скот, и од ње је научио говорне обрасце и многе приче и легенде које су касније карактерисале велики део његовог рада. У јануару 1775. вратио се у Единбург, и тог лета је отишао са својом тетком Џени на бањско лечење у Бату у Сомерсету, у јужној Енглеској, где су живели на 6 Саут Парејд.[10] У зиму 1776. вратио се у Сандиновс, са још једним покушајем лечења водом у Престонпансу током следећег лета.[9]

Године 1778. Сkот се вратио у Единбург на приватно образовање како би se припремио за школу и придружио породици у њиховој новој кући, једној од првих која изграђених на Џорџ скверу.[2] Октобра 1779, он је почео да похађа наставу у Краљевској гимназији у Единбургу. Тада је већ могао да хода и истражује град и околну природу. Његово читање је укључивало витешке романсе, песме, историју и путописе. Џејес Мичел му је давао приватне часове из аритметике и писања и од њега је научио историју Шкотске цркве са нагласком на Заветима. Године 1783, његови родитељи су га, верујући да је премашио своју снагу, послали да борави шест месеци код тетке Џени у Келсу у Шкотским границама: тамо је похађао Келску гимназију, где је упознао Џејмса Балантајна и његовог брата Џона, који су касније постали његови пословни партнери и штампари.[11]

Радови

[уреди | уреди извор]
Сер Валтер Скот, рад сликара Роберта Скота Монкрифа.

Романи

[уреди | уреди извор]

Друге новеле:

  • 1831–1832: The Siege of Malta – завршен роман је постхумно објављен 2008.
  • 1832: Bizarro – незавршен роман (или новела) објављен постхумно 2008.

Поезија

[уреди | уреди извор]

Кратке приче

[уреди | уреди извор]
  • 1827: "The Highland Widow" и "The Two Drovers"
  • 1828: "My Aunt Margaret's Mirror", "The Tapestried Chamber", и "Death of the Laird's Jock" – из серије The Keepsake Stories

Драме

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Блажић, Мирјана (23. 2. 2017). „Српски на српском”. Радио-телевизија Србије. 
  2. ^ а б Edinburgh University Library (22. 10. 2004). „Homes of Sir Walter Scott”. x Edinburgh University Library. Приступљено 9. 7. 2013. 
  3. ^ „Family Background”. Walter Scott. Edinburgh University Library. 24. 10. 2003. 
  4. ^ „Who were the Burtons”. The Burtons' St Leonards Society. Архивирано из оригинала 08. 09. 2019. г. Приступљено 18. 9. 2017. 
  5. ^ Beattie, William (1849). Life and Letters of Thomas Campbell, In Three Volumes, Volume II. Edward Moxon, Dover Street, London. стр. 55. 
  6. ^ The Athenaeum. 3. J. Lection, London. 1830. стр. 170. 
  7. ^ Cone, T E (1973). „Was Sir Walter Scott's Lameness Caused by Poliomyelitis?”. Pediatrics. 51 (1): 33. 
  8. ^ Robertson, Fiona. „Disfigurement and Disability: Walter Scott's Bodies”. Otranto.co.uk. Архивирано из оригинала 12. 5. 2014. г. Приступљено 9. 5. 2014. 
  9. ^ а б „Sandyknowe and Early Childhood”. Walter Scott. Edinburgh University Library. 24. 10. 2003. 
  10. ^ „No 1 Nos 2 and 3 (Farrell's Hotel) Nos 4 to 8 (consec) (Pratt's Hotel)”. Images of England. English Heritage. Архивирано из оригинала 31. 5. 2012. г. Приступљено 29. 7. 2009. 
  11. ^ „School and University”. Walterscott.lib.ed.ac.uk. 24. 10. 2003. Приступљено 29. 11. 2009. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Валтер_Скот&oldid=29106074”