Пређи на садржај

Василиј Блохин

С Википедије, слободне енциклопедије
ВАСИЛИЈ БЛОХИН
Лични подаци
Пуно имеВасилиј Михајлович Блохин
Датум рођења(1895-01-07)7. јануар 1895.
Место рођењаВладимирска губернија, Руска Империја
Датум смрти3. фебруар 1955.(1955-02-03) (60 год.)
Место смртиМосква, Руска СФСР, Совјетски Савез
Војна каријера
Служба19151917.
19181952.
ВојскаРуска императорска армија
Совјетска армија
Чингенерал-мајор
ЈединицаНКВД
Учешће у ратовимаПрви светски рат
Одликовања
Орден Лењина
Орден Лењина

Василиј Михајлович Блохин (рус. Блохин, Василий Михайлович; Владимирска губернија, 7. јануар 1895Москва, 3. фебруар 1955) је био совјетски генерал-мајор, који је служио као главни егзекутор НКВД за време администрација Генриха Јагоде, Николаја Јежова и Лаврентија Берије.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Блохин је рођен 7. јануара 1895. године, у Владимирској губернији. Током Првог светског рата, служио је у Руској императорској армији, да би се након Фебруарске револуције 1917. године вратио кући. У редове Црвене армије ступио је 1918. године, а од 1921. године је у органима безбедности Совјетског Савеза. Исте године је примљен у чланство Руске комунистичке партије (бољшевика) (РКП(б)). Након неколико година ревносне службе, бива ангажован на тзв. „мокрим пословима”. На ту дужност га је изабрао Стаљин лично, 1926. године. Блохин је предводио чету егзекутора која је спровела већину егзекуција током Стаљинове владавине (углавном за време Велике чистке).

Извори совјетске владе говоре о око 828.000 званичних НКВД егзекуција током Стаљинове владавине,[1] а за Блохина је забележено да је својеручно убио десетине хиљада затвореника и заробљеника током 26 година на дужности — укључујући 7.000 осуђених пољских ратних заробљеника у продуженим масовним егзекуцијама[1][2] што га вероватно чини најпродуктивнијим званичним егзекутором у забележеној људској историји.[1] Међу одликовањима која је добио су Орден симбола части (1937), Орден црвене заставе (1941) и Орден Лењина (1945).[3]

Након Стаљинове смрти, 1953. године је пензионисан, а умро је у Москви, 3. фебруара 1955. године. Сахрањен је на Новом донском гробљу.[4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Parrish 1996, стр. 324.
  2. ^ Montefiore 2005, стр. 197–198, 332–334.
  3. ^ Parrish 1996, стр. 325.
  4. ^ Vasili Blokhin

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]