Васил Левски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Васил Левски
Vasil Levski.jpg
Васил Левски
Пуно име Васил Иванов Кунчев
Датум рођења 18. јул 1837.
Место рођења Карлово
 Османско царство
Датум смрти 18. фебруар 1873.
Место смрти Софија
 Османско царство
Споменик у родном Карлову, Бугарска.
Биста Васила Левског у Димитровграду

Васил Левски (буг. Васил Иванов Кунчев; Карлово, 18. јул 1837Софија, 18. фебруар 1873) је био бугарски револуционар, идеолог, стратег и теоретичар бугарске националне револуције, вођа борбе за ослобођење од отоманске владавине. Левски је рођен у Карлову, 1837. Замонашио се у двадесет четвртој години, али је касније напустио цркву и прикључио се либералном покрету.

Године 1862. Левски је отишао у Србију да се као добровољац придружи Бугарској легији коју је основао такође бугарски револуционар, Георги Раковски. Између 1862. и 1868. учествовао је у свим бугарским борбама против Отоманске империје.

Крајем 1860-их, Левски је развио револуционарну теорију, које је значила одлучан корак ка бугарском покрету ослобођења. Ова теорија је видела национално ослобађање као подизање на оружје свих Бугара у Отоманској империји. Устанак би требало да припреми, води и координише централна револуционарна организација. Ова организација би требало да има више локалних револуционарних комитета у свим деловима Бугарске и требало би да делује потпуно независно од било које стране силе.

Левски је такође одредио и будућу форму владавине у ослобођеној Бугарској - демократску републику, која почива на принципима Повеље Људских и Грађанских Права Француске револуције.

Левски је почео да поставља локалне комитете 1869. До средине 1872. успео је да успостави јаку мрежу комитета у више бугарских градова и села који су били у сталној вези и примали наређења од тајне владе у граду Ловечу. Комитети су набављали оружје, организовали борбене одреде, и казнене акције против отоманских званичника и бугарских издајника.

У мају 1872, Бугарски револуционарни централни комитет и Интерна револуционарна организација су се спојиле у једну организацију, убеђени да ће координација рада донети опште добро.

На јесен 1872. отоманска полиција је ушла у траг неколико комитета у североисточној Бугарској, укључујући и главни штаб организације у Ловечу, након што су активисти револуционарне организације опљачкали отоманску пошту да би набавили новац за куповину оружја. Хапшења многих револуционара су била претња уништењу организације. У покушају да спасе документацију Левског су ухапсиле отоманске власти и обесиле у Софији, фебруара 1873.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]