Вања Драх

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вања Драх
Датум рођења (1932-02-01)1. фебруар 1932.
Место рођења Бошњаци
 Краљевина Југославија
Датум смрти 6. септембар 2009.(2009-09-06) (77 год.)
Место смрти Загреб
Хрватска
Занимање глумац
IMDb веза

Вања Драх (хрв. Vanja Drach; Бошњаци, 1. фебруар 1932Загреб, 6. септембар 2009) био је хрватски позоришни, телевизијски и филмски глумац.

Биографија[уреди]

Рођен је 1. фебруара 1932. у Бошњацима у близини Жупање. Без оца је остао већ 1943. године, након чега је одрастао само са мајком. Надимак Вања добио је у средњој школи због проблема са учењем руског језика. Име Вања од тада је користио као своје једино име.

Глумио је у позориштима широм Хрватске и Југославије. Радио је као сарадник Хрватског радија у драмском програму и програму прозе и поезије. Добитник је многобројних награда међу којима и награде за животно дело-

Једна од његових последњих улога била је улога доктора Ђиђимиловића у серији „Луд, збуњен, нормалан“ из 2007.

Умро је од последица рака плућа 6. септембра 2009. године. [1]

Образовање[уреди]

Завршио је гимназију а затим уписао студије медицинe у Загребу. Након годину дана напустио је медицински факултет и уписао Академију драмских уметностi код проф. Гавеле. [2]

Дипломирао је на Академији драмских уметности. Две године глумио је у Драмском казалишту. На предлог Бојана Ступице прешао је да ради у Хрватском народном позоришту у Загребу.

Породица[уреди]

Био је ожењен Теом Драх. Познавали су се још из Винковаца. Веначали су се 1957. године у Загребу. Теа је студирала германистику на Филозофском факултету. Били су у браку 57. година. Из брака са Теом има је једног сина, Сашу, који ради као новинар.

Имају три унуке, Мају и близнакиње Нелу и Олгу. [3]

Каријера[уреди]

Глумачку каријеру је почео у драмском позоришту у Загребу. Од 1975. године глумио је у „Театару у гостима“ Реље Башића. Наредних пет година гостовао је по целој Хрватској и Југославији и радио са многим успешним глумцима. Затим се вратио у Хрватско Народно позориште. Играо је у свим позориштима у Загребу.

На Хрватском радију сарађивао је у драмском програму. Каније је радио и у програмима прозе и поезије које је уређивао Данијел Драгојевић.

Био је познат као позоришни глумац. Успешно је играо у бројним улогама античког репертоара. Глумио је у делима руских, француских, енглеских и америчких класика и модерниста. Одиграо је више од двеста улога у филмовима различитих жанрова. Успешно је наступао и у кратким играним филмовима, телевизиским драмама и серијама.

Због свог изгледа често је играо улоге лекара. Добитник је бројних награда међу којима и награду Владимир Назор за животно дело 2006.

Награде и признања[уреди]

  • Награда града Загреба 1962. за улогу „Franza von Gerlacha“ .
  • Награда Дубравко Дујшин 1986. за улогу Орланда у филму „Пут у рај“ .
  • Награда Орландо 1990. за улогу Полонија у ШекспировомХамлету“.
  • Награда „Tito Strozzi“ 1994.
  • Награду „Златни смијех“ за улогу Серебрјакова у филму „Ујака Вања“ 1997.
  • Награда „Владимир Назор“ за животно дело 2006.

Филмографија[уреди]

Филмови и драме[уреди]

  • „Човек испод стола“ (2009)
  • „Иза стакла“ (2008)
  • „Све џаба“ (2006)
  • „Либертас“ (2006)
  • „Мукло “(2005)
  • „Инфекција“ (2003)
  • „Сведоци“ (2003)
  • „Серафин, свјетионичарев син“ (2002)
  • „Гарсија “(1999)
  • „Богородица“ (1999)
  • „Госпа “(1994)
  • „Златне године“ (1993)
  • „Мор“ (1992)
  • „Папа Сиксто V“ (1992)
  • „Чаруга“ (1991)
  • „Крхотине“ (1991)
  • „Волео бих да сам голуб“ (1990)
  • „Ђавољи рај“ (1989)
  • „Обећана земља “(1986)
  • „За срећу је потребно троје“ (1985)
  • „Пут у рај“ (1985)
  • „Ифигенија у Аулиди“ (1983)
  • „Влаком према југу“ (1981)
  • „Високи напон“ (1981)
  • „Главе из живота Аугуста Шеное“ (1981)
  • „Тајна Николе Тесле“ (1980)
  • „Успорено кретање“ (1979)
  • „Годишња доба Жељке, Вишње и Бранке“ (1979)
  • „Пробни рок“ (1979)
  • „Љубица“ (1978)
  • „Све су плаве“ (1978)
  • „Бомбашки процес “(1978)
  • „Пуцањ“ (1977)
  • „Јагош и Угљеша“ (1976)
  • „Доктор Младен“ (1975)
  • „Као у лошем роману“ (1974)
  • „Тимон“ (1973)
  • „Кад чујеш звона“ (1969)
  • „Павиљон број 6“ (1968)
  • „Црне птице“ (1967)
  • „Илузија“ (1967)
  • „Кинески зид “(1967)
  • „Године ратне, године мирне“ (1967)
  • „Седми континент“ (1966)
  • „Четврта димензија“ (1965)
  • „Кључ“ (1965)
  • „Олуја на улици“ (1965)
  • „Банкет “(1965)
  • „Свануће“ (1964)
  • „Аутобиографија утопљенице“ (1964)
  • „Опасни пут “(1963)
  • „Женидба господина Марципана“ (1963)
  • „Телефон (1962)
  • „Сати за умор“ (1962)
  • „Пустолов пред вратима “(1961)
  • „Царево ново одело“ (1961)
  • „Човек од важности“ (1961)
  • „Акција“ (1960)
  • „Х-8“ (1958)

ТВ Серије[уреди]

  • „Луд, збуњен, нормалан “(2007—2009.)
  • „Бибин свијет“ (2008—2009.)
  • „Позориште у кући“ (2007)
  • „Златни бокал“ (2004)
  • „Алекса Шантић“ (1992)
  • „Диригенти и музиканти “(1990)
  • „Птице небеске“ (1989)
  • „То није мој живот, то је само привремено“ (1985)
  • „Инспектор Винко“ (1984)
  • „Дани АВНОЈ-а“ (1983)
  • „Вело мисто“ (1981)
  • „Непокорени град“ (1981)
  • „Никола Тесла“ (1979)
  • „Пуном паром“ (1978)
  • „Грунтовчани“ (1975)
  • „У регистратури“ (1974)
  • „Капелски кресови“ (1974)
  • „Опасни сусрети“ (1973)
  • „Златни младић“ (1970)
  • „Кад је мач кројио правду“ (1967)
  • „Летови који се памте“ (1967)

Извори[уреди]