Велешта

Координате: 41° 14′ 27″ С; 20° 38′ 38″ И / 41.2408° С; 20.6439° И / 41.2408; 20.6439
С Википедије, слободне енциклопедије

Велешта
мкд. Велешта
Велешта
Административни подаци
ДржаваСеверна Македонија
ОпштинаСтруга
Становништво
 — (2002)5.834
Географске карактеристике
Координате41° 14′ 27″ С; 20° 38′ 38″ И / 41.2408° С; 20.6439° И / 41.2408; 20.6439
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина720 m
Велешта на карти Северне Македоније
Велешта
Велешта
Велешта на карти Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број6334
Позивни број+389 (0)46
Регистарска ознакаSU

Велешта (мкд. Велешта) су насеље у Северној Македонији, у западном делу државе. Делогожди припадају општини Струга.

Велешта су до 2004. године били седиште истоимене општине, која је потом припојена општини Струга.

Географија[уреди | уреди извор]

Насеље Велешта је смештено у југозападном делу Северне Македоније. Од најближег града, Струге, насеље је удаљено 8 km северно.

Велешта се налазе у историјској области Дримкол, која се обухвата северну обалу Охридског језера, око истока Црног Дрима из језера. Насеље је смештено у Струшком пољу, које се пружа на северној страни Охридског језера. Северно од насеља се издиже планина Караорман, а западно Јабланица. Надморска висина насеља је приближно 720 метара.

Клима у насељу, и поред знатне надморске висине, има жупне одлике, па је пре умерено континентална него планинска.

Историја[уреди | уреди извор]

У 19. и почетком 20. века село је управно припадало охридској кази Османског царства. Према подацима из 1873. године село је имало 185 домаћинстава са 500 мушких муслиманских житеља. Према подацима бугарског етнографа Васила К`нчова, у селу 1900. године у селу је живело 1.110 Албанаца муслимана.[1]

Становништво[уреди | уреди извор]

Велешта су према последњем попису из 2002. године имала 5.834 становника.

Већину становништва чине Албанци (98%).

Већинска вероисповест је ислам.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г.“ Македонски научен институт, София, (1995). стр. 172-173.

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]