Лабуништа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Лабуништа
мкд. Лабуништа
Викиекспедиција во Дримкол 21.jpg
Лабуништа
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Северна Македонија
ОпштинаСтруга
Становништво
 — (2002)5.936
Географске карактеристике
Координате41°16′10″ СГШ; 20°35′46″ ИГД / 41.26948497203932° СГШ; 20.59600705724839° ИГД / 41.26948497203932; 20.59600705724839Координате: 41°16′10″ СГШ; 20°35′46″ ИГД / 41.26948497203932° СГШ; 20.59600705724839° ИГД / 41.26948497203932; 20.59600705724839
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина870 м
Лабуништа на мапи Северне Македоније
Лабуништа
Лабуништа
Лабуништа на мапи Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број6336
Позивни број+389 (0)46
Регистарска ознакаSU

Лабуништа (Лабуниште, мкд. Лабуништа) су насеље у Северној Македонији, у западном делу државе. Лабуништа припадају општини Струга.

Лабуништа су до 2004. године били седиште истоимене општине, која је потом припојена општини Струга.

Географија[уреди]

Насеље Лабуништа је смештено у западном делу Северне Македоније, близу државне границе са Албанијом (7 km западно од насеља). Од најближег града, Струге, насеље је удаљено 14 km северно.

Лабуништа се налазе у историјској области Дримкол, која се обухвата северну обалу Охридског језера, око истока Црног Дрима из језера. Насеље је смештено на северзападном ободу Струшког поља, док се западно издиже планина Јабланица. Источно од насеља Црни Дрим је преграђен, па је ту образовано вештачко језеро Глобочица. Надморска висина насеља је приближно 870 метара.

Клима у насељу, и поред знатне надморске висине, има жупне одлике, па је пре умерено континентална него планинска.

Историја[уреди]

Крајем 19. века Лабуништа су била у саставу Османског царства, где су управно потпадала под Струшку нахију Охридске казе (Битољски вилајет).

По статистици Васила Кнчова село је 1900. имало 1460 становника, од чега 800. „Бугара“ муслимана и 660. „Бугара“ хришћана.

По статистици Димитрија Мишева из 1903. у селу је живело 128 „Бугара“, односно верника Бугарске егзархије и 512 „Бугара“ патријаршиста-србомана, односно Срба. У селу је постојала и српска и бугарска школа. Због одлучности стновништва да остану Срби село је називано „Малом Шумадијом“.[1][2]

Масовно отварање српских школа у Јужној Србији и Македонији кренуло је тек 1897. године. Тада је Царском Ирадом турски Султан дозволио отварање српских школа где год је поднета уредна молба. Те године отворена је српска народна школа у том месту.[3] "Мутевелија" (управник) те школе је био 1900. године мештанин Петар Пајкић, а учитељ Коста Марковић. То је четвороразредна основна школа са забавиштем у коју иде 44 ученика. Ученици долазе и из оближњег места Маруништа.[4]

Године 1904. у "Лабуништу" је свечано прослављен српски празник Савиндан. Поред педесетак Срба домаћина и ученика и народа, присуствовали су угледнији Турци из околине. После литургије коју је служио у месном храму парох подгоричко-лабунишки поп Ставра Костић, у месној цркви, обављено је водоосвећење и резање колача у просторијама српске школе. Учитељ је тада у месту био Коста Г. Марковић. Српска школа је ту основана 1897. године. Скупљен је прилог за месни Школски фонд основан 1902. године, чији је капитал узео у зајам под каматом, Васа Вучковић. У месту се тада радило на оснивању "Задруге за међусобно помагање и штедњу"; тада су се потписали нови чланови и усвојен статут задружни.[5] О школској слави 1906. године, службу је вршио поп Серафим Крстић, а славски школски домаћин био школски послужитељ Стојан Петровић.[6]

Становништво[уреди]

Лабуништа су према последњем попису из 2002. године имала 5.936 становника.

Етнички састав:

Националност укупно
Македонци 371 (6,3%)
Албанци 4.288 (72,2%)¹
Турци 879 (14,8%)
Роми 3
Власи 1
Срби 1
бошњаци 31
други 362

¹* Већина изјашњених као Албанци су заправо Торбеши, словенски муслимани на тлу Македоније.

Већинска вероисповест је ислам, а мањинска православље.

Рођени у Лабуништима[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Makedonija. Etnografija i statistika - 2.39, Приступљено 10. 4. 2013.
  2. ^ ↑ D.M.Brancoff. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, р.164-165.
  3. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1897. године
  4. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
  5. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
  6. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1906. године

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]