Велики вранац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Велики вранац
Great Cormorant (Phalacrocorax carbo), Parc du Rouge-Cloître, Brussels (6869036896).jpg
Phalacrocorax carbo
Научна класификација
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Поткласа: Neornithes
Инфракласа: Neoaves
Ред: Suliformes
Породица: Phalacrocoracidae
Род: Phalacrocorax
Врста: P. carbo
Биномна номенклатура
Phalacrocorax carbo
(Linnaeus, 1758)
Great Cormorant Range.png
Глобални ареал      Током целе године     Лети     Зими

Велики вранац[2] или велики корморан (лат. Phalacrocorax carbo) из фамилије вранаца (Phalacrocoracidae) је крупна птица, црног перја, пливачица и гњурац. Живи у јатима у приобалним крајевима, као и на обали река и језера. У приморју гради гнездо на стеновитим, ненастањеним острвима, користећи као материјал суве алге, а у унутрашњости земље на високом дрвећу, од гранчица и суве траве. Храни се рибом коју сам улови на тај начин што зарони за њом. Између два роњења мора да осуши од воде отежало перје и зато сатима стоји на сунцу раширених крила. Одлично плива, али добро и лети. Без оклевања прелети у једном даху 50 км. у потрази за местом где има доста рибе.[3]

Још у давна времена у Кини су рибари користили способност корморана да вешто ухвати под водом крупну рибу. Птице су навикавали да стоје на ивици чамца и да једна за другом роне и доносе на површину рибу коју би им власник затим одузимао. Да не би гутале плен, рибари су птицама стављали метални прстен око врата и везивали их узицом за ивицу чамца. Прстен је био тек толико широк да омогући корморану да прогута ситне рибе којима би их рибари частили за успешан лов. И код нас на Дорјанском језеру се некада ловило корморанима али је данас потпуно напуштен тај начин риболова и показује се само понекад, као туристичка занимљивост.[4]

Референце[уреди]

  1. ^ BirdLife International (2012). Phalacrocorax carbo. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013. 
  2. ^ „Прилог II Заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива”. 
  3. ^ Elliott, KH; Ricklefs, RE; Gaston, AJ; Hatch, SA; Speakman, JR; Davoren, GK (2013). "High flight costs and low dive costs support the biomechanical hypothesis for flightlessness in penguins."
  4. ^ Габалда, Жак (1984). Дечје свезнање Шта знам о биљкама и животињама. стр.65

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]