Suliformes

Suliformes; Временски распон: Горња креда - данас 90–0 Ma PreЄ Є O S D C P T J K Pg N
	Блуна; (Morus bassanus)
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Suliformes; Sharpe, 1891
Породице
	Sulidae; Fregatidae; Phalacrocoracidae; Anhingidae; Plotopteridae †;
Синоними
	Phalacrocoraciformes;

Suliformes (блуне и сродници) је ред птица који признаје Међународна Орнитолошка Унија.^[1]

Резултати анализа ДНК упућују на закључак да је сличност између породица које су традиционално сврставане у ред несита или пеликана (лат. Pelecaniformes) последица конвергентне еволуције, а не заједничког порекла и да је тако дефинисан ред полифилетски.^[2] Због тога су четири породице које су традиционално сврставане у овај ред издвојене у посебан ред Suliformes, који је монофилетски.

Систематика и еволуција

Према резултатима анализа ДНК породици несита или пеликана (лат. Pelecanidae) су блиско сродне породице ципеларке (лат. Balaenicipitidae), батоглава чапља (лат. Scopidae), чапље (лат. Ardeidae) и ражњеви и кашичари (лат. Threskiornithidae), са којима чине ред несита (лат. Pelecaniformes). Ред Suliformes, је далеки сродник реда Pelecaniformes.^[3] Према Хакету, редови Gaviformes, Sphenisciformes, Ciconiiformes, Suliformes и Pelecaniformes, имају заједничког претка. Због чега је предложено да ови редови буду груписани у заједнички надред.^[4]

Кладограм реда:^[5]

Suliformes

Fregatidae

Sulidae

	Anhingidae

	Phalacrocoracidae

Породице и врсте

Породица брзани или фрегате
(Fregatidae)
- Величанствени брзан или величанствена фрегата^[6]
  (Fregata magnificens)
- Асенсионски брзан
  (Fregata aquila)
- Белотрби брзан^[7]
  (Fregata andrewsi)
- Велики брзан или велика фрегата^[8]
  (Fregata minor)
- Мали брзан или мала фрегата^[8]
  (Fregata ariel)
Породица блуне
(Sulidae)
- Род Sula
  - Плавонога блуна
    (Sula nebouxii)
  - Перуанска блуна
    (Sula variegata)
  - Црнолика блуна^[8]
    (Sula dactylatra)
  - Галапагоска блуна
    (Sula granti)
  - Црвенонога блуна
    (Sula sula)
  - Смеђа блуна
    (Sula leucogaster)
- Род Papasula
  - Црнокрила блуна
    (Papasula abbotti)
- Род Morus
  - Блуна или обична блуна^[8]
    (Morus bassanus)
  - Капска блуна^[8]
    (Morus capensis)
  - Аустралијска блуна
    (Morus serrator)
Породица анхинге
(Anhingidae)
- Анхинга или америчка анхинга
  (Anhinga anhinga)
- Змијоврата
  (Anhinga melanogaster)^[9]
- Афричка анхинга
  (Anhinga rufa)
- Аустралијска анхинга
  (Anhinga novaehollandiae)
Породица вранци
(Phalacrocoracidae)
- Род Phalacrocorax
  - Жутогрли вранац
    (Phalacrocorax auritus)^[9]
  - Маслинасти вранац или неотропски вранац
    (Phalacrocorax brasilianus или Phalacrocorax olivaceus)
  - Мали црни вранац
    (Phalacrocorax sulcirostris)
  - Велики вранац
    (Phalacrocorax carbo)^[9]
  - Белогруди вранац
    (Phalacrocorax lucidus)
  - Индијски вранац
    (Phalacrocorax fuscicollis)
  - Јужноафрички капски вранац^[8]
    (Phalacrocorax capensis)
  - Бронзани вранац (Phalacrocorax nigrogularis)^[8]
    ^[9]
  - Валбергов вранац
    (Phalacrocorax neglectus)^[8]
  - Јапански вранац
    (Phalacrocorax capillatus)
  - Брантов вранац
    (Phalacrocorax penicillatus)
  - Штелеров вранац или вранац наочарац или Паласов вранац
    (Phalacrocorax perspicillatus) – (изумро око 1850)
  - Морски вранац
    (Phalacrocorax aristotelis)^[9]
  - Пучински вранац
    (Phalacrocorax pelagicus)
  - Црвенолики вранац
    (Phalacrocorax urile)
  - Магелански вранац
    (Phalacrocorax magellanicus)
  - Аустралијски шарени вранац или жутолики вранац
    (Phalacrocorax varius)
  - Црнолики вранац
    (Phalacrocorax fuscescens)
  - Црвеноноги вранац
    (Phalacrocorax gaimardi)
  - Пегави вранац
    (Phalacrocorax punctatus)
  - Питски вранац
    (Phalacrocorax featherstoni)
  - Вранац нелетач
    (Phalacrocorax harrisi)
- Род Leucocarbo
  - Гуано вранац
    (Leucocarbo bougainvillii)
  - Новозеландски краљевски вранац
    (Leucocarbo carunculatus)
  - Отагоански вранац
    (Leucocarbo chalconotus)
  - Фовоов вранац
    (Leucocarbo stewarti)
  - Чатамски вранац
    (Leucocarbo onslowi)
  - Окландски вранац
    (Leucocarbo colensoi)
  - Кембелов вранац
    (Leucocarbo campbelli)
  - Баунтијски вранац
    (Leucocarbo ranfurlyi)
  - Плавооки вранац
    (Leucocarbo atriceps)
  - Антарктички вранац
    (Leucocarbo bransfieldensis)
  - Јужноџорџијски вранац
    (Leucocarbo georgianus)
  - Хердски вранац
    (Leucocarbo nivalis)
  - Крозијски вранац
    (Leucocarbo melanogenis)
  - Кергеленски вранац
    (Leucocarbo verrucosus)
  - Макворијски вранац
    (Leucocarbo purpurascens)
- Род Microcarbo
  - Мали шарени вранац
    (Microcarbo melanoleucos)
  - Дугорепи вранац^[9] или тршћачки вранац
    (Microcarbo africanus)
  - Ћубасти вранац^[8]
    (Microcarbo coronatus)
  - Јавански вранац
    (Microcarbo niger)
  - Мали вранац
    (Microcarbo pygmaeus)^[9]

Референце

^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 1. 3. 2012. г. Приступљено 1. 3. 2012.
^ Mayr 2003.
^ Jarvis, E.D. et al. (2014) Whole-genome analyses resolve early branches in the tree of life of modern birds. Science, . . 346 (6215): 1320—1331. doi:10.1126/science.1253451. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
^ Hackett, S.J. et al. (2008) A Phylogenomic Study of Birds Reveals Their Evolutionary History. Science 320, 1763.
^ Gibb, G.C. et al. (2013) Beyond phylogeny: Pelecaniform and Ciconiiform birds, and long-term niche stability. Molecular Phylogenetics and Evolution, 68(2):229–238.
^ „Величанствени национални парк који лежи под водом”. b92.net.
^ „Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива - Прилог I Строго заштићене врсте које се налазе на Додацима CITES конвенције”. pravno-informacioni-sistem.rs.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з „Закон о потврђивању споразума о очувању афричко - евроазијских миграторних птица водених станишта” (PDF). parlament.gov.rs.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е В. Ф. Васић; Д. В. Симић; Ж. Станимировић; М. Каракашевић; М. Шћибан; М. Ружић; С. Кулић; М. Кулић и С. Пузовић. „Српска номенклатура птица”. Архивирано из оригинала 11. 10. 2018. г. Приступљено 11. 10. 2018.

Спољашње везе

[1] „Archived copy”. Архивирано из оригинала 1. 3. 2012. г. Приступљено 1. 3. 2012.

[FOOTNOTEMayr2003-2] Mayr 2003.

[3] Jarvis, E.D. et al. (2014) Whole-genome analyses resolve early branches in the tree of life of modern birds. Science, . . 346 (6215): 1320—1331. doi:10.1126/science.1253451. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

[4] Hackett, S.J. et al. (2008) A Phylogenomic Study of Birds Reveals Their Evolutionary History. Science 320, 1763.

[5] Gibb, G.C. et al. (2013) Beyond phylogeny: Pelecaniform and Ciconiiform birds, and long-term niche stability. Molecular Phylogenetics and Evolution, 68(2):229–238.

[6] „Величанствени национални парк који лежи под водом”. b92.net.

[Prillog1-7] „Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива - Прилог I Строго заштићене врсте које се налазе на Додацима CITES конвенције”. pravno-informacioni-sistem.rs.

[parlament-8] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з „Закон о потврђивању споразума о очувању афричко - евроазијских миграторних птица водених станишта” (PDF). parlament.gov.rs.

[SNP-9] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е В. Ф. Васић; Д. В. Симић; Ж. Станимировић; М. Каракашевић; М. Шћибан; М. Ружић; С. Кулић; М. Кулић и С. Пузовић. „Српска номенклатура птица”. Архивирано из оригинала 11. 10. 2018. г. Приступљено 11. 10. 2018.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]