Вера Свобода

С Википедије, слободне енциклопедије
Вера Свобода
Лични подаци
Име по рођењуВероника Марија Свобода
Датум рођења(1936-08-15)15. август 1936.
Место рођењаОсијек, Краљевина Југославија
Датум смрти1. април 2024.(2024-04-01) (87 год.)
Место смртиХрватска
Занимањепевачица
Музички рад
Активни период1952—2011.
Жанрпоп, народна музика, староградска музика
Издавачке кућеПГП РТС

Вероника Марија Свобода (Осијек, 15. август 1936 — 1. април 2024) била је југословенска и хрватска певачица забавних, народних и староградских песама.

Младост и образовање[уреди | уреди извор]

У родном Осијеку је завршила средњу економску и музичку школу, а на Педагошком факултету дипломира енглески језик.

Музичка каријера[уреди | уреди извор]

Са шеснаест година, 1952. године, почиње да пева на програму Радио Осијека и у позоришним представама Града Осијека. Седамдесетих година, била је једна од највећих звезда на простору Југославије. Учествовала је на бројним фестивалима забавне, народне и тамбурашке музике те, у богатој каријери, објављује велики број албума и синглова.[1].

Слушаоци Радио Мартине из Дугог села је проглашавају певачицом века, када су у питању народна и староградска песма. Добила је и одликовање Ред Данице хрватске са ликом Марка Марулића за допринос култури. Град Осијек и Осијечко-барањска жупанија су јој доделили признање за животно дело.

Почетком рата у Хрватској 1991, Вера Свобода је учествовала у ксенофобној песми Ива Фабијана „Крени гардо” у којој се позива на мржњу према Србима у Хрватској.[2]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Била је удата за доајена тамбурашке музике Јулија Њикоша, који је преминуо 2010. године.

Године 2011. имала је тешку операцију срчаног залиска, али се успешно опоравила.[3]

Фестивали[уреди | уреди извор]

Јесен:

  • Мој је лола у нане јединац, '67
  • Славонски ашиковање, '68

Илиџа:

  • Пала роса свуда по сокаку, '68

Славонија, Пожега:

  • Весела је Славонија / Ново коло, '69
  • Ни' ме стра, '70
  • Бећарине / Лола и дика, '71
  • Дан плаветан као лан, прва награда публике, '72
  • Ти ћеш доћи, '73
  • Наћи ћу си другог дику, '74
  • Што си, нано, удала ме рано, '75
  • Дођи, дико, да купимо сино, '76
  • Славонијо, рођено и мило, '81

Београдско пролеће:

  • Цветкова механа (Вече градске песме), '70
  • Спомен на Скадарлију (Вече градске песме), '78
  • Један глас и виолина (Вече градске песме), '79

Дужијанца, Суботица:

  • Класје, '70

Крапина:

  • Горице ву сунцу, '70
  • Смеј се, пријател, '71
  • На брегу под шумом, '72
  • Подравски крај, '74
  • Прва љубав, '75
  • Загорски цуг, '76
  • Земља је ова ткана од злата, победничка песма, '77
  • Сигде је лепо, ал' дома је најлепше, '78
  • Попевај пријател, за земљу и сузе, '79
  • Ву драгом крају, '80
  • Где се ласте врнеју ву гнезда, '81
  • Још само в попевки (дует са Ивицом Бобинецом), '82
  • Добра вам вечер, пријатељи стари, '83

Звуци Паноније, Осијек:

  • Код Бијеле лађе, '72
  • Три руже, '74
  • Златни данци, '78
  • Стари Салетл, 2000

Сплит:

  • Једна је Хрватска, '91

Степинчева катедрала.

  • О Маријо, звијездо мора, '91
  • Молим те Боже, '92

Златне жице Славоније, Пожега:

  • Нек' се зна кад Славонија слави, '92
  • Дико моја кад ћемо на сијело, награда за текст, '93
  • Пјесмо моја, награда за текст, 2005
  • Славонијо, ти си попут раја, 2011
  • Дан плаветан као лан (Ретроспектива 50 година фестивала), 2019

Пјесме Подравине и Подравља, Питомача:

  • Барањска елегија, '95

Бродфест:

  • Буњевачка грана, '95
  • Славонијо, златна ружо хрватска, 2002
  • Броде славонски, цвијете хрватски, 2005

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Vera Svoboda, Medaljon”. Umjetnici, Vera Svoboda. 10. 1. 2022. Приступљено 10. 1. 2022. 
  2. ^ Ivo Fabijan - Kreni Gardo (на језику: енглески), 1991, Приступљено 2023-08-08 
  3. ^ „Biografija, Vera Svoboda”. Biografija. Org (на језику: српски). 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вера_Свобода&oldid=27541544”