Дуго Село
Дуго Село | |
---|---|
Центар Дугог Села | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Жупанија | Загребачка |
Становништво | |
Становништво | |
— 2011. | 10.494 |
Агломерација (2011) | 17.531 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 48′ 21″ С; 16° 14′ 16″ И / 45.80594513336164° С; 16.237824989009727° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Градоначелник | Ненад Паниан |
Поштански број | 10370 |
Позивни број | +385 1 |
Регистарска ознака | ZG |
Веб-сајт | |
www.dugoselo.hr |
Дуго Село је град у Хрватској у Загребачкој жупанији. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 17.531 становника, а у самом насељу је живело 10.494 становника.[1]
Географија
[уреди | уреди извор]Град Дуго Село, који се простире на 51 квадратном километру чини низ насеља смештених у подножју Мартин Брега (висине 205 m), 20 километра источно од Загреба. Налази се у Загребачкој Жупанији. По попису из 2001. године у граду је живело 14.300 становника. Тада је градоначелник био Борис Махач.
Становништво
[уреди | уреди извор]Град Дуго Село
[уреди | уреди извор]Број становника по пописима
[уреди | уреди извор]Националност[2] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
бр. становника | 14.300 | 9.969 | 8.192 | 6.219 | 5.096 | 4.296 | 4.088 | 4.220 | 4.055 | 4.294 | 3.694 | 3.060 | 2.423 | 2.271 | 2.094 |
- напомене:
Настао из старе општине Дуго Село.
Дуго Село (насељено место)
[уреди | уреди извор]Број становника по пописима
[уреди | уреди извор]Националност[2] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
бр. становника | 8.880 | 6.508 | 5.471 | 3.848 | 2.830 | 2.074 | 1.813 | 1.814 | 1.642 | 1.714 | 1.409 | 1.060 | 752 | 679 | 603 |
- напомене:
Садржи податке за бивше насеље Шашковец које је од 1857. до 1900. било одвојено исказано.
Попис 1991.
[уреди | уреди извор]На попису становништва 1991. године, насељено место Дуго Село је имало 6.508 становника, следећег националног састава:
Историја и економија
[уреди | уреди извор]Дуго Село се развијало вековима уз раскрсницу железничких пруга Загреб — Копривница и Загреб — Славонски Брод.
Од почетка овог века већина људи овог краја бави се пољопривредном производњом. Осим ратарства, данас је посебно развијено виноградарство и воћарство на падинама Мартин Брега. Но, на самом почетку века развијају се и индустријске дјелатности. Тада су изграђени погони за производњу цигле, дрвне грађе, пекарских производа, а касније и за производњу метала..
Од произвођачких делатности најразвијенија је производња пекарских производа, и индивидуална пољопривредна производња.
Култура
[уреди | уреди извор]КУД «Препород» је средишња културна установа Дугог села. Настало јр 1907. године као Црквено певачко друштво, данас се састоји од фолклорне и тамбурашке секције, женске вокалне групе «Коледарице» и глумачке групе.
Традиционалне «Дугоселске јесени» одржавају се уочи 11. новембра – на Мартиње кад се обележава и Дан града Дугог Села.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.”. Државни завод за статистику Републике Хрватске. Архивирано из оригинала 01. 06. 2012. г. Приступљено 28. 8. 2012.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература
[уреди | уреди извор]- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.