Дуго Село

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Дуго Село
Dugo Selo center.JPG
Центар Дугог Села
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаЗагребачка
Становништво
Становништво
 — 2011.10.494
Агломерација (2011.)17.531
Географске карактеристике
Координате45°48′21″ СГШ; 16°14′16″ ИГД / 45.80594513336164° СГШ; 16.237824989009727° ИГД / 45.80594513336164; 16.237824989009727Координате: 45°48′21″ СГШ; 16°14′16″ ИГД / 45.80594513336164° СГШ; 16.237824989009727° ИГД / 45.80594513336164; 16.237824989009727
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Дуго Село на мапи Хрватске
Дуго Село
Дуго Село
Дуго Село на мапи Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникНенад Паниан
Поштански број10370
Позивни број+385 1
Регистарска ознакаZG
Веб-сајт
www.dugoselo.hr

Дуго Село је град у Хрватској у Загребачкој жупанији. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 17.531 становника, а у самом насељу је живело 10.494 становника.[1]

Географија[уреди | уреди извор]

Град Дуго Село, који се простире на 51 квадратном километру чини низ насеља смештених у подножју Мартин Брега (висине 205 m), 20 километра источно од Загреба. Налази се у Загребачкој Жупанији. По попису из 2001. године у граду је живело 14.300 становника. Тада је градоначелник био Борис Махач

Становништво[уреди | уреди извор]

Град Дуго Село[уреди | уреди извор]

Број становника по пописима[уреди | уреди извор]

Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 14.300 9.969 8.192 6.219 5.096 4.296 4.088 4.220 4.055 4.294 3.694 3.060 2.423 2.271 2.094
  • напомене:

Настао из старе општине Дуго Село.

Дуго Село (насељено место)[уреди | уреди извор]

Број становника по пописима[уреди | уреди извор]

Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 8.880 6.508 5.471 3.848 2.830 2.074 1.813 1.814 1.642 1.714 1.409 1.060 752 679 603
  • напомене:

Садржи податке за бивше насеље Шашковец које је од 1857. до 1900. било одвојено исказано.

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Дуго Село је имало 6.508 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
5.567 85,54 %
Срби
  
386 5,93 %
Југословени
  
129 1,98 %
Муслимани
  
76 1,16 %
Албанци
  
71 1,09 %
Црногорци
  
21 0,32 %
Македонци
  
19 0,29 %
Словенци
  
19 0,29 %
Мађари
  
18 0,27 %
Роми
  
10 0,15 %
Украјинци
  
7 0,10 %
Чеси
  
4 0,06 %
Словаци
  
3 0,04 %
Бугари
  
2 0,03 %
Пољаци
  
2 0,03 %
Руси
  
2 0,03 %
остали
  
6 0,09 %
неопредељени
  
114 1,75 %
регион. опр.
  
3 0,04 %
непознато
  
49 0,75 %
укупно: 6.508

Историја и економија[уреди | уреди извор]

Дуго Село се развијало вековима уз раскрсницу железничких пруга ЗагребКопривница и Загреб — Славонски Брод.

Од почетка овог века већина људи овог краја бави се пољопривредном производњом. Осим ратарства, данас је посебно развијено виноградарство и воћарство на падинама Мартин Брега. Но, на самом почетку века развијају се и индустријске дјелатности. Тада су изграђени погони за производњу цигле, дрвне грађе, пекарских производа, а касније и за производњу метала..

Од произвођачких делатности најразвијенија је производња пекарских производа, и индивидуална пољопривредна производња.

Култура[уреди | уреди извор]

КУД «Препород» је средишња културна установа Дугог села. Настало јр 1907. године као Црквено певачко друштво, данас се састоји од фолклорне и тамбурашке секције, женске вокалне групе «Коледарице» и глумачке групе.

Традиционалне «Дугоселске јесени» одржавају се уочи 11. новембра – на Мартиње кад се обележава и Дан града Дугог Села.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.”. Државни завод за статистику Републике Хрватске. Архивирано из оригинала на датум 01. 06. 2012. Приступљено 28. 8. 2012. 
  2. 2,0 2,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извор[уреди | уреди извор]

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.