Википедија:Трг/Архива/Википолитика/19

Предлог политике слања слика

Обавештавам заједницу да сам овде поставио на разматрање предлог нове политике слања слика. Предлог се разматра до 1. јула 2006. године. Молим све кориснике који су имали отворен налог до тренутка постављања предлога да прочитају предлог и дају свој коментар. Хвала. --Бране Јовановић <~> 10:23, 21. јун 2006. (CEST)

Стратегија решавања правног статуса слика

Разматрање предлога је завршено, гласа се о усвајању стратегије овде. Гласање је отворено до 4. јула 2006. у 8:00. Замолио бих кориснике да гласају. Хвала. --Бране Јовановић <~> 08:04, 27. јун 2006. (CEST)

Игре и превођење

Да ли да преводимо имена игара као што радимо са филмовима? Рецимо Half-Life -> Полураспад, Counter Strike - Противудар, Street Fighter -> Улични борац Бојан 10:01, 29. јун 2006. (CEST)

Предлажем да, пошто сви кажу нпр. КаунтерСтрајк, и то се прописно одомаћило, да ми у наслову пишемо: Counter Strike, а на почетку чланка овако: Counter Strike (Противудар). --Маре 13:17, 29. јун 2006. (CEST)

Ја бих насловио чланак и користио термин Каунтер Страјк (ћирилицом или нашом латиницом, онако како говоримо), па онда у загради ставио изворни облик Counter Strike и пријевод Противудар. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 12:28, 30. јун 2006. (CEST)

Добро би било имати редиректе од све три варијанте. А главни чланак да носи назив који се највише "одомаћио" (Неко можда не би разумео шта је то, рецимо, "Потреба За Брзином", али су зато сви чули за "Нид Фор Спид"). Darth Vader 20:32, 30. јун 2006. (CEST)

А да ипак наслов чланка буде игра у оригиналу? скоро све игре се помињу са својим оригиналним насловима, па се онда ту мало деформишу неке ствари у изговору и вероватно би било неслагања. То је што се тиче практичног. Што се тиче естетике, па на шта личи тај Нид Фор Спид, Воркрафт, Сол Ривер и слично. Мени се не свиђа и мислим да је превише то преводити и транскрибовати, ок једном написати да људи знају да прочитају, али како онда било ко да тражи ту игру на нету или било где кад не зна шта да куца и шта да тражи, То је као да преводимо и имана свих песама које су ето хитови и да их тако стављамо у именски простор...Donny 23:20, 1. јул 2006. (CEST)

Апсолутно се слажем с Донијем. Игре (као и већина компјутерских програма, уосталом) немају своја локализована имена, за разлику од нпр. филмова, тј. једно исто име важи за цео свет, и за Енглезе и за Французе и за Кинезе, па ваљда онда важи и за Србе! А како ће ускоро бити омогућено да се наслови чланака не пребацују при коришћењу варијанти ћирилица/latinica (ако сам исправно схватио Rainman-ов коментар од пре неког времена), то значи да нема никаквог разлога да се форсира било превод било транскрипција наслова игара. --Tarn 13:35, 2. јул 2006. (CEST)

Да, али то не значи да треба да почнемо да пишемо на енглеском језику. :) Занимљиво је то што у Србији све стране фирме своје називе пишу на својим језицима: Reifeisen, McDonald's, Societe General, итд. и онда просјечан Србин треба да набада како ли се то чита. Док на примјер у Бугарској и Русији исте ове фирме своје називе уредно исписују транскрибовано: Рајфајзен, МекДоналдс, Сосијете Женерал итд. Зашто онда код нас не пишу Рајфајзен или Rajfajzen, него Reifeisen? :( --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 15:31, 2. јул 2006. (CEST)

Па, без увреде, али твој аргумент нема никакве везе са овом дискусијом. Као што си и сам лепо приметио, у неким земљама се транскрибују имена фирми, али, колико ја знам, нигде нећеш наићи на случај транскрибовања имена игара. Преводе се њихови интерфејси, упутства и сл. али имена увек остају иста.--Tarn 16:26, 2. јул 2006. (CEST)

Бирократизација

Након одређених скорашњих дешавања на Википедији, попричао сам мало са момцима на ИРЦ-у овим поводом, али осећам да ово моје мишљење треба да поделим и са остатком заједнице. Наиме, ради се о томе да је пре две недеље Саша Стефановић доделио бирократска права Славену, а данас Иван Ђусу. Ма колико се слагао са додељивањем ових права овим људима (зато што сматрам да их заиста заслужују), морао сам мало да протестујем. Дакле, да се овако нешто десило пре пола године, не бих правио питање. Али, у последње време, како је заједница почела да се све више и више повећава, почели смо да уводимо одређене процесе, политике и сличне ствари. То, по мени, подразумева и гласања за додељивања права. Оно што хоћу да кажем је следеће: ако желимо да имамо демократске процесе, онда је најбоље да их сами поштујемо. Значи, није ми лепо да се око једног корисника води полемика око тога да ли треба да постане бирократа или не (пример Орловића), док би се неком другом кориснику дала права без икаквог фидбека од заједнице. Ово је пре могло зато што смо били мањи и све се видело. Сада је то мало теже, а мислим да би заједница требало да се бар мало пита о оваквим стварима. Дакле, оно што бих желео је да се бар негде спомене планирано унапређење корисника: на мејлинг листи, на некој од страна у Википедијином именском простору, на ИРЦ-у (није баш најбоље решење за ИРЦ) - било где само да дође до људи, све у циљу да не испадне да је неки администратор радио својевољно поставивши права, без обзира да ли корисник коме су постављена права њих и заслужује или не. То значи да нису потребна типична гласања, већ чист разговор како би се постигао некакав консензус, а ако ситуација налаже, онда би се одржала и гласања. До овога сам дошао сетивши се примера дуплих аршина са почетка ове године. Тако бих волео да се и у овом случају деси, поготово што су неки уредници изјавили да су бирократска права нешто много више од простог чина - некакв "статус" (са чиме се ја нисам сложио, али кад сам видео да је људима стало до овога, онда сам одлучио да држим до опште конзистентности, тако да сам се позвао на ово). Штајазнам, можда неко није желео да Славен или Ђус постану бирократе (што, опет, по мени није ништа претерано посебно), али чисто сумњам. Е сад, ако сте стигли довде, честитам и хвала на стрпљењу. Желео бих да чујем разна мишљења. --Филип ツ 01:03, 1. јул 2006. (CEST)

-- Слажем се у потпуности са Филипом: и да су Ђус и Славен то заслужили, и да се даље неће додељивати без гласања. Најлакше је да покренемо то гласање, па што не сачекати седам дана? Демократија, људи! :) --Маре 01:09, 1. јул 2006. (CEST)

Ах да: заборавио сам да напоменем да ово (изјашњавања и/или гласања) не би требало да се одвијају ретроактивно. Другим речима, сви који су унапређени на "брз" начин би тако и остали, јер су са разлогом и узнапређени. --Филип ツ 01:12, 1. јул 2006. (CEST)

• Да и новајлија прокоментарише, мада то можда и није на месту :-) Мене је заинтригирао наслов. Ја бих лично волео да се назив те титуле промени, јер то са бирократијом везе нема. Бирократија је безлична а српска вики је као једно село, свако зна свакога па се с неким или јако готиви или на смрт мрзи. Па је некако логично да се тако и “унапређује”. Сигуран сам да је то заслужно али ми никако не личи на било шта у вези са бирократијом поготово што нема никаквог поступка. Утолико се и слажем са горњим предлозима/примедбама. --Кале 01:15, 1. јул 2006. (CEST)

  "Бирократа" је само превод са енглеског. Вероватно је изабран баш тај термин у нади да ће ретко бити коришћен, односно да људи неће тражити тај статус. ;) --Филип ツ 01:21, 1. јул 2006. (CEST)

Иначе, Славен ми је рекао да сам нешто овде изоставио и ту је управу. Дакле, пошто до сада немамо јасну политику у вези са унапређивањем у бирократе, онда бисмо на крају ове приче могли да склопимо неку политику и готово. Чисто да се зна на чему смо. --Филип ツ 01:21, 1. јул 2006. (CEST)

Филипе - а можеш ли само да кажеш које су то предности бирократе у односу на админа, какве додатне опције има и да ли се уопште тако врши подела? Можда линк до неког одговарајућег објашњења? Пардон... повезница :) Мисим, да бисмо сви имали појма о каквој се титули ради, и какве услове неко треба да испуни.

--Маре 01:28, 1. јул 2006. (CEST)

Упореди слику са оним што ти видиш код себе на Посебним странама. --Филип ツ 01:32, 1. јул 2006. (CEST)

Дакле, бирократска права омогућују кориснику који их посједује, да унапређује друге кориснике, (али не и да скида права неком кориснику, за скидање права се треба обратити на Мету), да даје и одузима статус бота, и да преименује кориснике, ако је потребено из неког разлога, односно ако сам корисник, који жели да промјени име на Википедији, то затражи. Отприлике, то су битне разлике у односу на администратора... --Славен Косановић {разговор} 01:34, 1. јул 2006. (CEST)

Па, и није нешто претерано занимљивије, али има та опција унапређења у админе. Али, у погрешним рукама... ;) (у ком сам филму ово чуо?) :)

Па добро, можда треба да постоји неко временско ограничење пре но неко добије тај статус, типа два месеца од добијања администраторских права. Наравно препоруке или пак стандардно гласање (као за админа) не би било на одмет. Где ћемо да дамо предлоге за ово? --Маре 01:47, 1. јул 2006. (CEST)

Проблем је у томе што је оригинално "правило" било да се након месец дана са админ правима доделе одмах и бирократска права. Сада то више није случај, јер се више корисника жалило на тај начин, а овакав систем није спровођен по правилу већ "дуго времена". Зато треба установити правила да знамо на чему смо. Што се тиче стране, треба направити једну аналогну већ постојећој која се односи на админе. --Филип ツ 01:51, 1. јул 2006. (CEST)

Хм... Хоћеш онда ти да направиш страницу, када си већ покренуо то питање? Наравно, ако ти није фрка или си заузет. --Маре 01:53, 1. јул 2006. (CEST)

Није проблем у страници, већ у политици везаној за све ово. Треба закључити да се заједница слаже са оваквим начином одабира бирократа. Или можда супротно - закључити да треба задржати већ постојећи начин (након једног месеца активног админовања)... --Филип ツ 01:56, 1. јул 2006. (CEST)

Не треба занемарити и друге могућности: Предлажем да се права свим бирократама одузму и да, рецимо највише 3-4 администратора постану (остану) бирократе. Пошто смо усвојили правила о додјељивању администраторских права, ниједан бирократа не треба да дјелује самостално, него увијек након завршеног гласања о додјели корисничких права. Што се тиче промјене имена, она би се могла вршити уз обавјештење заједници прилично небирократски. Дакле, бирократа није ни похвала ни унапређење. Иза тог појма се крије рад и одговорност. Број од 3-4 бирократе је реалан (и максималан) пошто је важно да је при завршетку гласања бар један бирократа "уживо" присутан, тј. да се избјегне ситуација да треба неког унаприједити у администратора а да су све бирократе на одмору, недоступне или тренутно неактивне. Размислите мало о овом предлогу! Ако неко сумња у дјелотворност оваквог правила тј. драстичног смањења броја бирократа нека му буде на уму да рецимо на њемачкој википедији постоји 244.495 корисника, 214 администратора и 2 бирократе - и све функционише перфектно! :-) --Kaster 01:59, 1. јул 2006. (CEST)

Ја сам ипак за гласање - некакав ред мора да постоји, макар и гласањем само потврдили већ постојеће стање. А сад... одох да спавам... Имао сам напоран дан, пријемни и све то... али... УПИСАО САМ СЕ!!! УРаааАААаааААа! :)

Сад ми дајте бирократска права, хаха... ;) Шалим се....

Лаку ноћ свима... :)

--Маре 02:02, 1. јул 2006. (CEST)

Честитам, Маре. Нисмо ни сумњали. ;) Што се тиче Каштеровог предлога, овакво нешто је већ, чини ми се, било изложено једном (не сећам се где, ни кад, ни којим поводом). Углавном, нисам баш за масовно уклањање права, јер она ипак указују част неким корисницима, али опет, мало ко и користи та права. Хмм --Филип ツ 02:05, 1. јул 2006. (CEST)

Каштер је у праву - ова права већина напросто не користи и не видим шта доносе. Људима које овде ценимо мислим да то можемо да покажемо на пуно других начина. Било је разних психо примерака који су својевремено одлуком људи који и даље носе бирократске повластице овде добијали статус администратора (пре него што смо имали гласачку процедуру). Укратко, у питању је повластица која заједници не доноси никакву корист а у ретким случајевима може штетити - јер погрешан администратор јесте и главобоља и блам (како кажу "pain in the ass")... тако да сам против сваке врсте аутоматизма. Ко хоће и мисли да ће бити заједници од користи у том статусу, нека се пријави и буде изгласан. --Dzordzm 03:43, 1. јул 2006. (CEST)

Чини ми се да сам ово једном и некад рекао... ;) Ево вам једно слично искуство и аналогија: --Милош Ранчић (разговор) 15:54, 1. јул 2006. (CEST)

Ја сам администратор већ скоро 10 година. Прошао сам од администрације система на којима је свако имао шел налог до администрације система који су имали хиљаде корисника иако је систем имао само пар шел налога. Нисам сигурано колико ово значи многима, али, укупно, у првој варијанти смо се сви знали, чак смо и комуницирали из шела (наредба talk) и били, као што рече Кале, као у једном селу. Други тип система је једноставно безличан. Немам појма ко је кад и како био на мом систему помоћу ког сервиса. То је била дигресија :) --Милош Ранчић (разговор) 15:54, 1. јул 2006. (CEST)

Него, да пређем на ствар: Данас одржавам различите системе. На једном од сервера имам управо ону ситуацију коју сам с почетка имао. Многи са ове Википедије имају тамо налоге, а неки имају и администраторске привилегије. --Милош Ранчић (разговор) 15:54, 1. јул 2006. (CEST)

Администраторске привилегије на једном јуникс систему су знатно одговорније право него администраторске (бирократске, стјуардске, чекјузер) привилегије на викију. Поредећи са системом на Википедији, та права имају само девелопери: то су људи који могу да виде све, којима не треба ниједно право јер по опису посла имају сва права. И не само то. Неурачунљива особа на том месту може да уништи целу Википедију (на свим језицима). --Милош Ранчић (разговор) 15:54, 1. јул 2006. (CEST)

Е, сад. Многи људи не разумеју нпр. да је за добијање администраторских права на јуникс систему потребно пре свега поприлично високо познавање тих система. Наравно, овде, на нашој Википедији, углавном имамо људе који то разумеју и нпр. Филип се није бунио кад сам му рекао "да бих ти дао администраторска права на свом серверу, мораш претходно да научиш да радиш на Линуксу". --Милош Ранчић (разговор) 15:54, 1. јул 2006. (CEST)

Али, осим тога што Филип (и, верујем, готово сви одавде) верују да је само то проблем, чак и такав један рационалан захтев људима са стране, онима који нису упућени у сву пипавост администрације јуникс система, то често изгледа као одређена хијерархија, издвајање "посвећених", "више вредних" и сл. Па, хоће ли они то изразити као подржавање те хијерархије или ће се против ње бунити -- узроци су исти: неразумевање. --Милош Ранчић (разговор) 15:54, 1. јул 2006. (CEST)

Затварањем једне знатно бенигније ствари на ниво политичког одлучивања ("слажем се/не слажем се са тим да та особа буде администратор зато што ми се свиђа/не свиђа") представља корак даље у правој бирократизацији наше заједнице. --Милош Ранчић (разговор) 15:54, 1. јул 2006. (CEST)

Е, сад. Да ме не би погрешно разумели (немам намеру да подржавам да свака неодговорна особа може да постане администратор или бирократа), сматрам да би решење могло да изгледа на следећи начин: --Милош Ранчић (разговор) 15:54, 1. јул 2006. (CEST)

1. Направили бисмо захтеве које кандидат/киња мора да испуни. Захтеви би се састојали у томе нпр. (1) да поштује НПОВ, (2) да поштује ауторско право и лиценце, (3) да прихвати одговорност да тиме што је администратор -- уједно и представља нашу заједницу и да јесте важно шта ће около радити (било у виртуелном било у јавном животу) и сл. --Милош Ранчић (разговор) 15:54, 1. јул 2006. (CEST)
2. По тим тачкама би се стављали коментари, а не би се гласало. Дакле, ако постоје конкретни докази да особа не поштује неку од тих тачака, сматрам да та особа може бити најсимпатичнија свима нама, али да не може имати нека посебна права. И то, као што сам рекао, не треба да буде предмет гласања, него предмет провере и наших правила која ћемо сами поштовати. --Милош Ранчић (разговор) 15:54, 1. јул 2006. (CEST)
3. Сматрам да је разумно да имамо неку врсту годишње контроле. Дакле, да сваки администратор и бирократа и чекјузер (али и бот!) буде на провери најмање једном годишње (осим ако не направи нека срања, па му/јој се инстант морају одузимати права). Такође, сматрам да неактивни администратори и бирократе и чекјузери треба да изгубе права на тој годишњој провери. А провера би се састојала исто у одговору на претходна питања. --Милош Ранчић (разговор) 15:54, 1. јул 2006. (CEST)
4. Притом, парцијална гласања и даље долазе у обзир, али искључиво у ситуацијама које нису једноставно решиве. Узмимо, у годишњој провери се установи да је тај и тај администратор кршио НПОВ често, али се променио у претходних месец дана. Е, ту нпр. можемо дијалогом (и, евентуално, гласањем) да дођемо нпр. до констатације: ОК. Видимо да се тај и тај или та и та мења и желимо да му/јој пружимо прилику. Остаје администратор, али има проверу за три месеца. И слично. --Милош Ранчић (разговор) 15:54, 1. јул 2006. (CEST)
5. Што се тиче бирократа, мислим да ту није неки биг дил. Као и код администратора, сматрам да је један од (непоменутих) важних услова и то да та особа прочита документацију. Можда и да се тој особи на нпр. Крешу да могућност да се упућује практично у конкретне (мада једноставне) технике управљања правима пре него што јој се доделе права на Википедији. --Милош Ранчић (разговор) 15:54, 1. јул 2006. (CEST)

У сваком случају, сматрам да морамо бити максимално отворени. Давање администраторских права обично значи један нови стални сарадник! До сада смо имали један једини проблематични случај, а који се временом средио. За две године, то нам је врло добра статистика. А ако неко баш крене да прави срања, врло добро знате да је реакција санирања срања, укључујући и скидање права око пет минута. --Милош Ранчић (разговор) 15:54, 1. јул 2006. (CEST)

Илити: Донт вори, би хепи ;) --Милош Ранчић (разговор) 15:54, 1. јул 2006. (CEST)

А мало озбиљније -- мислим да је од гласања (које је легитимно у различитим ситуацијама, укључујући и у овој) ипак знатно боље да применимо модел у коме стварамо (само неопходна) правила, поштујемо их и нове кориснике упућујемо у њих и очекујемо од њих да правила поштују. А најважније правило је дијалог. Сматрам да је то један од важних чинилаца зашто немачка Википедија знатно боље функционише од енглеске. Требамо водити рачуна о нашем функционисању а не о политичким моделима и различитим рестрикцијама. Јер, док причамо једни са другима и тражимо решења -- чујемо се; кад кренемо да се препуцавамо и пребројавамо гласове -- онда одједном оглувимо. --Милош Ранчић (разговор) 15:54, 1. јул 2006. (CEST)

Ово што је Милош написао заиста има тежину. Види се да је тему лепо осмислио пре него што је почео да је пише – драго ми је да има и оних који размисле, па тек онда кажу. Међутим, морам само у нечему да супротставим своје мишљење. Наиме, сматрам да су гласања изузетно битна (знам да их Милош овим текстом не елиминише, наравно) и да им се не треба умањити значај. Предлог да се о извесним аспектима (које онај који конкурише за администраторска права испуњава или не испуњава) само коментарише, мислим да није адекватан. На странама за гласање које сам ја покренуо (тј. само она једна о спољашњим повезницама) постоји извесна структура која гласи: ЗА, ПРОТИВ (које свуда постоје, наравно) и АРГУМЕНТИ. Овај последњи део стране је ту да корисници који су гласали образложе зашто су тако учинили, тј. гласали су за кандидата из тих и тих разлога. Ако нам се предлагање некога за администратуру сведе само на причу, нигде нећемо догурати. Дела говоре више од речи, и у овом случају мислим да је мач, барем, јачи од пера. --Маре 18:32, 1. јул 2006. (CEST)

Најважније правило је дијалог.

Слажем се са Милошем, али смо овде имали доста примера где дијалог закаже. Што НЕ ЗНАЧИ да бисмо га се требали оканути! То дефинитивно НЕ предлажем. --Маре 18:32, 1. јул 2006. (CEST)

Јер, док причамо једни са другима и тражимо решења -- чујемо се; кад кренемо да се препуцавамо и пребројавамо гласове -- онда одједном оглувимо

Не бих се баш сложио да оглувимо, него се ствари решавају ћутећи. Дијалогом се траже решења, али када једна страна не попушта, ту долази гласање где се сви изјасне – онда једни морају да попусте. Демократија је добро оружје. Не баш савршено, али добро. Тако да... --Маре 18:32, 1. јул 2006. (CEST)

Оставимо гласање ту где је. Нико не гласа за некога јер му је симпатичан (како ти неко постаје симпатичан на Викију кад га ни не упознаш - у правом смислу те речи). Верујем да има много више људи који гледају нечји рад, чланке и слично а не како је уредио корисничку страну. --Маре 18:32, 1. јул 2006. (CEST)

Још једном, ово није потирање свега онога што је Милош рекао, већ нека врста корекције. Понављам, ово је само мишљење моје маленкости, некога ко нема искуства и радинх сати ни изблиза као Милош. --Маре 18:32, 1. јул 2006. (CEST)

Толико од мене. --Маре 18:32, 1. јул 2006. (CEST)

У потпуности се слажем са Кастеровим предлогом. Ја сам и сам почетком године заговарао укидање бирократских права већини људи који их поседују, због неактивности (активан бирократа је онај који редовно обавља своје дужности преименовања и унапређења корисника, а не онај који активно доприноси уређивању чланака на Википедији), али је то тада било веома слабо прихваћено од стране осталих корисника. У прилог овоме се добровољно одричем својих бирократских права. --Милан Јелисавчић (разговор) 20:01, 1. јул 2006. (CEST)

Ух, баш сте се написали. ;) Енивеј, оно што Милош предлаже (у вези са поновним одабиром позиција) је нешто што су неке википедије, као што је шведска, увеле. Чудно ми је што овај предлог чујем од њега, јер је он одувек био за то да не треба уклањати права неактивнима, већ само некако обележити те неактивне кориснике. Е сад, ни Милош ни Маре, иако су дали доста коментара, нису, како сам ја приметио, дали конкретан предлог у вези са ситуацијом због које је дошло до покретања ове теме. Такође, видео сам (уопште) доста коментара/предлога за решавање ове ситуације, али нисам видео консензус. Шта нам је сада чинити? Свако твдри да ће његов приступ решити проблем, а (изузев Џорџа, а ево, после сукобљених измена, и Милана), не видим трећа лица која би дала свој суд. Да ли, како Славен налаже, да правимо нову политику која би се, како Маре каже, ослањала на демократска гласања или да спроведемо реформе (милошевску или каштеровску). Мени свака донекле одговара, јер сам увек спреман да се приклоним већини, али без изјашњавања, тешко је препознати ту већину ;). Па пошто не бих да терам људе да се изјашњавају, а с друге стране, не бих да оволика прича тек тако пропадне и ова тема оде у заборав, требало би по мом мишљењу осмислити неку тактику по којој би смо дошли до крајњег циља, а то је решњавање ове ситуације, наравно уз поштовање воље заједнице. --Филип ツ 20:07, 1. јул 2006. (CEST)

Evo algoritam: uzmeš list birokrata, sortiraš je opadajuće po tome koliko su koristili svoja birokratska prava. Utvrdiš koliko je birokrata realno potrebno (4-5?), i onda ostaviš samo taj broj birokrata koji su koristili birokratska prava, ostalima oduzmeš pravo. U međuvremenu primenjuješ mehanizme kontrole koje je Miloš predložio, i vodiš računa o tome da uvek ima dovoljan broj aktivnih birokrata, kad se neko odrekne prava (ili mu se oduzmu) glasa se za novog. --Rainman 20:40, 1. јул 2006. (CEST)

Ма лако је извршити све то, али питање је да ли заједница то заиста жели. Ето, ти си четврти који се слаже са таквим приступом, али има још људи... То је оно што сам хтео да постигнемо: да се договоримо (па какав год да је исход договора), али само да видим да радимо по консензусу и по вољи већине. --Филип ツ 20:45, 1. јул 2006. (CEST)

Ја сам за оснивање Врховног Савета Кабале. Чланови ВСК би бирали следећег за просвећење у ритуалу који би уводио ОДАБРАНОГ у круг где би сазнао ТАЈНУ. Добро звучи, а? Зезање, ОК. У принципу је битно да имамо довољно активних администратора а бирократе и нису толико битне у толиком броју. Могло би се са времена на време организовати гласање међу администраторима о избору 5-15 бирократа. Можемо брзо поставити нова правила, али би било добро да се сутра на састанку мало договори, око неких принципа. Мислим, ово су моја два динара, друже. --  JustUser   JustTalk 21:41, 1. јул 2006. (CEST)