Владимир Јорга

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Владимир Јорга
Braca Jorga.jpg
унив. проф. Др. Владимир Јорга (лево)
Надимак Вава
Рођење (1939-07-10)10. јул 1939.(80 год.)
Београд, Краљевина Југославија
Борилачка вештина Фудокан, Шотокан
Учитељ(и) Тетсуји Мураками, Таиџи Касе, Хидетака Нишијама
Ранг мајсторства Соке, Црни појас 10 Дан

Владимир Јорга (Београд, 10. јул 1939) је универзитетски професор, доктор спортске медицине, пионир каратеа СФР Југославије, оснивач Карате савеза Југославије и Југословенског традиционалног каратеа. Старији је брат др Илије Јорге. Носилац је црног појаса (Соке 10. дан)

Редовни професор хигијене и медицинске екологије на Медицинском факултету у Београду у пензији.

Био је врхунски спортиста и вишегодишњи шампион Југославије у каратеу, а први пут је постао Универзитетски шампион, као студент медицине 1963. године. Први је инструктор каратеа у СФР Југославији а његов први ученик је био његов брат Илија.[1]

Врхунски спортиста остаје све до 1975. године. Из тог периода је и изузетно разумевање проф. др Владимира Јорге за врхунске спортисте.

Касније, као тренер југословенске карате репрезентације, судија и професор на Универзитету у Београду, декан на Међународном факултету за спорт при Европском Центру за мир и развој, Шеф Катедре за спортску медицину, дао је свој велики допринос да се традиционалне вредности карате-до научно истражује и потврди, да се популаризује у Југославији и широм света.

У овој области урадио је и објавио у домаћим и међународним стручно медицински и спортским часописима преко 170 научних радова. Такође је објавио преко 12 приручника и књига из области традионалног каратеа.

Проф. др Владимир Јорга је биран за првог председника Југословенске карате организације још далеке 1968. године и кроз међународну карате организацију давао је свој допринос развоју традионалног каратеа.

Потпредседник је Светске Федерације Традиционалног Каратеа [2] и председник Европске Федерације Традиционалног Каратеа.[3][4] Био је ученик и сарадник карате покојног мајстора Хидетаке Нишијаме.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јорга 1998, стр. 165.
  2. ^ ITKF
  3. ^ „ETKF”. Архивирано из оригинала на датум 29. 9. 2007. Приступљено 31. 5. 2007. 
  4. ^ Сенсеј Др. В. Јорга

Литература[уреди | уреди извор]

  • Бубало, Славко (2005). Мала карате енциклопедија. Вуковар. ISBN 978-953-95174-0-1. 
  • Јорга, Илија (1998). Традиционални Фудокан карате - Мој пут. Фудокан прес Интернационал Београд/Берлин/Москва/Амстердам. COBISS.SR 146038023