Владимир Каминер

С Википедије, слободне енциклопедије
Владимир Каминер
Владимир Каминер (2008)
Пуно имеВладимир Викторович Каминер
Датум рођења(1967-07-19)19. јул 1967. (56 год.)
Место рођењаМосква, СССР
Веб-сајтwww.wladimirkaminer.de

Владимир Викторович Каминер (19. јул 1967. у Москви, СССР) је немачки писац и колумниста руско-јеврејског порекла. Приповетке Војна музика (Militärmusik) и Руски диско (Russendisco) прославиле су га и изван граница Немачке. Каминер пише на немачком језику, а не на свом матерњем, руском. До јула 2010. подато је 2,9 милиона његових књига.[1] Сам Руски диско достигао је до марта 2012. тираж од преко 1,3 милиона.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Билефелд (2008)

Каминер је рођен као син учитељице и економисте који је радио као в.д. директора у једном погону совјетске речне флоте. Током служења војне обавезе од 1985. до 1987. у једном ракетном положају код Москве, присуствовао је улету западнонемачког приватног пилота Матијаса Руста, који је непримећено прошао поред руске противваздушне одбране и слетео на Црвени трг.[3]. Након завршеног школовања за позоришног и радијског тон-мајстора, Каминер је студирао драматургију на Руској академији драмских уметности. Током студија је разним хонорарним пословима и организовањем журки и underground концерата на московској рок-сцени зарађивао за живот.

Јуна 1990. добио је хуманитарни азил у Источној Немачкој. Још пре уједињења Источне и Западне Немачке, Каминер је 3. октобра добио држављанство Источне немачке, а самим тим након уједињења и држављанство Савезне републике Немачке.

Годинама је био члан удружења „Reformbühne Heim & Welt“, у коме је сваке недеље у уметничком кафеу Kaffee Burger читао своје најновије приче. Редовно је објављивао текстове у разним немачким новинама и часописима, имао је емисију по имену „Владимиров свет“ (Wladimirs Welt) на радију SFB 4 - Radio Multikulti, као и рубрику у јутарњем програму телевизије ZDF. У кафеу Kaffee Burger организовао је догађаје као што је „руски диско“. У музичком погледу, ова манифестација представљала је мешавину старе и нове руске поп и underground музике. Минхенска музичка кућа „Trikont“ објављивала је неке компилације руског диска. У децембру 2006. Каминер је отворио клуб Rodina (домовина) у Берлину, који је затворен након неколико месеци.[4] Исте године најавио је, да ће 2011. приступити кабинету градоначелника града Берлина.[5]

Каминер живи са супругом Олгом, такође руског порекла, коју је упознао у Берлину 1995, и њихових двоје деце у Берлину, на Пренцлауер Бергу (Prenzlauer Berg).

Контроверзе везане за његову изјаву о Евровизији 2009.[уреди | уреди извор]

У једној емисији на телевизији ARD уочи Песме Евровизије Каминер је испровоцирао публику када је релативизовао насилно прекидање недозвољеног геј протеста од стране руске полиције и на питање водитеља Томаса Андерса одговорио речима „Руси нису хомофоби, они су хомофили, само то не показују.“

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Russendisko. Manhattan, Минхен. 2000. ISBN 978-3-442-54519-3.. Џепно издање: Manhattan. . München. 2002. ISBN 978-3-442-54175-1. .
  • Schönhauser Allee. Manhattan, Минхен. 2001. ISBN 978-3-442-54559-9.. Џепна књига. ISBN 978-3-442-54168-3.
  • Frische Goldjungs. Manhattan, Минхен . ISBN 978-3-442-54162-1. Џепна књига. 2001. ISBN 978-3-442-54162-1.
  • Militärmusik. Manhattan, Минхен. 2001. ISBN 978-3-442-54532-2.. Џепно издање: Manhattan. . München. 2003. ISBN 978-3-442-45570-6. .
  • Die Reise nach Trulala. Manhattan, Минхен. 2002. ISBN 978-3-442-54542-1.. Џепно издање: Manhattan. . München. 2004. ISBN 978-3-442-45721-2. .
  • Helden des Alltags. (Издање са фотографијама необичних обичаја послератног времена. Са Хелмутом Хегеом (Helmut Höge).) Manhattan. . München. 2002. ISBN 978-3-442-54183-6. .
  • Mein deutsches Dschungelbuch. Manhattan, Минхен. 2003. ISBN 978-3-442-54554-4.. Џепно издање: Manhattan. . München. 2004. ISBN 978-3-442-45945-2. .
  • Ich mache mir Sorgen, Mama. Manhattan, Минхен. 2004. ISBN 978-3-442-54560-5.. Џепно издање: Goldmann Verlag. . München. 2006. ISBN 978-3-442-46182-0. .
  • Karaoke. Manhattan, Минхен. 2005. ISBN 978-3-442-54575-9.. Џепно издање: Goldmann Verlag. . München. 2007. ISBN 978-3-442-54243-7. .
  • Küche totalitär. Das Kochbuch des Sozialismus. Manhattan, Минхен. 2007. ISBN 978-3-442-54610-7.. (Са Олгом Каминер; илустровао Витали Константинов)
  • Ich bin kein Berliner. Ein Reiseführer für faule Touristen. Manhattan, Минхен. 2007. ISBN 978-3-442-54240-6.. (илустровао Витали Константинов)
  • Mein Leben im Schrebergarten. Manhattan, Минхен. 2007. ISBN 978-3-442-54618-3. Џепно издање: Manhattan. . München. 2009. ISBN 978-3-442-54270-3.  (илустровао Витали Константинов)
  • Salve Papa! Manhattan, Минхен. 2008. ISBN 978-3-442-54617-6. Џепно издање: Manhattan. . München. 2010. ISBN 978-3-442-54282-6.  (илустровао Витали Константинов)
  • Es gab keinen Sex im Sozialismus. Legenden und Missverständnisse des vorigen Jahrhunderts. Manhattan, Минхен. 2009. ISBN 978-3-442-54265-9. (илустровао Витали Константинов)
  • Meine russischen Nachbarn. Manhattan, Минхен. 2009. ISBN 978-3-442-54576-6. (илустровао Витали Константинов)
  • Das Leben ist kein Joghurt. Hansisches Druck- und Verlagshaus, Франкфурт на Мајни. 2010. ISBN 978-3-86921-025-4. (Са Кити Кахане (Kitty Kahane)
  • Meine kaukasische Schwiegermutter. Manhattan, Минхен. 2010. ISBN 978-3-442-54656-5. (илустровао Витали Константинов)
  • Liebesgrüße aus Deutschland. Manhattan, Минхен. 2011. ISBN 978-3-442-54657-2.
  • Onkel Wanja kommt. Eine Reise durch die Nacht. Manhattan, Минхен. 2012. ISBN 978-3-442-54658-9.

Дискографија[уреди | уреди извор]

  • Russendisko. Random House Audio. 1. ISBN 978-3-89830-135-0. CD, 73 мин, август 2000.
  • Militärmusik. Random House Audio. 2. ISBN 978-3-89830-263-0. CD, 150 мин, септембар 2001.
  • Schönhauser Allee. Random House Audio. 1. ISBN 978-3-89830-354-5. CD, 75 мин, март 2002.
  • Die Reise nach Trulala. Random House Audio. 2. ISBN 978-3-89830-414-6. CD, 140 мин, август 2002.
  • Best of … Random House Audio. 2. ISBN 978-3-89830-489-4. CD, 140 мин, март 2003.
  • Helden des Alltags. (са Хелмутом Хегеом), Random House Audio. 1. ISBN 978-3-89830-549-5. CD, 70 мин, март 2003.
  • Mein deutsches Dschungelbuch. Random House Audio. 2. ISBN 978-3-89830-610-2. CD, ca. 140 мин, август 2003
  • Ich mache mir Sorgen, Mama. Random House Audio. 2. ISBN 978-3-89830-773-4. CD, ca. 140 мин, јун 2004.
  • Karaoke. Random House Audio. 2. ISBN 978-3-86604-014-4. CD, ca. 140 мин, август 2005.
  • Radio Russendisko. Random House Audio. 1. ISBN 978-3-86604-224-7. CD, ca. 70 мин, јануар 2006.
  • Küche totalitär. Random House Audio. 2. ISBN 978-3-86604-114-1. CD, ca. 140 мин, фебруар 2006.
  • Ich bin kein Berliner. Ein Reiseführer für faule Touristen. Random House Audio. 2. ISBN 978-3-86604-492-0. CD, март 2007.
  • Mein Leben im Schrebergarten. Random House Audio. 2. ISBN 978-3-86604-670-2. CD, септембар 2007.
  • Salve Papa! Random House Audio. 2. ISBN 978-3-86604-889-8. CD, август 2008.
  • Es gab keinen Sex im Sozialismus. Legenden und Missverständnisse des vorigen Jahrhunderts. Random House Audio. 2. ISBN 978-3-8371-0027-3. CD, фебруар 2009.
  • Meine russischen Nachbarn. Random House Audio. 2. ISBN 978-3-8371-0134-8. CD, август 2009.
  • Meine kaukasische Schwiegermutter. Random House Audio. 2. ISBN 978-3-8371-0400-4. CD, август 2010.

Филм[уреди | уреди извор]

  • 2012. почело је снимање филма Руски диско(Russendisko) Оливера Цигенбалга (Oliver Ziegenbalg), базираној на Каминеровој збирци кратких прича Russendisko. Главне улоге играју Матијас Швајгхефер (Matthias Schweighöfer), Фридрих Мике (Friedrich Mücke), Кристијан Фридел (Christian Friedel) и Сузане Борман (Susanne Bormann).[6]

Награде[уреди | уреди извор]

  • 2012. Berliner Bär (Берлински медвед, награда за културу берлинског часописа B.Z.)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Bogomolova 2011, стр. 59.
  2. ^ "Russendisko"-Verfilmung: Das Ivan-Rebroff-Syndrom, tagesspiegel.de
  3. ^ Fernsehdokumentation Der Kremlflieger, ARD, 22. мај 2012 23:30 Uhr
  4. ^ Anne Lena Mösken: Kaminer macht die Heimat dicht Архивирано на сајту Wayback Machine (21. септембар 2008) In: Berliner Zeitung. 27. April 2007.
  5. ^ Kaminer will Wowereit beerben. In: Der Spiegel. 23. Oktober 2006. ISSN 0038-7452
  6. ^ Eintrag auf der Website von kino.de

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Владимир Каминер на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Владимир_Каминер&oldid=27224714”