Власи (Балкан)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Власи (вишезначна одредница).
Карта која показује подручја Балкана настањена Власима
Власи на етничкој мапи Србије, према попису из 2002. године

Власи је назив који се употребљава за романизоване становнике југоисточне Европе. Главне групе Влаха су Дако-Романи (Румуни, Молдавци, Власи Србије), Цинцари, Мегленски Власи и Истарски Власи. У етнографском смислу, Власи су потомци романизованих балканских староседелаца (Илира, Трачана, Дачана) и римских колониста, који су се, током времена, мешали и са Јужним Словенима.

Име и религија[уреди]

Име Власи је словенско-германског порекла и значи Римљани или Романи. Сами Власи, на својим језицима, за себе користе имена која су обично варијација речи Романус. Власи су углавном православне вероисповести. Име Латини и Власи су уској историјској, културолошкој и етимолошкој вези, па је могуће да су ова имена у старини потекла од сточарског сталежа, од речи вол, као што је и италијанско име потекло од речи теле, витело. Волос, словенски бог је заштитник и сточара, а у средњем веку Власи су сточари. Немци и неки словенски народи романске, латинске народе зову још и власима.

Гашпар Вињалић је крајем 18. века о Власима и Каравласима записао:

Викицитати „Православне зове Власи. То нису били народи Крбаве и Лике који су дошли из Влашке, него се служи термином који су употребљавали Турци кад су хтјели разликовати православне од католика, називајући православне Власима, а католике Латини. Но, кад су говорили о правим Власима, који имају различит језик од славенског, називаху их Каравласи.”

[1]

Влашки народи[уреди]

1. Дакоромани

2. Цинцари или Аромуни (Цинцарски језик или армански језик)

3. Мегленски Власи (Меглено-влашки језик)

4. Истарски Власи или Ћићи / Ћирибирци (Истро-романски језик)

Спољашње везе[уреди]

  1. Вињалић, Гашпар (2010). Кратки повијесни и кронолошки преглед збивања која су се догодила Славенима у Далмацији, Хрватској и Босни 1514.-1769., стр. 156. Сплит: Књижевни круг.