Жабљане

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Жабљане
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Град Лесковац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 572
Географске карактеристике
Координате 42°52′24″ СГШ; 21°53′26″ ИГД / 42.873333° СГШ; 21.8905° ИГД / 42.873333; 21.8905Координате: 42°52′24″ СГШ; 21°53′26″ ИГД / 42.873333° СГШ; 21.8905° ИГД / 42.873333; 21.8905
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 277 м
Жабљане на мапи Србије
Жабљане
Жабљане
Остали подаци
Позивни број 016
Регистарска ознака LE

Жабљане је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 572 становника.

Етимологија[уреди]

Земљиште на коме је село засељено и оно около села је веома ниско и подводно. Колико је то земљиште било подводно доказ су називи локалитета у његовом атару: Луке поред Вучјанке, Луке поред Ветернице, Лазареве рупе, Језеро. Сви ови локалитети су до недавне прошлости били под водом, а у њима је било много барског света, нарочито жаба. По том мноштву жаба, село се звало најпре Жабља Бара, Жабаре (скраћено од Жабље Баре) и најзад Жабљане. Иако и сада постоји притисак воде из Ветернице, Вучанке и Ботуње, површинска вода се изгубила у свим сличним местима, а нестало је и језеро на месту Језеро, па су сва та места данас плодне њиве.[1]

Географија[уреди]

Положај[уреди]

Ово село је лоцирано на око једног километра северозападно од Вучја. Данас, блаrодарећи наглом ширењу Вучја, ова су се два села готово спојила. Жабљане је равничарско село, иако му се један део атара простире у правцу кукавичкик брегова.

Хидрографија[уреди]

Поред Жабљана и недалеко од њега теку Ветерница и Вучјанка. Поред њих су кроз ово село и поред њега токови Ботуње (Мала Ботуња), која долази из правца Брзе, затим Каменитица, чији је извор испод Збежишта. На локалитету Горње селиште, где су воћњаци села Жабљана, налази се кладенац.

Захваљујући притиску воде из Ветернице, Вучјанке, затим из Мале Ботуње и Каменитице и низини земљишта, изданске воде су изобилне и блиске површини, па се лако копају бунари, и свака кућа има свој бунар за потребе домаћинства и стоке. Само вода из тих бунара је „тешка", супротно од воде из Вучанке, чија вода спада у „најмекше" воде Европе.

Земља[уреди]

Атар овог села протеже се између атара села Вучја, Белог Потока, Радоњице, Бунушког Чифлука, Брзе и 36ежишта и заузима простор од 444 хектара, од чега на обрадиве површине отпада 230 хектара. Земљиште носи називе: њиве: Сланиште, Вучанке, Средорек, Луке Конак (по господарској кући која је на овом потесу била), Брестар, Горине, Луке (поред Ветернице), Смуге, Лештар, Kpушкар, Доње селиште, Лазарева рупа (низина) Тршевине (изнад села у правцу Кукавице) Језеро; ливаде: Соколовица, Гукавица, Шиљковица; шуме: Горње селиште, Јованов чукар, Огорели џгар, Обешеник, Талпени мост (испод Збежишта), Ливачики, Антанасов камен и Куса долина.[1]

Историја[уреди]

Жабљане је старо село. По турским дефтерима о попису становништва у Дубочици из 15. века, село Жабља Бара, потоње Жабаре, а сада Жабљане било је 1450. године тимар (спахијско лено) неког Мехмеда Видимлије. Хан не помиње Жабљане, као ни нека већа села Поречја, али је оно у доба његовог пропутовања кроз овај крај (1858) морало бити знатне величине, јер је одмах по ослобођењу од Турака 1877. године имало 46 пореских глава. Село је било господарско, као и сва околна села и последњи господари овог села били су извесни Садик и Суља, субаша жабљански. По казивању Милана Ранђеловића, из Жабљана, Суља се презивао Oсмановић. Име Суља се помиње и међу последњим господарима села Брзе и Радоњице. Могуће је да је то иста личност, јер се села Брза и Радоњица граниче са атаром села Жабљана. У брзанском атару постоји више локалитета који указују на неког Суљу, међу којима су „Суљин караманац“ и „Суљина бача“. Што се тиче господара села Радоњице – Суље, за њега се зна да је био субаша жабљански, дакле највероватније овај жабљански господар Суља, по Милану Ранђеловићу, Османовић. Као господарско село Жабљане је плаћало аграрни дуг, али није један случај продаје имања инсолвентних Жабљанчана.[1]

Овде се налази Црква Свете Петке у Жабљану.

Демографија[уреди]

У насељу Жабљане живи 572 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,3 година (37,7 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 190 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,81.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[2]
Година Становника
1948. 437
1953. 467
1961. 575
1971. 658
1981. 747
1991. 769 761
2002. 724 733
2011. 572
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
719 99,30 %
Македонци
  
1 0,13 %
Албанци
  
1 0,13 %
Југословени
  
1 0,13 %
непознато
  
2 0,27 %


Саобраћај[уреди]

Данас преко села Жабљана пролази главни пут који преко Вучја спаја Лесковац са Мирошевцем, Барјем и другим даљим насељима. Саобраћај преко овог пута је веома жив, јер је пут од Стројковца, преко Радоњице и Бунушког Чифлука мекан и неупотребљив за тешка моторна возила, нарочито зими и за време киша.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Ј. В. Јовановић, Лесковачко поречје (други-посебан део), Лесковачки зборник 13, 21-23 страна, Лесковац, 1968
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]