Гаврило Поповић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Гаврило Поповић
Гаврило Поповић.jpg
Гаврило Поповић
Датум рођења(1811-10-23)23. октобар 1811.
Место рођењаБаја
Аустријско царство
Датум смрти19. фебруар 1871.(1871-02-19) (59 год.)
Место смртиБеоград
Кнежевина Србија
ШколаБеоградски Лицеј
Познат поректор Лицеја 1842./43.

Епископ Гаврило (световно Ђорђе Поповић; Баја, 23. октобар 1811 – Београд, 19. фебруар 1871) је био епископ, епископ шабачки, ректор Лицеја и катихета београдски.

Биографија[уреди]

Основну школу и шест разреда гимназије завршио је у Баји.[1][2] У Сегедину и Ђуру завршио је филозофију, тј. седми и осми разред гимназије[2]. Започео је студиј права у Пешти, али након једне године студирања прешао је на богословију у Сремске Карловце[2]. Богословију је завршио у Сремским Карловцима, а онда је на позив београдског митрополита Петра прешао 1834. у Србију[2]. Исте године рукоположен је за ђакона и радио је као чиновник у митрополији.[1] Подигнут је 1835. за протођакона[2].

У Београду је 1836. основана богословија и Гаврило је постао професор Београдске богословије.[1] У тој служби остао је до 1839[2]. Од 1839. постао је вероучитељ у Лицеју у Крагујевцу.[1] Лицеј је 1841. премештен из Крагујевца у Београд, па се и Гаврило са службом преселио у Београд.[1] Остао је на месту вероучитеља до маја 1844.[1]

Од 11. VI 1842 је Редовни члан Друштва српске словесности. Потпредседник ДСС 1848, 1855 и 1856, секретар ДСС 1850[3].

Маја 1844. разрешен је дужности професора у Лицеју и постављен је за архимандрита и члана конзисторије[2].

25. новембра 1860 је постављен за шабачкога владику.[1]

27. новембра 1866 је пензионисан[4] и након тога једно време је живео у манастиру Раваници и у манастиру Букову.[1]

Од 6. II 1869 је почасни члан Српског ученог друштва наименован 29. VI 1864. Редовни је члан (Одсека филолошког и философског)[3].

Када је тешко оболио дошао је 1870. у Београд, где је живео код свога пријатеља и рођака Теодосија Мраовића.[1] Умро је 7/19. фебруара 1871. у Београду.[1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 1,9 М. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба, 1888. pp. 557–560
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси : од деветог до двадесетог века. Београд: Евро. 
  3. 3,0 3,1 Краћа биографија на сајту САНУ[мртва веза]
  4. ^ Svecovek - Istorijat

Литература[уреди]

  • Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро. 
  • Православна Српска црква у Краљевини. Србији. Београд 1895. Стр. 222–223: Гаврил.
  • Поменик, 557–560 (М. Ђ. Милићевић).
  • Народна енциклопедија српско – хрватско – словеначка, Београд, 1924.3 (Р. Грујић).
  • В. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића : био-библиографска грађа. Рукопис се чува у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке у Београду. P 425/10