Емилијан Јосимовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Емилијан Јосимовић
Датум рођења 1823.
Место рођења Стара Молдава
Аустријско царство
Датум смрти 25. мај 1897.(1897-05-25) (73/74 год.)
Место смрти Сокобања
Краљевина Србија

Емилијан Јосимовић (Стара Молдава, 1823Сокобања, 25. мај 1897) је био први српски урбаниста, први професор архитектуре у Србији, познат по изради првог урбанистичког плана Београда 1867. године.

Породица[уреди]

Емилијан Јосимовић је рођен 1823. године у месту Стара Молдава у Румунији, у српској породици граничарског натпоручника Јосимовића ађутанта бригаде (1829). Имао је једног старијег брата и два млађа. Старији брат Јова се бавио трговином и сарађивао са Мишом Анастасијевићем који је помогао у Емилијановом школовању с обзиром да су он и његова браћа рано остали без оца. Емилијан се два пута женио. Прво Емилијом, кћерком Василија Лазића, и с њом је имао троје деце: кћерку Анку и два сина, Николу и Миливоја. После Емилијине смрти Емилијан се оженио Живком са којом је 1887. године напустио Београд. Брачни пар живео је прво у Шопићу, у близини Лазаревца, а после у Сокобањи, где је Емилијан и умро 25. маја 1897. године.[1]

Школовање[уреди]

Емилијан је 1831. године уписао основну школу у Карансебешу. У Лугошу је завршио математичку војну школу. Студије филозофије и технике завршио је у Бечу до своје 22. године.

Рад у просвети[уреди]

Емилијан Јосимовић је цео свој радни век провео у просвети. По доласку у Београд, постао је 18. септембра 1845. године хонорарни професор Лицеја где је предавао математику. У Артиљеријској школи, у којој је радио од 1850. године прво као хонорарни професор а од 1854. до 1869. године као редовни професор. Осим математике предавао је и механику, а затим и геодезију. Редовни професор у Великој школи постао је 19. новембра 1869. године. Био је шеф Математичког одељења, а затим и ректор. Из Велике школе је отишао у пензију након 33 године просветног рада. Јосимовић је написао прве високошколске уџбенике у Србији из тригонометрије, математике, механике, геометрије, нацртне геометрије и перспективе, као и уџбеник о грађанској архитектури и грађењу путева.

Друштвени ангажман[уреди]

Један је од оснивача "Београдског певачког друштва" 1853. године.[2] Као инжињер покушао је 1867. године да реши питање снадбевања водом града Београда. Објавио је у новинама свој "Предлог", а замислио је да се помоћу пумпи црпи вода из Дунава.[3] Био је 1885. године пензионер Јосимовић, редовни члан "Српског пољопривредног друштва". Писао је прилоге за и стручни лист "Тежак" (1889).[4]

Урбанизам[уреди]

Споменик Емилијану Јосимовићу у Кнез Михаиловој улици

Емилијан Јосимовић је активно учествовао у јавном и друштвеном животу Београда и Србије у којој је у то време било мало интелектуалаца. Постао је члан Друштва српске словесности, а затим и Српског ученог друштва.[5] Учествовао је и у оснивању и раду прве Техничарске, претече садашњег Удружења техничара и инжењера Србије. Најзначајније дело Емилијана Јосимовића је свакако “Објашњење предлога за регулисање оног дела вароши Београда што лежи у Шанцу” рађен од 1864. до 1867, године када је Београд званично постао слободан град. План се односио на простор данашњег најужег центра града. То је време када су се велики грађевински радови спроводили и у другим европским градовима као што су Османови радови у Паризу и Сердини радови у Барселони. Први урбанистички план је трасирао неке од основних оса данашњег Београда - Кнез Михајлову, Цара Душана, Краља Петра. До тада су београдске улице углавном биле кривудаве. Шанац је био спољно утврђење чија се линија може препознати у изломљеним трасама данашњег Косанчићевог, Топличиног и Обилићевог венца.[6] Истичући недостатак зеленила и слободних простора за одмор Јосимовић предлаже јавне паркове и то на месту Велике пијаце (Студентски трг) и на Калемегдану.[7]

Стогодишњица доношења првог урбанистичког плана старог језгра Београда[уреди]

Стогодишњица доношења првог урбанистичког плана старог језгра Београда, обележена је 1967. пригодном изложбом и свечаном академијом. Институт за архитектуру и урбанизам Србије издао је посебну публикацију “Емилијан Јосимовић - први српски урбанист”, чији је аутор др арх. Бранко Максимовић.[8][9] Приликом уређења Кнез Михајлове улице и њеног претварања у пешачку зону 1987. године је на Тргу републике испред зграде у којој се налази кафана Руски цар постављен споменик са именом Емилијана Јосимовића и годином доношења првог урбанистичког плана за Београд.

Референце[уреди]

  1. ^ „Емилијан Јосимовић, наш први архитекта”. Политикин забавник. Приступљено 23. 1. 2018. 
  2. ^ "Срђ"; Дубровник 1903. године
  3. ^ "Београдске општинске новине", Београд 1938. године
  4. ^ "Тежак", Београд 1885-1889. године
  5. ^ „Емилијан Јосимовић”. САНУ. Архивирано из оригинала на датум 04. 03. 2016. Приступљено 23. 1. 2018. 
  6. ^ Vukotić-Lazar, M. M., & Danilović-Hristić, N. M. [2015]. Rast i razvoj Beograda u periodu od 1815. do 1910. godine. Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Prištini, (45-3), 51-80.Српски цитатни индексПриступљено 28.01.2018.
  7. ^ „Калемегдан”. Дан у Београду. Приступљено 28. 1. 2018. 
  8. ^ Објаснење предлога за регулисање онога дела вароши Београда што лежи у шанцу : са једним литографисаним планом у размери 1/3000 / од Е. Јосимовића. - [Београд] : у Државној књигопечатњи, 1867. - [4], 47 стр., [1] савијен лист. (COBISS.SR 135618823)
  9. ^ Објаснење предлога за регулисање онога дела вароши Београда, што лежи у Шанцу : са једним литографисаним планом у размери 1/3000 / Е[милијан] Јосимовић. - Београд : Друштво урбаниста Београда, 1997. - 45 стр. : планови ; 23 цм. / Фототипско изд. издања Државне књигопечатње из 1867. (COBISS.SR 16129039)

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Сава Јовшић
ректор Лицеја
18491850.

Наследник:
Вук Маринковић
Претходник:
Јосиф Панчић
ректор Велике школе
1875.
Наследник:
Алимпије Васиљевић
Претходник:
Алимпије Васиљевић
ректор Велике школе
18761877.
Наследник:
Стојан Бошковић