Епархија шабачка
| Епархија шабачка Српска православна црква | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Седиште | Шабац |
| Држава |  Србија |
| Број намесништава | 9 |
| Број манастира | 14 |
| Званични веб-сајт | |
| Архијереј | |
| Архијереј | Јеротеј (Петровић) |
| Чин архијереја | епископ |
| Титула архијереја | епископ шабачки' |
 | |
Епархија шабачка је епархија Српске православне цркве.
Надлежни архијереј је епископ Јеротеј, а седиште епархије се налази у Шапцу где је и Саборна црква.
Границе[уреди | уреди извор]
Обухвата област у западној Србији око града Шапца.
Епархија шабачка се граничи са епархијама Зворничко-тузланском, Сремском, Београдско-карловачком, Шумадијском, Ваљевском и Жичком.
Свети архијерејски сабор СПЦ је на пролећном заседању у мају 2006. донео одлуку да се Шабачко-ваљевска епархија подели на две епархије: Шабачку са центром у Шапцу и Ваљевску са седиштем у Ваљеву. Дотадашњи епископ шабачко-ваљевски господин Лаврентије Трифуновић постао је шабачки епископ.
Историјат[уреди | уреди извор]
После склапања Београдског мира 1739. дошло је до спајања две епархије, једна од њих је била у саставу Аустрије и имала седиште у Ваљеву (Ваљевска епархија), а друга је била у саставу Турске са седиштем у Ужицу (Ужичка епархија). Тако је настала једна велика Ужичко-ваљевска епархија са седиштем у Ваљеву. Овакво стање је потрајало до 1831. када је успостављена ново устројство у српској цркви и поменута епархија подељена на три дела. Крајем 18. века је седиште епархије измештено из Ваљева у Шабац, па се првим шабачким епископом сматра Грк Данило I.
Када је 1831. српска црква добила право да сама поставља Србе епископе уместо дотадашњих Грка, дотадашња велика Ужичко-ваљевско-зворничка епархија подељена је на три епархије: на Ужичку, са седиштем у Чачку (касније названу Жичка епархија), на Ваљевску, која је прозвана Шабачком, пошто је седиште епископа коначно премештено у Шабац, и на Зворничку, чија је област остала под Турцима и добила посебног епископа (данашња Епархија зворничко-тузланска).
Једно време (1886-1898) епархија је била укинута и припојена Београдској митрополији. По уставу СПЦ из 1947. епархија је носила назив Шабачко-ваљевска и има седиште у Шапцу до 2006. године.
Године 2006. Шабачко-ваљевска епархија је престала да постоји и подељена на две нове епархије: Шабачку и Ваљевску. Последњи епархијски архијереј епархије био је епископ Лаврентије Трифуновић, који је по њеној деоби постао епископ шабачки.
Епархија је 2016. године установила књижевну награду „Николај Велимировић”. Њен први добитник је Матија Бећковић, а награда је уручена у мају 2017. године.[1]
Епископи[уреди | уреди извор]
Епископи шабачки и шабачко-ваљевски 1714-1802. Седиште у Ваљеву[уреди | уреди извор]
- Григорије Николић – из Ужица прешао у Ваљево
- Доситеј Николић - (1715-1738)
- Пајсије Грк - (1715-1753), пећки патријарх
- Теодосије Стефановић Поповић
- Митрофан
- Евстатије
- Јоаким
- Данило I
Епископи шабачки и шабачко-ваљевски од 1802-1830[уреди | уреди извор]
- Антим Зепович (1802-1813)
- Данило II (1814-1815)
- Мелентије Николић (1815-1816)
- Герасим Доминин (1816-1830)
Епископи Шабачке односно и Шабачко-ваљевске епархије од 1831-1886 и опет 1898—2006[уреди | уреди извор]
| Портрет | Име и презиме | Време службе |
|---|---|---|
|
епископ Герасим Ђорђевић | 1831-1839 |
|
епископ Максим Савић | 1839-1842 |
| епископ Сава Николајевић | 1844-1847 | |
| епископ Мелетије Марковић | 1847-1848 | |
|
епископ Јоаникије Нешковић | 1849-1854 |
.jpg)
|
епископ Михаило Јовановић | 1854-1859 |
|
епископ Гаврило Поповић | 1860-1866 |
|
епископ Мојсеј Вересић | 1868-1874 |
|
епископ Јероним Јовановић | 1877-1884 |
| епископ Самуило Пантелић | 1884-1886 | |
| епархија укинута и припојена београдској митрополији (1886-1898) | ||
.jpg)
|
Димитрије Павловић | 1898-1905 |
| Сергије Георгијевић | 1905-1919 | |
|
Јефрем Бојовић | 1920 |
| Михаило Урошевић | 1922-1933 | |
| др Симеон Станковић | 1933-1960 | |
| Јован Велимировић | 1960-1989 | |
|
епископ Лаврентије Трифуновић | 1989-2006 |
Епископ шабачки[уреди | уреди извор]
Епископ Епархије шабачке после издвајања засебне Ваљевске епархије од 2006:
| Портрет | Име и презиме | Време службе |
|---|---|---|
|
|
епископ Лаврентије Трифуновић | 2006—2022 |
_crop.jpg){kind=small}
|
епископ Фотије Сладојевић (администратор) | 2022—2022 |
|
епископ Јеротеј Петровић | 2022— |
Архијерејска намесништва[уреди | уреди извор]
Епархија је подељена на архијерејска намесништва којим управља архијерејски намесник. Има их 9 и то су:
- азбуковачко,
- лозничко,
- мачванско,
- посавско-тамнавско,
- јадарско,
- поцерско,
- мачванско-поцерско,
- рађевско и
- шабачко.
Манастири[уреди | уреди извор]
- Бјеле Воде,
- Богоштица,
- Град,
- Добрић,
- Илиње,
- Каона,
- Криваја,
- Петковица,
- Радовашница,
- Рожањ,
- Рујевац,
- Соко,
- Троноша,
- Читлук,
- Чокешина.
- Липнички Шор
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Награда Епархије шабачке академику Матији Бећковићу (СПЦ, 9. мај 2017)”. Архивирано из оригинала 12. 05. 2017. г. Приступљено 11. 05. 2017.
Литература[уреди | уреди извор]
- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро.
- Пузовић, Предраг (1995). „Укидање Неготинске и Шабачке епархије 1886. године” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 39 (1-2): 143—158.
- Пузовић, Предраг (2015). „Страдање свештеника током Првог светског рата на подручију Шабачко-Ваљевске епархије” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 74 (2): 221—232.
