Геријатрија
Геријатрија је медицинска дисциплина,[1] и део геронтологије, која се бави промовисањем здравља, превенцијом и лечењем обољења старијих лица.[2] Геријатрију треба разликовати од геронтологије, која означава науку о старењу.[3] Не постоји утврђено доба у коме пацијенти могу бити под надзором геријатра, или лекара геријатријске медицине, лекара који је специјализован за бригу о старијим особама. Уместо тога, ова одлука се доноси зависно од потреба пацијента и доступности стручњака. Израз геријатрија потиче од грчких речи γερων geron, са значењем „старац”, а ιατρος iatros са значењем „исцелитељ”.
Дефиниције[уреди | уреди извор]
Геријатрија — је медицинска дисциплина, која у себи синтетизује сва медицинска знања из области превенције, дијагностике, терапије и рехабилитације старих особа.[3]
Израз геријатрија је кованица која потиче од од речи „гери“ (стари) и „јатрос“ (лекар). Синоним за геријатрију је медицинска геронтологија.
Геронтологија — је науку о старењу...која обухвата све аспекте старења као процеса, старости као стања и старих лица као њихових носилаца, и значај ових феномена за појединце, породицу, друштвену заједницу. Геронтологија је мултидисциплинарна наука, која се састоји од много стручних научних области, које се свака са свог аспекта, бави изучавањем геронтологије.[4]
Термин геронтологија први је предложио руски биолог и лекар Мечников.
Гератологија — као посебан термин, помиње се у последње време доста често и себи обједињује суштину појма геронтологије и геријатрије.[3]
Опште информације[уреди | уреди извор]
У оквиру старење у литератури се помињу две врсте старења: примарно и секундарно.
Примарно старење (или физиолошко старење) — је процес који се односи на нормалне физиолошке процесе који су одређени унутрашњим, биолошким факторима, који су неизбежни и последица су сазревања или протока времена, као нпр. менопауза.
Секундарно старење — је процес који се односи се на патолошке промене које су последица спољашњих фактора, укључујући болест, утицаје околине и понашање појединца.[5]
Старење као процес у току кога се, лагано и постепено јављају извесне специфичности предмет су изучавања геронтологије и геријатрије. У том смислу у оквиру геронтологије, као посебна научна и медицинска дисциплина развила се геријатрија која се бави лечењем старих особа и представља медицинску дисциплину која синтетизује сва медицинска знања из области превенције, дијагностике, терапије и рехабилитације старих.
Геријатрија свој рад обједињује кроз сарадњу са другим специјалностима како би обезбедила:
- добро познавање процеса старења, његових последица, и примена у процесу унапређења разумевања и лечења старих пацијената;
- употребу специфичних инструмената или техника: свеобухватна геријатријска процена (Comprehensive Geriatric Assessment, CGA),
- дугу традицију мулти/интердисциплинарног тимског рада,
- стручно мишљење у дијагнози и лечењу геријатријских синдрома,
- борбу против дискриминације, или такозваног „ејџизма“, са нагласком на етички аспект лечења.[6]
Карактеристике обољевања у сатрости[уреди | уреди извор]
Опште карактеристике обољевања у старости су:
- мултиморбидитет,
- хроницитет,
- измењени симптоми и знаци болести,
- измењено реаговање на терапију (ресорпција, дејство и елиминација),
- удруженост физичке са психичком некада и социјалном декомпензацијом,
- социјални проблеми.[4]
- честа когнитивна и ментална оштећења, која могу бити узрок отежане самобриге, непоштовања терапијског протокола, недостатка социјалне подршке што захтева ангажовање других ради додатне неге или инстутуционално збрињавање.[7]
Значај[уреди | уреди извор]
Из свега наведеног произилази колики је значај савремнене геријатрије у здравственој заштити старих особа. О томе је у новијој литератури је све више научних студија које то поткрепњују нпр. овим доказима:
- У мета-анализи чији су аутори Елис и сарадници закључено је да старе особе које су по пријему у болницу биле подвргнуте свеобухватној геријатријској процени су имале већу вероватноћу да преживе.[8]
- У студија, спроведеној у Шведској, утврђено је да су пацијенти који су након прелома кука били збринути на геријатријским одељењима имали су мањи ризик од смртног исхода или поновног пријема у односу на оне коју су лечени у болницама које немају геријатријско одељење.[9]
Геријатрија у Србији[уреди | уреди извор]
У Србији постоји Геријатријска секција Српског лекарског друштва и Клиника за геријатрију КБЦ Звездара. Постоји и катедра за геронтологију Медицинског факултета у Београду.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Definition of Geriatric medicine”. MedicineNet.
- ^ Geriatrics separation from internal medicine Архивирано 2009-01-14 на сајту Wayback Machine
- ^ а б в Davidović M, Milošević PD, Despotović N. Uvod u gerijatriju. In: Davidović M, Milošević PD, editors. Medicinska gerontologija
- ^ а б Milosavljević N. Gerontologija: starenje i starost. Novi Sad:Old Commerce; 1999.
- ^ Lemme BH. Development in adulthood. Boston:Allyn and Bacon;1995
- ^ Ribera Casado JM. The history of geriatric medicine. The present: Problems and opportunities. European Geriatric Medicine.2012;3: 228–32.
- ^ National Research Council. Preparing for an Aging World: The Case for CrossNational Research, Panel on a Research Agenda and New Data for an Aging World,Committee on Population and Committee on National Statistics, Division of Behavioral and Social Sciences and Education. Washington, DC: National Academy Press; 2001.
- ^ Ellis G, Whitehead MA, Robinson D, O'Neill D, Langhorne P. Comprehensive geriatric assessment for older adults admitted to hospital: meta-analysis of randomised controlled trials. BMJ. 2011;343:d6553.
- ^ Nordström P, Michaëlsson K, Hommel A, Norrman PO, Thorngren KG, Nordström A. Geriatric Rehabilitation and Discharge Location After Hip Fracture in Relation to the Risks of Death and Readmission. J Am Med Dir Assoc. 2016;17(1):91.e1-7.
Литература[уреди | уреди извор]
- Society of Certified Senior Advisors (2009). Working with Seniors Health, Financial and Social Issues".
- Cannon, KT; Choi, MM; Zuniga, MA (јун 2006). „Potentially inappropriate medication use in elderly patients receiving home health care: a retrospective data analysis”. Am J Geriatr Pharmacother. 4 (2): 134—43. PMID 16860260. doi:10.1016/j.amjopharm.2006.06.010.
- Gidal, BE (јануар 2006). „Drug absorption in the elderly: biopharmaceutical considerations for the antiepileptic drugs”. Epilepsy Res. 68 (Suppl 1): S65—9. PMID 16413756. doi:10.1016/j.eplepsyres.2005.07.018.
- Hutchison, LC; Jones, SK; West, DS; Wei, JY (јун 2006). „Assessment of medication management by community-living elderly persons with two standardized assessment tools: a cross-sectional study”. Am J Geriatr Pharmacother. 4 (2): 144—53. PMID 16860261. doi:10.1016/j.amjopharm.2006.06.009.
- Isaacs B (1965). An introduction to geriatrics. London: Balliere, Tindall and Cassell.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Геријатрија на Викимедијиној остави. |
- Катедра за геронтологију Медицинског факултета у Београду
- Merck Manual of Geriatrics
- Minimum Geriatric Competencies - Portal of Geriatric Online Education
- Health-EU Portal Care for the elderly in the EU
- American Geriatrics Society
![]() | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |