Геј-Лисаков закон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Геј-Лисак и Жан Батист Био врше истраживања у ваздушном балону, 1804. Илустрација из 19. века

Геј-Лисаков закон успоставља везу између температуре и запремине код идеалног гаса по којем је, при константном притиску , тј. у изобарском процесу, запремина гаса непроменљиве количине директно пропорционална апсолутној температури , тј.

Извођење закона[уреди]

Закон се изводи директно из једначине стања идеалног гаса, која гласи , где је универзална гасна константа. С обзиром да су величине константе следи , што заправо значи да ако два различита стања у изобарском процесу имају запремине и температуре , тј. , онда важи . Ако је запремина гаса на температури , а у неком другом стању са температуром , запремина , онда важи , а одавде сређивањем добијамо . Ову последњу законитост експериментално је добио Геј-Лисак. Из ње се директно види линеарна зависност запремине од температуре. На графицима испод се види зависност запремине од апсолутне температуре и од температуре у у изобарском процесу.

Графици зависности запремине од апсолутне температуре и од температуре у '"`UNIQ--postMath-00000014-QINU`"'

Са другог графика се може закључити да би на температури тј. на апсолутној нули, запремина гаса била једнака нули, што наравно није могуће, па се одатле види да се апсолутна нула, тј. К не може достићи.

Види још[уреди]