Гну
| Гну Временски распон: Рани Плеистоцен – данас
| |
|---|---|
| |
| Обични гну у Националном парку Етоша | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Подтип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | Connochaetes (Lichtenstein, 1812)
|
| врсте | |
| |
| Ареал гнуа: Ареал белорепог гнуа (жута) Ареал обичног гнуа (плава) Област где се преклапају ареали (браон) | |
Гну (лат. Connochaetes) је род великих папкара који укључује две врсте које обе живе у Африци: белорепи гну (Connochaetes gnou) и обични гну (Connochaetes taurinus). Име „гну“ је настало од ономатопеје гласа гнуа.
Опис
Гну је висок од 1,15 до 1,4 метара у раменима и може да тежи од 150 до 250 килограма.
Гну може да живи и више од 20 година.
Исхрана
Претежно се хране травом. Сезонски карактер афричких травњака — савана — присиљава гнуове да мигрирају у току године. Главна миграција је у мају, када више од милион животиња напушта ливаде и одлази у шуме. У новембру са првим кишама се враћају у равнице.
Гну је важан део екосистема савана. Њихова балега ђубри земљиште а њихова паша и гажење копитама подстиче нови раст траве.
Размножавање
Женке гнуа се теле лети у равницама. Теле може да хода неколико минута после рођења, а после неколико дана може да прати крдо.
После телења почиње сезона парења. Доминантни мужјаци бране територију коју су обележили балегом и феромонима који су произведени у мирисним жлездама у копитима. Потчињени мужјаци формирају крда самаца.
Грабљивци
Они су важан плен за грабљивице као што су лавови и хијене.
Распрострањеност
Насељавају равнице и ретке шуме у јужној Африци, посебно Серенгети. У Зимбабвеу се гну налази у нижим пределима централног платоа на североистоку, југу и југозападу. Нису присутни у долини Замбезија највероватније због мува Це-Це. Спактакуларне концентрације гнуа се могу видети у националном парку Хванге на степама Нгамо за време кишног периода.
Референце
Спољашње везе
- Енциклопедија Колумбија: „Гну“ (језик: енглески)
