Голиња
Голиња | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Сисачко-мославачка |
| Општина | Вргинмост |
| Област | Кордун |
| Становништво | |
| — 2011. |  38 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 25′ 21″ С; 15° 57′ 25″ И / 45.422616° С; 15.956915° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 184 m |
  Голиња Голиња на карти Хрватске | |
 Голиња Голиња на карти Сисачко-мославачке жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 44414 Бовић |
| Позивни број | +385 44 |
Голиња је насељено место у општини Вргинмост, на Кордуну, Република Хрватска.
Историја[уреди | уреди извор]
У току Другог свјетског рата село Голиња је дало 108 партизана, од којих су 5 били носиоци „Партизанске споменице 1941.", 36 су погинули као учесници у НОБ-у, од непријатеља је убијено 99 мјештана села, 51 лице је умрло од тифуса, а 11 су жртве рата. На страни непријатеља, као припадници усташко-домобранских јединица, погинуло је или нестало 20 лица из засиока Ишеци.[тражи се извор]
Побијени мјештани били су презимена: Аћимовић, Брујић, Гледић, Ивковић, Јакшић, Јовановић, Кајганић, Кекић, Кмезић, Комљеновић, Милојевић, Мраовић и Радановић — сви Срби.
Голиња се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини. Многи становници српске националности напустили су село током операције „Олуја“ 1995. године.
Становништво[уреди | уреди извор]
Село се састоји од бројних засиока: Брујићи, Ивковићи, Милојевићи, Гледићи, Кекићи, Пиљови, Ребраче, Радановићи и сви су српски. Хрвати живе у засиоку Ишеци.
| Националност[1] | 1991. |
| Срби | 198 (73,33%) |
| Хрвати | 71 (26,29%) |
| Југословени | 0 |
| остали и непознато | 1 (0,37%) |
| Укупно | 270 |
Аустроугарски попис 1910.[уреди | уреди извор]
На попису 1910. године насеље Голиња је имало 570 становника, следећег националног састава:
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (12. мај 2013), Душан Баић, „Котар Вргинмост у НО борби 1941-1945", Београд, 1980. г.;
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
