Острожин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Острожин
Административни подаци
Држава Хрватска
ОбластКордун
ЖупанијаСисачко-мославачка
ОпштинаВргинмост
Становништво
 — (2011)32
Географске карактеристике
Координате45°25′44″ СГШ; 15°51′21″ ИГД / 45.4288785119434° СГШ; 15.855943841153434° ИГД / 45.4288785119434; 15.855943841153434Координате: 45°25′44″ СГШ; 15°51′21″ ИГД / 45.4288785119434° СГШ; 15.855943841153434° ИГД / 45.4288785119434; 15.855943841153434
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надм. висина182 м
Острожин на мапи Хрватске
Острожин
Острожин
Острожин на мапи Сисачко-мославачке жупаније
Острожин
Острожин
Острожин на мапи Сисачко-мославачке жупаније
Остали подаци
Поштански број44410 Вргинмост
Позивни број+385 44

Острожин је насељено место у општини Вргинмост, на Кордуну, Република Хрватска.

Историја[уреди]

Помиње се 1563. године Острожин као град Капитавићев. Пљачкали су га Турци из Сјеничака 1576. године.[1] Када су то поново покушали 1580. године били су спремно дочекани и поражени.

Острожин је за време постојања Војне границе био у саставу Прве банске (банијске) регименте.

Острожински становници су се одазвали почетком 1863. године акцији скупљања прилога за Фонд Српског народног позоришта у Новом Саду. Били су то: Стеван Радовић, Јован Перенчевић и Павле Торбица.[2]

Био је Острожин 1873. године подељен на део који припада православној парохији Кирин (Преображенска црква) и део који припада Стипану (Петровдански храм).[3]

Почетком 20. века српско село Острожин нема ни цркву ни школу. Политичка власт је имала седиште у Вргинмосту, а црквена скупштина у селу Кирину и Стипану. Пошта и брзојав налазили су се у Вргинмосту, а деца су ишла у школу у Кирин или Стипан.[4]

Место 1905. године није имало српску основну школу, јер су се неки мештани томе противили.[5] Када је школа касније отворена у њој је радио учитељ Адам Гравара (1910). Он је тада са мештанином Душаном Трбуховићем претплатник листа "Српско коло". Други разред је ту уведен тек 1927. године. Острожинска школа је одлуком просветних власти од 19. септембра 1933. године понела назив: "Основна школа Огњеслава Утјешеновића у Острожину".[6] Најзнаменитији мештанин Огњеслав Утјешеновић (1817-1890) је био српски песник, политичар и есејиста, који је презимену придодао "Острожински", по родном месту. Потицао је из подофицирске породице,тог граничарског малог места.[7]

Када је извршен попис становништва 1931. године Острожин је место у срезу Вргинмост. Ту живи 1820 становника искључиво православних Срба.[8]

Други светски рат[уреди]

У Другом свјетском рату Острожин страдао већ 1941. године. Сва српска велика села на десној обали реке Купе била су од стране усташа спаљена. Није поштеђена ни једна кућа, а изненађени становници тих села, сви они који нису успели побећи, постали су жртве масовног покоља.[9] Од стране непријатеља је побијено 107 Срба, недужних људи, жена и дјеце, 29 мјештана је умрло од тифуса, а 9 су жртве рата, или укупно 190 мртвих. Од 107 жртава фашистичког терора, 20 је одведено и убијено у Јасеновцу, 47 су побијени од усташа 20. априла 1942. године у вријеме хрватске офанзиве на Петрову гору, 6 мјештана је одведено и убијено у логору у Норвешкој, 13 поубијано у шуми Брезје код Ласиње, 21. децембра 1942. године у вријеме хрватске офанзиве на сектор 4. батаљона, а осталих 13 у разним селима на Кордуну. Побијени мјештани били су презимена: Цицо, Данчула, Јањанин, Јањић, Кајганић, Коркут, Минић, Мириловић, Павловић, Перенчевић, Пуља, Радовић, Рајак, Тепшић, Торбица, Тркуља, Утјешеновић и Влашић — сви Срби.Из њемачког заробљеништва вратило се 13 мјештана, а двојица су стријељана од стране партизана због „сарадње са непријатељем“.

Место је дало око 150 партизана, од којих су 49 погинули, а међу преживјелима је било 23 носиоца „Партизанске споменице 1941.".


Острожин се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини.

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, Острожин је имао 32 становника.

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Острожин је имало 393 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
373 94,91 %
Хрвати
  
3 0,76 %
Југословени
  
2 0,50 %
Мађари
  
1 0,25 %
непознато
  
14 3,56 %
укупно: 393

Аустроугарски попис 1910.[уреди]

На попису 1910. године насеље Острожин је имало 1.259 становника, следећег националног састава:

  • укупно: 1.259
  • Срби — 1.257 (99,84%)
  • Хрвати — 1 (0,07%)
  • остали — 1 (0,07%)

Познате личности[уреди]

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • [1], Душан Баић, „Котар Вргинмост у НО борби 1941-1945", Београд, 1980.г.;

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 
  • ^ Милан Радека: "Горња Крајина или Карловачко владичанство", Загреб 1975.
  • ^ "Србски дневник", Нови Сад 1863.
  • ^ "Летопис Матице српске", Нови Сад 1873.
  • ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
  • ^ "Српско коло", Загреб 1905.
  • ^ "Просветни гласник", Београд 1933.
  • ^ "Правда", Београд 24. јул 1939.
  • ^ "Зборник о Србима у Хрватској", Београд 1995.
  • ^ Милан Бекић: "Округ Карловац 1941.", Загреб 1965.