Кирин
Кирин | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Сисачко-мославачка |
| Општина | Вргинмост |
| Област | Кордун |
| Становништво | |
| — 2011. |  52 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 24′ 42″ С; 15° 53′ 29″ И / 45.4117241° С; 15.8915033° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 193 m |
  Кирин Кирин на карти Хрватске | |
 Кирин Кирин на карти Сисачко-мославачке жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 44410 Вргинмост |
| Позивни број | +385 44 |
Кирин је насељено мјесто у општини Вргинмост на Кордуну, Република Хрватска.
Историја[уреди | уреди извор]
У месту је 1827. године била православна парохија са свештенством: парох поп Гаврил Мириловић намесник и поп Марко Лапчевић капелан.[1]
У Другом свјетском рату Кирин је дао око 260 бораца НОВЈ, од којих су 33 били носиоци „Партизанске споменице 1941.", а 80 становника је погинуло као припадници НОБ-а. 111 становника су убиле усташе, 10 је умрло од тифуса, а 25 су жртве рата. „Партизански војни суд“ је два лица осудио на смрт због пљачке имовине, а двојицу због убиства. Овде је почетком августа 1941. формирана краткотрајна Киринска република.[2] У усташкој офанзиви децембар 1941 – јануар 1942. село је од стране усташа запаљено, а имовина мјештана опљачкана.
Погинули мјештани су били презимена: Бјелић, Булат, Драгојевић, Халавања, Јузбаша, Карталија, Катић, Кирета, Комазец, Манојловић, Новаковић, Опачић, Павловић, Радовић, Рокнић, Станковић, Шашић, Зинаја и Жутић — сви Срби.
У срезу Вргин Мост порушене су цркве у Чемерници, Топуском, Стипану, Кирину, Бовићу, Славским Пољима, Пјешчаници, Перни и Блатуши.
Кирин се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини.
Становништво[уреди | уреди извор]
На попису становништва 2011. године, Кирин је имао 52 становника.
Према попису становништва из 2001. године Кирин има 56 становника. Многи становници српске националности напустили су село током операције Олуја 1995. године.
Кирин је био посјед загребачког бискупа[тражи се извор] и према једном документу из 1687. Кирин је већ тада био насељен.
Попис 1991.[уреди | уреди извор]
На попису становништва 1991. године, насељено место Кирин је имало 320 становника, следећег националног састава:
Аустроугарски попис 1910.[уреди | уреди извор]
На попису 1910. године насеље Кирин је имало 1.116 становника, следећег националног састава:
Познати становници[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ "Сербски летопис", Будим 1828. године
- ^ Poslednji graničar Kirinske republike
Литература[уреди | уреди извор]
- [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (12. мај 2013), Душан Баић, „Котар Вргинмост у НО борби 1941-1945", Београд, 1980. г.;
Литература[уреди | уреди извор]
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
