Голуб гривнаш

Из Википедије, слободне енциклопедије
Голуб гривнаш
Columba palumbus -garden post-8.jpg
Голуб гривнаш
Таксономија
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Columbiformes
Породица: Columbidae
Род: Columba
Биномијална номенклатура
Columba palumbus
Linnaeus, 1758
Columba-palumbus-dist.png
Распон голуба гривнаша
  Гнежђење током лета
  Гнежђење током целе године
  Зимовање без гнежђења
Columba palumbus

Голуб гривнаш (Columba palumbus) је најкрупнија европска врста голуба. Ловна је дивљач. Насељава шуме, а чест је и у градовима, где се може срести у баштама.

Опис[уреди]

Дугачак је 38—43 цм, а тежак 400—600 грама.[2] Плаво-сиве је боје, са ружичастом нијансом на грудима. Има беле мрље са обе стране врата, налик огрлици (гривни), као и беле пруге на крилима, које се истичу у лету. Кљун му је јарко наранџаст, а ноге црвене. Младунци су сивкасти и појављује им се гривна тек након 6 месеци живота.

Оглашавају се тоном налик на „гху-у-ху-хуху“. Приликом полетања, чује се бучни клепет њихових крила.

Распрострањеност[уреди]

Живе широм Европе, осим најсевернијих предела. Насељавају и северозапад Африке, као и запад Азије, на истоку све до западног Сибира и Хималаја. У северним деловима Европе је селица, а у јужним станарица.

У Србији је раније био редак и сретао се само у неприступачним шумским пределима. У другој половини 20. века се проширио на села и градове. Данас се често среће у баштама, иако је још увек дивља, плашљива птица. Раније је био селица у Србији, док је насељавао брдско-планинске предела са дугим и оштрим зимама. Данас се задржава у градовима током зиме, где може наћи храну за себе.

Исхрана[уреди]

Голуб гривнаш углавном сe храни биљном храном. Најчeшћe јeдe свeжe лишћe скривеносеменица и лиснатог поврћа којe скупља у пољима, вртовима и с травњака. Јeдe и житарицe, орашастe плодовe и воћe. Током јeсeни сe храни и смоквама и жирeвима, а током зимe пуповима воћака и грмова. Прeхрану поврeмeно надопуњава ларвама, мравима и црвима. Потрeбу за пићeм и купањeм задовољава тражeњeм отворeних спрeмника водe. Због свог начина прeхранe лако можe постати пољоприврeдним намeтником.

Размножавање[уреди]

Гнезди се углавном два пута годишње, у априлу и јуну, мада се јаја могу наћи и у јулу. Гнездо прави искључиво на стаблима, где женка снесе два бела јаја, на којима сама лежи, а мужјак је замењује само у изузетним случајевима. Инкубација траје 18 дана. Птићи остају у гнезду двадесетак дана, а након излетања их родитељи хране јо 2—3 дана. Десетак дана касније се одвајају од одраслих птица и са младима од других парова, удружују у јата.

Подврсте[уреди]

Референце[уреди]

  1. BirdLife International (2012). Columba palumbus. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26 November 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  2. CRC Handbook of Avian Body Masses by John B. Dunning Jr. (Editor). CRC Press (1992), ISBN 978-0-8493-4258-5.