Голуб гривнаш

Из Википедије, слободне енциклопедије
Голуб гривнаш
Голуб гривнаш
Голуб гривнаш
Статус угрожености:
Status iucn3.1 LC sr.svg
Нижи степен опасности - последња брига (IUCN 3.1)[1]
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Aves
ред: Columbiformes
породица: Columbidae
род: Columba
Биномијална номенклатура
Columba palumbus
Linnaeus, 1758
Распон голуба гривнаша   Гнежђење током лета   Гнежђење током целе године   Зимовање без гнежђења
Распон голуба гривнаша
  Гнежђење током лета
  Гнежђење током целе године
  Зимовање без гнежђења
Екологија таксона
Columba palumbus

Голуб гривнаш (Columba palumbus) је најкрупнија европска врста голуба. Ловна је дивљач. Насељава шуме, а чест је и у градовима, где се може срести у баштама.

Опис[уреди]

Дугачак је 38—43 цм, а тежак 400—600 грама.[2] Плаво-сиве је боје, са ружичастом нијансом на грудима. Има беле мрље са обе стране врата, налик огрлици (гривни), као и беле пруге на крилима, које се истичу у лету. Кљун му је јарко наранџаст, а ноге црвене. Младунци су сивкасти и појављује им се гривна тек након 6 месеци живота.

Оглашавају се тоном налик на „гху-у-ху-хуху“. Приликом полетања, чује се бучни клепет њихових крила.

Распрострањеност[уреди]

Живе широм Европе, осим најсевернијих предела. Насељавају и северозапад Африке, као и запад Азије, на истоку све до западног Сибира и Хималаја. У северним деловима Европе је селица, а у јужним станарица.

У Србији је раније био редак и сретао се само у неприступачним шумским пределима. У другој половини 20. века се проширио на села и градове. Данас се често среће у баштама, иако је још увек дивља, плашљива птица. Раније је био селица у Србији, док је насељавао брдско-планинске предела са дугим и оштрим зимама. Данас се задржава у градовима током зиме, где може наћи храну за себе.

Исхрана[уреди]

Голуб гривнаш углавном сe храни биљном храном. Најчeшћe јeдe свeжe лишћe скривеносеменица и лиснатог поврћа којe скупља у пољима, вртовима и с травњака. Јeдe и житарицe, орашастe плодовe и воћe. Током јeсeни сe храни и смоквама и жирeвима, а током зимe пуповима воћака и грмова. Прeхрану поврeмeно надопуњава ларвама, мравима и црвима. Потрeбу за пићeм и купањeм задовољава тражeњeм отворeних спрeмника водe. Због свог начина прeхранe лако можe постати пољоприврeдним намeтником.

Размножавање[уреди]

Гнезди се углавном два пута годишње, у априлу и јуну, мада се јаја могу наћи и у јулу. Гнездо прави искључиво на стаблима, где женка снесе два бела јаја, на којима сама лежи, а мужјак је замењује само у изузетним случајевима. Инкубација траје 18 дана. Птићи остају у гнезду двадесетак дана, а након излетања их родитељи хране јо 2—3 дана. Десетак дана касније се одвајају од одраслих птица и са младима од других парова, удружују у јата.

Подврсте[уреди]

Референце[уреди]

  1. BirdLife International (2012). Columba palumbus. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26 November 2013. 
  2. CRC Handbook of Avian Body Masses by John B. Dunning Jr. (Editor). CRC Press (1992), ISBN 978-0-8493-4258-5.