Горан Друлић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Горан Друлић
Лични подаци
Датум рођења (1977-04-17)17. април 1977.(41 год.)
Место рођења Неготин, СФРЈ
Висина 1,83 m
Позиција нападач
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1995—2001
1997
2001—2005
2005
2006—2008
2008—2009
2009—2010
2010—2011
2012
Црвена звезда
Барселона Б
Сарагоса
Локерен
ОФИ Крит
Кавала
Ла Муела
Андора
Сарињена
65 (25)
14 (0)
39 (3)
13 (4)
41 (13)
10 (0)
29 (7)
43 (9)
13 (9)
Репрезентативна каријера**
2000—2001 СР Југославија 4 (0)
* Датум актуелизовања: 5. септембар 2015.
** Датум актуелизовања: 5. септембар 2015.

Горан Друлић (рођен 17. априла 1977. у Неготину) је бивши српски фудбалер. Играо је на позицији нападача.

Фудбалска каријера[уреди]

Прве фудбалске кораке направио је у Дунаву из Прахова и Хајдук Вељку, а затим је бриљирао у омладинском погону Црвене звезде, где је играо од 1992. до 1995. године. У једној сезони постигао је чак 51 гол.

У првом тиму је Звезде је заиграо у сезони 1995/96. Забележио је четири утакмице у шампионату и постигао гол у победи против Младости из Лучана (2:0). Уследила је позајмица у Барселону Б, где је 1997. године забележио 14 наступа. У Звезду се вратио у сезони 1997/98. Постигао је гол у реваншу 1. кола Купа победника купова у кишној ноћи против белгијског Жерминал Екерена (1:1), када је Томаш Радзински голом елиминисао црвено-беле. Друлић је те сезоне у шампионату одиграо само пет мечева уз један постигнут гол, и то победоносни против Железника (2:1).

Коначно је добио праву шансу у сезони 1998/99. и наметнуо се у нападу најтрофејнијег српског клуба као први шпиц Звезде. Постигао је гол против француског Меца (2:1) у првом мечу првог кола Купа УЕФА, док је у шампионату седам пута матирао противничке чуваре мреже, а посебно је био ефикасан у освајању Купа, када је на пет утакмица постигао шест голова, од чега четири у шеснаестини финала против подгоричке Младости (10:1). Тешка повреда је прекинула успон Друлине каријере после самог почетка сезоне 1999/00. На терен се вратио тек у финишу шампионата и допринео освајању дупле круне.

Убедљиво најбољу сезону у каријери имао је 2000/01, када је на 48 мечева у свим такмичењима постигао чак 27 голова и био први стрелац клуба. У шампионату се 16 пута уписао у стрелце, два пута у Купу и чак девет пута у европским такмичењима (три у квалификацијама за Лигу шампиона и шест у Купу УЕФА). Постао је љубимац навијача, а посебно се истакао у мечевима против Лестер ситија и Селте из Вига. Против енглеског клуба је у реваншу првог кола Купа УЕФА у Бечу два пута био стрелац у победи од 3:1, док је у у другом колу против Селте донео минималну победу екипи (1:0) после асистенције Горана Буњевчевића, да би у реваншу у Шпанији постигао три поготка у поразу од 3:5, али је тај меч касније регистрован 3:0 у корист Селте, због пропуста Звездине администрације, која није обратила пажњу да Ненад Лалатовић и Стево Глоговац нису имали право играња због жутих картона. Друлић се на крају те сезоне титулом опростио од Звездиног дреса и за велики новац (12.8 милиона евра) прешао у шпанску Сарагосу.[1]

Тај трансфер је касније био под лупом српског правосуђа, због чега су процесуирани Драган Џајић, Владимир Цветковић и Миша Маринковић, али је Друлић као и остали играчи на суђењу изјавио да га оптужени нису оштетили.[2] У Сарагоси је имао великих проблема са честим повредама. Од 2001. до 2005. године је за овај клуб одиграо само 39 утакмица уз три поготка.

Играо је још и за белгијски Локерен 2005. године, грчки ОФИ са Крита од 2006. до 2008. године, где је у сезони 2006/07. подсетио на дане када је тресао мреже у Звездином дресу. У тој сезони је на 24 утакмице постигао 12 голова. Касније је играо и за Кавалу, а носио је и дресове шпанских нижелигаша Ла Муеле (2009/10), Андоре (2010/11) и Серињене, где је током 2012. године био играч-тренер у трећој шпанској лиги.

Међународна каријера[уреди]

Дебитовао је за репрезентацију 15. новембра 2000. године у пријатељској утакмици против Румуније. Сакупио је укупно четири наступа за репрезентацију СР Југославије, два у пријатељским утакмицама и два у квалификацијама за Светско првенство.

Трофеји[уреди]

Црвена звезда[уреди]

Сарагоса[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ „Zaragoza capture Drulic in record deal”. uefa.com. Приступљено 8. 8. 2014.  (на језику: енглески)
  2. ^ „Drulić: "Džaji svaka čast, Zvezda mi duguje milion evra". sportske.net. Приступљено 17. 4. 2016. 

Спољашње везе[уреди]