Горан Друлић
| Горан Друлић | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Горан Друлић | ||
| Датум рођења | 17. април 1977. | ||
| Место рођења | Неготин, СФРЈ | ||
| Висина | 1,83 m | ||
| Позиција | нападач | ||
| Јуниорска каријера | |||
| Дунав Прахово | |||
| —1992 | Хајдук Вељко | ||
| 1992—1995 | Црвена звезда | ||
| Сениорска каријера* | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1995—2001 | Црвена звезда | 65 | (25) |
| — | → Железник | ||
| — | → Вождовац | ||
| 1996 | → Раднички Крагујевац | ||
| 1997 | → Барселона Б | 14 | (0) |
| 2001—2005 | Сарагоса | 39 | (3) |
| 2005 | Локерен | 13 | (4) |
| 2006—2008 | ОФИ Крит | 41 | (13) |
| 2008—2009 | Кавала | 10 | (0) |
| 2009—2010 | Ла Муела | 29 | (7) |
| 2010—2011 | Андора | 43 | (9) |
| 2012 | Сарињена | 13 | (9) |
| Репрезентативна каријера** | |||
| 2000—2001 | СР Југославија | 4 | (0) |
|
* Датум актуелизовања: 5. септембар 2015. ** Датум актуелизовања: 5. септембар 2015. | |||
Горан Друлић (Неготин, 17. април 1977) је бивши српски фудбалер. Играо је на позицији нападача.
Клупска каријера[уреди | уреди извор]
Прве фудбалске кораке направио је у Дунаву из Прахова и Хајдук Вељку, а затим је бриљирао у омладинском погону Црвене звезде, где је играо од 1992. до 1995. године. У једној сезони постигао је чак 51 гол.
У првом тиму је Звезде је заиграо у сезони 1995/96. Забележио је четири утакмице у шампионату и постигао гол у победи против Младости из Лучана (2:0). Након тога одлази на позајмице. Био је у Железнику, Вождовцу,[1] па је током првог дела сезоне 1996/97. наступао за Раднички из Крагујевца,[2] а за други део ове сезоне одлази у Барселону Б. У Звезду се вратио у сезони 1997/98. Постигао је гол у реваншу 1. кола Купа победника купова у кишној ноћи против белгијског Жерминал Екерена (1:1), када је Томаш Радзински голом елиминисао црвено-беле.[3] Друлић је те сезоне у шампионату одиграо само пет мечева уз један постигнут гол, и то победоносни против Железника (2:1).
Коначно је добио праву шансу у сезони 1998/99. и наметнуо се у нападу најтрофејнијег српског клуба као први шпиц Звезде. Постигао је гол против француског Меца (2:1) у првом мечу првог кола Купа УЕФА, док је у шампионату седам пута матирао противничке чуваре мреже, а посебно је био ефикасан у освајању Купа, када је на пет утакмица постигао шест голова, од чега четири у шеснаестини финала против подгоричке Младости (10:1). Тешка повреда је прекинула успон Друлине каријере после самог почетка сезоне 1999/00. На терен се вратио тек у финишу шампионата и допринео освајању дупле круне.
Убедљиво најбољу сезону у каријери имао је 2000/01, када је на 48 мечева у свим такмичењима постигао чак 27 голова и био први стрелац клуба. У шампионату се 16 пута уписао у стрелце, два пута у Купу и чак девет пута у европским такмичењима (три у квалификацијама за Лигу шампиона и шест у Купу УЕФА). Постао је љубимац навијача, а посебно се истакао у мечевима против Лестер ситија и Селте из Вига. Против енглеског клуба је у реваншу првог кола Купа УЕФА у Бечу два пута био стрелац у победи од 3:1, док је у у другом колу против Селте донео минималну победу екипи (1:0) после асистенције Горана Буњевчевића, да би у реваншу у Шпанији постигао три поготка у поразу од 3:5, али је тај меч касније регистрован 3:0 у корист Селте, због пропуста Звездине администрације, која није обратила пажњу да Ненад Лалатовић и Стево Глоговац нису имали право играња због жутих картона. Друлић се на крају те сезоне титулом опростио од Звездиног дреса и за велики новац (12,8 милиона евра) прешао у шпанску Сарагосу.[4]
Тај трансфер је касније био под лупом српског правосуђа, због чега су процесуирани Драган Џајић, Владимир Цветковић и Миша Маринковић, али је Друлић као и остали играчи на суђењу изјавио да га оптужени нису оштетили.[5] У Сарагоси је имао великих проблема са честим повредама. Од 2001. до 2005. године је за овај клуб одиграо само 39 утакмица уз три поготка.
Играо је још и за белгијски Локерен 2005. године, грчки ОФИ са Крита од 2006. до 2008. године, где је у сезони 2006/07. подсетио на дане када је тресао мреже у Звездином дресу. У тој сезони је на 24 утакмице постигао 12 голова. Касније је играо и за Кавалу, а носио је и дресове шпанских нижелигаша Ла Муеле (2009/10), Андоре (2010/11) и Серињене, где је током 2012. године био играч-тренер у трећој шпанској лиги.
Репрезентација[уреди | уреди извор]
Дебитовао је за репрезентацију 15. новембра 2000. године у пријатељској утакмици против Румуније. Сакупио је укупно четири наступа за репрезентацију СР Југославије, два у пријатељским утакмицама и два у квалификацијама за Светско првенство.
Трофеји[уреди | уреди извор]
Црвена звезда[уреди | уреди извор]
- Првенство СР Југославије (2) : 1999/00, 2000/01.
- Куп СР Југославије (2) : 1998/99, 1999/00.
Сарагоса[уреди | уреди извор]
- Куп Шпаније (1): 2003/04.
- Суперкуп Шпаније (1): 2004.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Opravdaću uloženi novac!”. glas-javnosti.rs. 5. 1. 2003. Приступљено 14. 3. 2020.
- ^ „Сезона 1996-1997”. fkradnicki.com. Приступљено 14. 3. 2020.
- ^ „ИСТОРИЈА (II део): Неславни дани наше прошлости: Ненадокнадивих 2:3 по потопу против Екерена”. mojacrvenazvezda.net. 21. 8. 2017. Приступљено 14. 3. 2020.
- ^ „Zaragoza capture Drulic in record deal”. uefa.com. Приступљено 8. 8. 2014. (језик: енглески)
- ^ „Drulić: "Džaji svaka čast, Zvezda mi duguje milion evra"”. sportske.net. Архивирано из оригинала 06. 05. 2016. г. Приступљено 17. 4. 2016.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Горан Друлић на сајту reprezentacija.rs
- Горан Друлић на сајту National Football Teams (језик: енглески)
