Кавала

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кавала
Καβάλα

Kavala.jpg
Поглед на град

Основни подаци
Држава Застава Грчке Грчка
Периферија Источна Македонија и Тракија.
Округ Кавала
Становништво
Становништво (2011) 70.501[1]
Густина становништва 201,08 ст./km²
Географске карактеристике
Координате 40°55′00″N 24°24′00″E / 40.9333333333, 24.4
Временска зона UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Надморска висина 53 m
Површина 350,61 km²
Кавала на мапи Грчке
{{{alt}}}
Кавала
Кавала на мапи Грчке
Остали подаци
Поштански код 65x xx
Регистарска ознака ΚΒ
Средиште града

Кавала (грч. Καβάλα Kavala) је главни град округа Кавала, на југозападу периферије Источна Македонија и Тракија. То је највећи град и најважније привредно и образовно средиште ове периферије.

Кавала је удаљена 165 km од Солуна (источно) и 680 km од Атине.

Положај[уреди]

Кавала се налази на северној обали Орфански залив, дела Егејског мора. Град се налази на брдовитом терену, а средиште града је смештено на каменитом полуострву Панагија због стратешке важности. Изнад града пружају се падине планине Лекани.

Иако се град налази на обалама Елејског мора није познат као туристичко летовалиште већ више као административно-културно-индустријски центар округа, лука и град интересантан за туристе због историјског значаја. Као туристичка дестинација погодна за одмор и летовање познато је острво Тасос које се налази недалеко од Кавале. До Тасоса се може стићи редовном трајектном линијом.

Историја[уреди]

Град је основан од стране насељеника са острва Парос у 6. век п. н. е. под именом „Неаполис“ (Нови Град). Град је постао месно средиште. Неаполис је постао староримски град 168. п. н. е. задржавши назив, да би у време Византије прозван "Христопољ". Из овог времена потиче градска тврђава. Словенско становништво на околним брдима град је звало „Морунац“, највероватније изведено од речи „море“.

Кавала је дуго била у саставу отоманског царства, у раздобљу од 1371. до 1912. године. Током овог петовековног раздобља најблисатвије време било је време средине 16. века, када је велики везир био Ибрахим-паша, Грк пореклом. Тада је град добио акведукт. Град се тада шири и излази из градских зидина.

Становништво[уреди]

Становништво углавном чине Грци. Многи Грци воде порекло од избеглица из Мале Азије. У последња три пописа кретање становништва било је следеће:

Демографија
1981. 1991. 2001.
56.705 56.571 58.663

Кретање броја становника у општини по пописима:

Демографија
1981. 1991. 2001. 2011.
- 60.187 63,293 70.501[1]


Галерија[уреди]


Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Detailed census results 2011“ Приступљено 7. 5. 2015.. 

Спољашње везе[уреди]