Ненад Лалатовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ненад Лалатовић
Лични подаци
Пуно име Ненад Лалатовић
Датум рођења (1977-12-22)22. децембар 1977.(40 год.)
Место рођења Београд, СФРЈ
Висина 1,89 m
Позиција одбрамбени
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1994—2002
1995—1996
1997
1997—1999
2003—2005
2003—2004
2006
2006—2007
Црвена звезда
ОФК Београд
Раднички К.
Милиционар
Шахтар Доњецк
Волфсбург
Земун
ОФК Београд
87 (4)
3 (0)
12 (0)
41 (0)
10 (0)
0 (0)
5 (0)
10 (0)
Репрезентативна каријера
2000 СР Југославија 1 (0)
Тренерска каријера
2010—2011
2011—2013
2013
2014
2014—2015
2015
2015—2016
2016
2017—2018
2017
2018—
Срем
Пролетер
Вождовац
Напредак
Црвена звезда
Борац Чачак
Војводина
Србија до 20
Чукарички
Србија до 21
Раднички Ниш

Ненад Лалатовић (22. децембар 1977) је српски фудбалски тренер и бивши фудбалер.

Играчка каријера[уреди]

Прошао је све млађе категорије Црвене звезде, али је пре дебија за први тим био на позајмицама у ОФК Београду (1995-96), Радничком из Крагујевца и београдском Милиционару (1997-1999). На "Маракану" се враћа 1999. и постаје стандардан првотимац. Са "црвено-белима" је освојио две титуле првака (2000, 2001) и два Купа Југославије (2000, 2002).

У јануару 2003. постаје члан украјинског Шахтјора са којим је потписао трогодишњи уговор.[1] Након годину дана таворења у украјинском Доњецку, решио је да потражи срећу на другој страни, па је прихватио понуду о позајмици из немачког бундеслигаша Волфсбурга. Осим неколико сусрета у другом тиму Волфсбурга, није успео да се наметне у овом бундеслигашу, па се вратио у Украјину.

У новембру 2005. Фудбалски савез Украјине је Лалатовића суспендовао на 12 месеци због напада на судију у мечу „Б” тимова Шахтјора и Зорје. Наводно је после утакмице песницом ударио арбитра, добио црвени картон, а после тога с леђа опет насрнуо на њега.[2] У децембру 2005. Лалатовић и клуб из Доњецка су раскинули уговор и искусни дефанзивац се вратио у Србију. Једно време наступао за Земун, да би каријеру окончао у дресу ОФК Београда.

За репрезентацију СР Југославије одиграо је један меч. Било је то 13. децембра 2000. на мечу против Грчке када је провео на терену 45. минута.[3]

Тренерска каријера[уреди]

Лалатовић је тренерску каријеру почео на клупи Срема из Сремске Митровице 2010. године, наредне две сезоне водио је Пролетер из Новог Сада, а у сезони 2013/14. је по шест месеци био тренер Вождовца и Напретка.

У јуну 2014. Лалатовић је постављен за тренера Црвене звезде.[4] Са црвено-белима је у сезони 2014/15. освојио друго место у Суперлиги Србије са 7 бодова заостатка за Партизаном, док је у Купу Србије тим елиминисан већ у осмини финала од Рада. Клуб није наступао у европским такмичењима због казне УЕФА. На крају сезоне Лалатовићу је истекао уговор па је напустио клупу црвено-белих.[5]

Крајем јуна 2015. Лалатовић је постављен за тренера Борца из Чачка.[6] Због тешке финансијске ситуације у клубу он је напустио Борац 10. новембра 2015. године.[7] У моменту његовог одласка Борац је бележио сјајне резултате и налазио се на другом месту у Суперлиги Србије.

Само дан након што је напустио Чачане, Лалатовић је представљен као нови шеф стручног штаба Војводине.[8] Са Новосађанима се задржао до 16. децембра 2016. године када је поднео оставку. Војводина је са њим као тренером стигла до последњег кола квалификација за Лигу Европе, а у Суперлиги Србије 2016/17. је на крају јесењег дела шампионата била на трећем месту са девет бодова мање од Црвене звезде, а три од Партизана. Под његовим вођством, током 13 месеци и четири дана, Новосађани су одиграли 54 званичне утакмице у првенству, Купу Србије и квалификацијама за Лигу Европе. Забележили су скор од 30 победа, 15 ремија и само 8 пораза, уз сјајну гол разлику – 87:36.[9]

Лалатовић је 26. децембра 2016. постављен за тренера Чукаричког, са којим је потписао четворогодишњи уговор.[10] Водио је Чукарички до краја сезоне 2017/18. када је споразумно раскинуо сарадњу са клубом.[11] Убрзо је постављен за тренера нишког Радничког.[12]

Референце[уреди]

  1. ^ UEFA - Lalatovic signs for Shakhtar, Приступљено 23. 11. 2015.
  2. ^ B92 - Godina suspenzije za Lalatovića, Приступљено 23. 11. 2015.
  3. ^ Grčka 1-1 (0-1) Jugoslavija, Приступљено 23. 11. 2015.
  4. ^ Lalatović novi trener Crvene zvezde!, Приступљено 27. 6. 2014.
  5. ^ Lalatović: Istekao mi je ugovor, ja sam slobodan trener! Pitajte upravu šta misli o tome..., Приступљено 17. 12. 2016.
  6. ^ Lalatović preuzeo Borac, Приступљено 17. 12. 2016.
  7. ^ Lalatović definitivno napustio Borac iz Čačka, Приступљено 17. 12. 2016.
  8. ^ NENAD LALATOVIĆ NOVI TRENER VOJVODINE, Приступљено 17. 12. 2016.
  9. ^ Лалатовић поднео оставку, Приступљено 17. 12. 2016.
  10. ^ Лалатовић води Чукарички: У плану је и титула, Приступљено 26. 12. 2016.
  11. ^ Ненад Лалатовић није више тренер Чукаричког, Приступљено 14. 5. 2018.
  12. ^ Раднички потврдио: Са Лалатовићем у Европу, Приступљено 2. 6. 2018.

Спољашње везе[уреди]