Владимир Цветковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Владимир Цветковић
Личне информације
Пуно име Владимир Цветковић
Датум рођења (1941-05-24) 24. мај 1941. (74 год.)
Висина 196 cm
Сениорски клубови
Год. Клуб
1959–1972 Црвена звезда (288 утакм)
Репрезентација
Застава Југославије Југославија

Владимир Цветковић (рођен 24. маја 1941. у Лозници) је бивши југословенски кошаркаш спортски функционер. Један од најбољих кошаркаша у историји Црвене звезде и легендарни репрезентативац Југославије. Као генерални секретар фудбалског клуба Црвена звезда заједно са Драганом Џајићем био је најзаслужнији за окупљање екипе која је постала шампион Европе и света.

Каријера[уреди]

Прво је због висине био фудбалски голман, али је у својој 14. години имао прелом рамене кости леве руке. Међутим после опоравка, једног лета је приликом скока у Дрину поново поломио рамену кост леве руке, што га је приковало за болнички кревет у Београду, где је лежао у гипсу две године, до своје 17. године. На крају боравка у болници после 700 дана и ноћи лева рука му је остала краћа за 2,5 центиметра и тања за бар један центиметар од десне. Хируршки захват оставио је траг од 20 центиметара, а ортопед га је саветовао да покуша да игра кошарку, како би ојачао руку.

Црвена звезда[уреди]

Већ 1959. дебитовао у првом кошаркашком тиму Црвена звезда, а годину касније и у званичним утакмицама. Од тог времена играо је тринаест шампионата бивше Југославије.Већ 1961. године био је трећи стрелац екипе, иза Сретена Драгојловића и Ратомира Вићентића, који ће му касније постати и кум. Цвеле је у тој сезони бележио 10,1 поен у шампионату Југославије. Први пут је био најбољи стрелац клуба у лиги 1962. године, када је на 18 утакмица просечно бележио 22,7 поена. У наредном шампионату имао је просек од 25,5 поена, али је Звезда тих година била у доњем делу табеле и поред сјајних појединаца какви су без сумње били Цветковић, Вићентић и Драгојловић. У првенству 1964. године Цветковић је имао просек од 23 поена по мечу, а Звезда је направила помак и заузела треће место на табели. Последњи пут је играо заједно са Вићентићем у тиму у шампионату 1965. године, када је имао просек од 28,2 поена по утакмици. Те године је проглашен и за најбољег спортисту СД Црвена звезда у првом избору Звездине ревије, која је касније постала традиционална награда и опстала је до данашњих дана.

Невероватно ефикасан је био у сезони 1966. године, када је на 22 утакмице постигао 755 поена – просек за данашње време нестварних 34,3 поена по мечу, што је апсолутни рекорд клуба у једној сезони. Тада је по први пут био најбољи стрелац лиге. На утакмици против Иванграда је те 1966. године постигао 57 поена, што му је лични рекорд и четврти најбољи учинак у историји клуба на једном мечу. У првенственој сезони 1967. имао је просек од 32,2 поена по мечу. На сусрету против Олимпије убацио је 56 поена, а екипа је заузела треће место, као и у шампионату 1967/68, када је Цвеле бележио 27,1 поен по утакмици. Од те сезоне утакмице су почеле да се играју у дворанама, а прешло се и на систем такмичења јесен – пролеће, а до тада су се првенства одржавала у једној календарској години.

Владимир Цветковић је у сезони 1968/69 уз помоћ млађих саиграча Капичића, Симоновића, Вучинића и Славнића стигао до своје прве шампионске титуле са Звездом. Била је то и прва титула за клуб после паузе од 14 година. У 22 сусрета остварено је 19 победа и само три пораза, а Цветковић је са просеком од 27,3 поена поново био лидер тима.

Црвена звезда је у сезони 1969/70 први пут наступила у европским куповима и то у Купу шампиона, када је стигла међу осам најбољих тимова, а Цвеле, та легендарна осмица клуба са Малог Калемегдана, постигао је 195 поена на десет мечева у елитном такмичењу и био најефикаснији у тиму. У шампионату је бележио 19,7 поена и последњи пут био кошгетер екипе, а Звезди је за длаку измакла нова титула, коју је освојила љубљанска Олимпија. Цветковић је од 1962. до 1970. године свих девет пута био најбољи стрелац Звезде по укупном броју поена, а осам пута по просеку у истом периоду. Само је Сретен Драгојловић успео да га надмаши по просеку поена у сезони 1963. Први национални куп у историји клуба освојен је у сезони 1970/71, а Цвеле је са 98 поена у четири меча био најефикаснији кошаркаш у тиму. Комплетну каријеру провео је у Звезди од које се опростио као капитен шампионском титулом 1972. године, коју су црвено-бели освојили у мајсторици на неутралном терену у Љубљани савладавши Југопластику из Сплита резултатом 75:70.

Репрезентација[уреди]

Запажен учинак остварио је и у дресу репрезентацији Југославије за коју је одиграо 149 утакмица и постигао 1276 поена. Освојио је чак четири сребрне медаље на великим такмичењима (Светско првенство 1963. и 1967. године, Олимпијске игре 1968. и Европско првенство 1969. године). На Првенству света у Монтевидеу 1967. године забележио је 48 поена на седам утакмица. У победи против Бразила (87:84) убацио је 15 поена. Исте године је био и први стрелац подмлађене репрезентације Југославије, која је на Европском шампионату у Финској заузела девето место. Постигао је 157 поена у девет мечева и са просеком од 17,4 по утакмици био четврти кошгетер турнира. У тријумфу над Шпанијом (82:68) постигао је 29 поена, док је Финској испоручио 24 поена у победи резултатом 68:59.

Оно по чему се и данас памти Цветковићев боравак у националном тиму су два погођена слободна бацања за победу против изузетно снажне селекције СССР-а на Олимпијским играма у Мексику 1968. године, којом је Југославија обезбедила прву кошаркашку медаљу у историји на највећој светској смотри спорта. Совјети су савладани са 63:62 у полуфиналу и сребро је било у џепу. Цветковић је на тој утакмици постигао пет поена, а укупно 80 на турниру у девет утакмица, чиме је био четврти стрелац репрезентације. Најрасположенији је био у победи против Порторика (93:72), када је убацио 27 поена, док је у мечу против Шпаније (93:79) забележио 23 поена.

Функционер[уреди]

Стечено искуство му је значајно помогло да постане легенда фудбалског клуба Црвена звезда, где је на месту генералног секретара за 18 година допринео освајању 18 трофеја у периоду од 1983. до 2001. године. Звезда је у то време била сјајно организована, а Цветковић је успешно координирао свим акцијама и држао конце у својим рукама.[1] Максимално се посветио обавезама у клубу, пазио на сваки динар, па Звезда у то време никада није имала дугове. Заједно са својим сарадницима направио највећи источноевропски фудбалски клуб и достигао резултатски максимум освајањем титуле шампиона Европе и света 1991. године. Драган Џајић је био задужен за сва спортска питања али је Цветковић давао коначне одлуке по питању финансија. Тако је преполовио обештећење за Михајловића[1] који је те године прешао из Војводине и био један од кључних играча у походу на трон Европе. Велике заслуге за те Звездине успехе имају тадашњи функционери клуба са Маракане, Миша Слијепчевић и Настадин Беговић, које ретко ко помиње када се поведе прича о Барију и Токију.Једно време је у влади Мирка Марјановића обављао функцију министра за спорт.

Остало[уреди]

У Београду је дипломирао на Економском факултету у Београду. Разведен, отац је двоје деце. Његова супруга је била кошаркашица Рада Ђурић.[2] Кћерка Зорана је доктор клиничке психологије у Чикагу, а син Растко је бивши кошаркаш.


Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]