Градо
Градо Grado | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Италија |
Регија | Фурланија-Јулијска крајина |
Покрајина | Горица |
Становништво | |
Становништво | |
— | 8.614 |
— густина | 75,52 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 40′ 40″ С; 13° 23′ 41″ И / 45.677778° С; 13.394722° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 2 m |
Површина | 114,06 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Силвана Оливото |
Поштански број | 34073 |
Позивни број | 0431 |
Веб-сајт | |
www.comune.grado.go.it |
Градо (итал. Grado, словен. Gradež, у месном говору Gravo) град је у североисточној Италији. То је познати градић округа Горица у оквиру италијанске покрајине Фурланија-Јулијска крајина.
Градо се сматра најсевернијим градом на Јадрану. Некада рибарско насеље данас је познато приморско летовалиште.
Природне одлике
[уреди | уреди извор]Град Градо налази се у североисточном делу Италије, 50 км западно од Трста, седишта покрајине. Градо се сматра најсевернијим градом на Јадрану, а позадини се пружа мочварно подручје источне Падске низије. Код Града се речица Нотисоне улива у море.
Градо је изграђен у облати мочваре. Због исушивања кроз насеље је прокопано више канала, па град личи на „малу Венецију“.
Историја
[уреди | уреди извор]Као приморски град, ово место је почело да добија на значају током 5. века, у време вараварских упада у северну Италију, када је почело да служи као прибежиште избеглицама из угоржених градова у залеђу. Када су Лангобарди заузели оближњу Аквилеју, тадашњи аквилејски митрополит Павлин се 568. године склонио у Градо. Од тог времена, ово место је постало резиденција аквилејских митрополита, који су се временом прозвали и патријарсима. Пошто је насупрот њима накнадно обновљена и супарничка јурисдикција у старој Аквилеји, градешки огранак Аквилејске патријаршије је временом постао познат и као Градешка патријаршија, која је постојала све до 1451. године.[1]
Становништво
[уреди | уреди извор]Према резултатима пописа становништва 2011. у општини је живело 8.462 становника.[2]
1931. | 1936. | 1951. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011. |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
5.896 | 6.005 | 8.733 | 9.666 | 10.043 | 9.808 | 9.073 | 8.728 | 8.462 |
Градо данас има око 8.500 становника, махом Италијана. Током протеклих деценија број градског становништва стагнира.
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Галерија
[уреди | уреди извор]-
Црква св. Евфемије
-
Градско купалиште
-
Вила Бјанки
-
Марина у Граду
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Meyendorff 1989.
- ^ „Statistiche I.Stat”. ISTAT. 28. 12. 2012.
Литература
[уреди | уреди извор]- Krahwinkler, Harald (2005). „Patriarch Fortunatus of Grado and the Placitum of Riziano” (PDF). Acta Histriae. 13 (1): 63—78.
- Meyendorff, John (1989). Imperial unity and Christian divisions: The Church 450-680 A.D. Crestwood, NY: St. Vladimir's Seminary Press.
- Nicovich, John Mark (2009). „The poverty of the Patriarchate of Grado and the Byzantine-Venetian Treaty of 1082”. Mediterranean Historical Review. 24 (1): 1—16.