Грегориј Рожман

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Грегориј Рожман
Gregorij Rožman.jpg
Грегориј Рожман
Датум рођења(1883-05-17)17. мај 1883.
Место рођењаДолинчице
Аустроугарска
Датум смрти16. новембар 1959.(1959-11-16) (76 год.)
Место смртиКливленд
САД
Љубљански бискуп

Грегориј Рожман (17. мај 188316. новембар 1959) је био словеначки католички свештеник и теолог, познат по томе што је од 1930. до смрти служио као бискуп Љубљане.

Његово столовање је поклопило са Другим свјетским ратом током кога је, мотивисан властитим антикомунизмом стао на страну фашистичких сила Осовине и подржавао Словенско домобранство против Освободилне фронте и партизана. Домобрани су 20. априла 1944. године, на Хитлеров рођендан, на Стадиону у Љубљани, у присуству председника покрајинске управе Леона Рупника и љубљанског надбискупа др Грегорија Рожмана, положиле свечану заклетву да ће бити верне нацизму и Трећем рајху у борби против НОВ и њених савезника.[1]

Леон Рупник, Ервин Ресенер и Грегориј Рожман

Године 1945. је пред победничким партизанима побегао у британску окупацијску зону Аустрије. Годину дана касније је у одсутности у Љубљани осуђен на 18 година строгог затвора због сарадње са окупатором. Остатак живота је провео у емиграцији. Године 2009. је словеначки суд формално поништио ту пресуду из процедуралних разлога.

Други светски рат[уреди | уреди извор]

Након априлске инвазије 6. априла 1941, Силе Осовине су поделиле окупирану територију међу собом. Немачка је анектирала Доњу Штајерску, али је касније одустала од анектирања Крањске због партизанске активности. Италија је образовала и анектирала Љубљанску покрајину 3. маја 1941. Мађарска је реализовала своју формалну акенсију 16. децембра 1941. Иако је фашистичка Италија две деценије угњетавала Словенце у приморју, на почетку су обећали (никад остварену) аутономију за Словенце у анектираној Љубљанској покрајини и оставили су већину старе управе нетакнутом. Италијански језик је уведен као изборни и на почетку је било мало насиља. Италијани су прихватили 18.000 избеглица протераних из немачке зоне. Колаборација са окупаторима је почела скоро одмах. Рожман, тадашњи председник Словеначке људске странке Марко Натлачен и други истакнутији Словенци су изразили верност фашистичкој Италији у априлу и мају 1941. Касније, како се отпор појачавао, италијанске власти су затвориле око 40.000 Словенаца у логоре, у којима је преминуло око 7.000 особа.[2]

Референце[уреди | уреди извор]


Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]