Пређи на садржај

Дамат Али-паша

С Википедије, слободне енциклопедије
Дамат Али-паша
Лични подаци
Датум рођења1667.
Место рођењаИзник
Датум смрти5. август 1716.
Место смртиПетроварадин
Војна каријера
Служба
ЧинВелики везир
Период27. април 1713 – 5. август 1716
ПретходникHoca Ibrahim Pasha
НаследникHacı Halil Pasha

Дамат Али-паша (тур. Silahdar Damat Ali Paşa или Sehid Damad Silahdar Ali Pasha; 1667Петроварадин, 5. август 1716), био је турски велики везир током турске окупације Србије.

Дамад Али-пашино турбе у Београду

Дамат Али-паша био је велики везир Османског царства у периоду 27. април 17135. август 1716. у време султана Ахмеда III. Предводио је турску војску против аустријске у бици код Петроварадина 1716. године и ту је претрпео пораз. Током војног похода према Петроварадину 1716. године, османске и татарске трупе под командом турског везира Дамат Али-паше извршиле су масовне покоље над локалним српским цивилним становништвом у Срему.[1] У овом налету опустошена су српска насеља попут Сремских Карловаца и Ирига, а локално становништво је убијано, силовано, пљачкано, одвођено у робље или присиљено на збегове у Фрушку Гору.[2] У својим пустошењима османске снаге су опљачкале и спалиле кључне фрушкогорске манастире, укључујући Крушедол и Велику Ремету, где су страдали затечени монаси и народ.[3] Битка је завршена турским поразом, уз велико учешће српских војника (хусара, шајкаша, хајдука) у аустријској победничкој војсци.[2] Место код Петроварадина на коме је смртно рањен у главу Дамат Али-паши названо је Везирац.

Сахрањен је у Београдској тврђави. Ту је над његовим гробом сазидано турбе.[4] Ово Дамат Али-пашино турбе сазидано је 1783. а данашњи изглед добило је приликом обнове 1938. У том турбету касније су сахрањени и турски окупаторски заповедници Београдске тврђаве Селим паша 1847. и Хасан паша 1850.

Постоје захтеви београдских историчара за његово уклањање, и поређење са гробовима нацистичких заповедника Београда Франца Бемеа и Паула Бајера, за које би такође било непримерено да имају гробове на Београдском тврђави с обзиром да су турски окупаторски заповедници починили више злочина и побили више Срба од нацистичких.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Гавриловић, Славко (2003). „Молба из 1716. становника Срема ради заштите од насиља Турака и Татара”. Зборник Матице српске за историју (67/68): 7—12. 
  2. ^ а б Самарџић, Радован; et al. (1986). Историја српског народа: Од Пожаревачког мира до Првог српског устанка 1718-1804 (Књига IV, том 1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 24—27. 
  3. ^ Гавриловић, Славко (1974). „Сведочанство о биткама код Ирига и Петроварадина 1716. године”. Историјски часопис. 21: 105—111. 
  4. ^ Вујовић, Бранко (2003). Београд у прошлости и садашњости. Београд: Издавачка кућа Драганић. стр. 104. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]