Везирац
 |
Везирац | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Град | Нови Сад |
| Општина | Петроварадин |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 12′ 39″ С; 19° 53′ 54″ И / 45.2107444° С; 19.8982777° И |
  Везирац Везирац на карти Новог Сада | |
Везирац је брдо између Сремских Карловаца и Петроварадина. То је у ствари фрагмент четврте и најниже фрушкогорске терасе испод које се простире лесна зараван. Надморска висина брда износи 194 метара а релативна 40, тако да доминира простором испред Петроварадинске тврђаве.
Историја и име[уреди | уреди извор]
На простору од Везирца до Петроварадина, 5. августа 1716. године одиграла се једна од одлучујућих битака током Аустријско-турског рата 1716. - 1718. године. Аустријска војска (око 76.000 људи) под командом Еугена Савојског поразила је двоструко бројнију војску (око 120.000 људи) предвођену великим везиром Дамад Али-пашом. На Везирцу је био разапет шатор великог везира из ког је он командовао битком. Велики везир је у току битке био рањен и убрзо је умро а касније је сахрањен је у Београдској тврђави. Ово брдо је по њему и добило име Везирац. Осим овог, многа брда у околини носе назив као сећање на ту битку (Пуцкарош, Занош, Карагач, Алибеговац и Татарско брдо).
На Везирцу је 1902. године подигнут споменик у сећање на ову битку. Споменик је након Другог светског рата био запуштен све до 2006. године када је простор око њега уређен пред обележавање 290 година битке.
Везирац данас[уреди | уреди извор]
Данас је Везирац насеље које припада општини Петроварадин. На Везирцу има око 150 кућа и викендица. До њега може да се дође са различитих страна: из Буковца, из Сремских Карловаца путем од Текија, са Ширина из Петроварадина, те Буковачким путем из Петроварадина.
