Двогодишња биљка

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Смена једногодишње жалфије двогодишњом виолом у парку Врњачке бање.

Према дужини живота зељасте биљке се деле на: једногодишње, двогодишње и вишегодишње (перене), док су дрвенасте искључиво вишегодишње. Код двогодишњих биљака вегетативни органи: корен и изданци са листовима развијају се током једне вегетације, биљке презиме, а наредне вегетације цветају и формирају плод. Означавају се кругом са две тачке распоређене хоризонтално. Ова група је прилагођена зимским условима тако да не може да цвета и формира плод док не прође кроз период ниских температура – период јаровизације (вернализације), мада има и оних које цветају пре зимског периода као што је дан и ноћ.

Поред ових „правих“ двогодишњих биљака једна група једногодишњих може успешно да презими у јувенилном облику, и при касној сетви (август) развије цветове у рано пролеће (Campanula medium L. или Antirrhinum majus L.), што је одлика двогодишњих биљака. Ако се оне посеју у рано пролеће формирају цвет и плод до краја вегетације (без вернализације). Са друге стране двогодишње лиснодекоративне биљке, као украсни купус, користе се у првој вегетацији због декоративног листа, а не у другој када формирају неугледне цветове.

Једногодишње и двогодишње украсне биљке се једним именом зову и сезонске (сезонски расад) јер се међусобно смењују на истој површини. У другој половини маја саде се једногодишње биљке, а на њихово место двогодишње у првој половини октобра и остају ту до наредног маја. Сезонско цвеће се употребљава на репрезентативним површинама (партерима, ронделама, цветним лејама, бордурама око споменика, испред јавних зграда и различитим категоријама зелених простора) и захтева интензивно одржавање. Ређе је оно у комбинацији са перенама и жбунастим врстама.

Најчешће двогодишње биљке код нас[уреди | уреди извор]

украсне
повртарске

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Грбић, М., Марковић, М. и Ђукић, М. (2017): Цвећарство – сезонско цвеће. Универзитет у Београду. Београд. ISBN 978-86-7299-260-1