Цвекла

Из Википедије, слободне енциклопедије
Цвекла
Beets produce-1.jpg
Цвекла
Таксономија
Царство: Plantae
Тип: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Caryophyllales
Породица: Amaranthaceae
Потпородица: Chenopodioideae
Род: Beta
Врста: Beta vulgaris
Варијетет: Beta vulgaris ssp. vulgaris
var. vulgaris

Цвекла (лат. Beta vulgaris ssp. vulgaris var. vulgaris) је поврће карактеристичне црвене боје које се користи у кулинарству и исхрани. Култивар је врсте Beta vulgaris из фамилије лобода (Amaranthaceae). Њено богатство минералима, угљени хидратима, мастима и беланчевинама чини је здравом и честом намирницом. Такође је богата и витамином Б12, а у себи има и мале количине кобалта. Позитивно делује код малокрвних особа и деце.

Цвекла се припрема и конзумира лако, а најчешће се кува или кисели. Често се једе и сирова, углавном рендана, као додатак салати. Састојак је и руског националног јела боршч.

Облик јој може бити округао и цилиндричан.

Примена у медицини[уреди]

Цвекла је биљка богата здравим састојцима. Зато је одавно позната и као лековита биљка која се користила у домаћинству. Такође користи се и у савременој медицини. Основна примена цвекле је у сузбијању појаве тумора и лечењу леукемије. Затим, користи се у лечењу маларије, акутних фиброзних болести и грипа у почетном стадијуму. Користи се и при регулацији крвног притиска, обично уколико је низак. Повољно утиче на нерве и рад мозга, а поспешује и рад желуца, црева и жучи.

Корен[уреди]

Корен цвекле је репаст црвенкасте боје.