Демографска историја Бачке

Демографска историја Бачке.

Историјска Бачка

Попис из 1715 - Бачка и Бодрошка жупанија

Према попису из 1715. године, становништво Бачке су чинили: ^[1]

Попис из 1720 - Бачка и Бодрошка жупанија

1720. године, у Бачкој је живело око 115.000 становника, од чега: ^[2]^[3]

109.000 (94,16%) Јужних Словена (од чега 76.000 (72%) православних, односно Срба и 33.000 (22%) католичких, односно Буњеваца и Шокаца)
5.019 (5,08%) Мађара
750 (0,76%) Немаца

Попис из 1820 - Бачко-Бодрошка жупанија

1820. године, Бачка жупанија је имала 387.914 становника, од чега: ^[3]

170.942 (44%) Срби (укључујући Буњевце и Шокце)
121.688 (31,5%) Мађари
91.016 (24,5%) Немци

Етничка мапа Бачке (1715)
Етничка мапа Бачке (1720)
Етничка мапа Бачке 1867. године
Етничка мапа Бачке 1868. године
Етничка мапа Бачке 1876. године
Етничка мапа Бачке 1880. године
Етничка мапа Бачке 1892. године

Попис из 1910 - Бачко-бодрошка жупанија

1910. године, Бачко-бодрошка жупанија је имала 812.385 становника, који су говорили следеће језике: ^[4]

мађарски = 363.518 (44,75%)
немачки = 190.697 (23,47%)
српски = 145.063 (17,86%)
словачки = 30.137
русински = 10.760
хрватски = 1.279
румунски = 386
остали језици = 70.545 (највећим делом буњевачки и шокачки)

Етничка мапа Бачке 1911. године
Етничка мапа Бачке 1914. године
Етничка мапа Бачке 1917. године
Етничка мапа Бачке 1918. године

Југословенски део Бачке

Попис из 1921 - југословенски део Бачке

Мировним уговором из 1920. године, Бачка је подељена између југословенске државе и Мађарске, па се на наредним пописима исказује само број становника југословенског дела Бачке.

1921. године, југословенски део Бачке имао је 735.117 становника, који су говорили следеће језике: ^[5]

260.998 (35,50%) мађарски
246.598 (33,55%) српски и хрватски
173.796 (23,64%) немачки
30.993 (4,22%) словачки
10.999 (1,50%) русински
4.850 (0,66%) словеначки

Попис из 1931 - југословенски део Бачке

1931. године, југословенски део Бачке имао је 784.896 становника, који су говорили следеће језике: ^[5]

284.865 (36,29%) српски и хрватски
268.711 (34,24%) мађарски
169.858 (21,64%) немачки
34.234 (4,36%) словачки
11.414 (1,45%) русински

Попис из 1941 - југословенски део Бачке

Према мађарском попису с краја 1941. године, спроведеног за време окупације, југословенски део Бачке имао је 789.705 становника, који су говорили следеће језике: ^[5]

358.531 (45,4%) мађарски
162.070 (20,52%) немачки
151.269 (19,15%) српски
62.303 (7,89%) хрватски
32.578 (4,12%) словачки
13.829 (1,76%) русински

Попис из 1948 - југословенски део Бачке

1948. године, југословенски део Бачке имао је 807.122 становника, подењених у следеће етничке групе: ^[5]

307.343 (38,07%) Мађари
303.664 (37,62%) Срби
88.491 (10,96%) Хрвати
36.041 (4,44%) Словаци
17.269 (2,18%) Русини
10.638 (1,32%) Немци

Попис из 1953 - југословенски део Бачке

1953. године, југословенски део Бачке имао је 831.945 становника, подењених у следеће етничке групе: ^[5]

317.247 (38,12%) Срби
311.146 (37,38%) Мађари
80.957 (9,73%) Хрвати
36.424 (4,38%) Словаци
18.162 (2,18%) Русини

Попис из 1961 - југословенски део Бачке

1961. године, југословенски део Бачке имао је 920.600 становника, подењених у следеће етничке групе: ^[5]

386.385 (41,08%) Срби
320.566 (34,83%) Мађари
101.509 (11,03%) Хрвати
37.665 (4,09%) Словаци

Попис из 1971 - југословенски део Бачке

1971. године, југословенски део Бачке имао је 960.001 становника, подењених у следеће етничке групе: ^[6]

413.895 (43,11%) Срби
311.379 (32,44%) Мађари
92.207 (9,60%) Хрвати
36.508 (3,80%) Словаци
31.120 (3,24%) Црногорци
27.651 (2,88%) Југословени
16.580 (1,73%) Русини

Попис из 1981 - југословенски део Бачке

1981. године, југословенски део Бачке имао је 1.012.112 становника, подењених у следеће етничке групе: ^[5]

434.178 (40,9%) Срби
287.565 (30,36%) Мађари
91.757 (9,86%) Југословени
71.793 (7,09%) Хрвати
34.997 (3,02%) Словаци
16.020 (1,68%) Русини

Попис из 1991 - југословенски део Бачке

1991. године, југословенски део Бачке имао је 1.007.179 становника, подењених у следеће етничке групе: ^[5]

463,029 (46.15%) Срби
258,724 (26.63%) Мађари
98,052 (10.22%) Југословени
65,663 (6.74%) Хрвати
32,092 (3.3%) Словаци
14,895 (1.11%) Русини

Попис из 2002 - југословенски део Бачке

Према попису из 2002. године, југословенски део Бачке (у географским границама) имао је 1.022.524 становника, подењених у следеће етничке групе: ^[7]

Срби = 559.700 (54,74%)
Мађари = 221.882 (21,70%)
Хрвати = 38.889 (3,80%)
Црногорци = 31.394 (3,07%)
Југословени = 30.880 (3,02%)
Словаци = 28.058 (2,74%)
Буњевци = 19.612 (1,92%)
Русини = 13.220 (1,29%)
Роми = 9.955 (0,97%)
остали (Шокци, Македонци, Муслимани, Словенци, Украјинци, Немци, Румуни, Албанци, итд)

Напомена: становништво Бачке приказано је у географским границама Бачке које укључују Севернобачки округ, Западнобачки округ, већи део Јужнобачког округа (изузев општина Беочин, Сремски Карловци и Петроварадин, као и насеља Нештин и Визић), као и општине Ада, Сента и Кањижа (које административно припадају Севернобанатском округу).

Извори

^ http://www.hic.hr/books/jugoistocna-europa/bognar.htm - Андрија Богнар, Положај Мађара у Војводини од 1918. до 1995., Међународни знанствени скуп „Југоисточна Еуропа 1918.-1995.", Задар, 1995.
^ Војводина, (зборник), књига 2, фототипско издање, Прометеј, Нови Сад, 2008, pp. 88.
^ ^а ^б Јован Пејин, Великомађарски каприц, Зрењанин, 2007, pp. 28.
^ www.talmamedia.com
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж Medjunarodni znanstveni skup "Jugoistocna Europa 1918.-1995.", Приступљено 1. 4. 2013.
^ Др Бранислав Букуров, Бачка, Банат и Срем, Нови Сад, 1978.
^ Попис становништва, домаћинстава и станова у 2002, Становништво, књига 1, Национална или етничка припадност - Подаци по насељима, Република Србија - Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003.

Литература

Antunović, Ivan (1882). Razprava o podunavskih i potisanskih Bunjevcih i Šokcih u pogledu narodnom, vjerskom, umnom, gradjanskom i gospodarskom (PDF). Beč.
Ђере, Золтан (2004). „Скица промена етничког састава становништва на тлу данашње Војводине 1526-1910. године”. Истраживања. 15: 105—123.
Иванић, Иван (1899). Буњевци и Шокци у Бачкој, Барањи и Лици (историја, етнографија, култура, друштво, бројно и привредно стање, етничке особине) (PDF). Београд.
Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска.
Лађевић, Петар, ур. (2014). Етноконфесионални и језички мозаик Србије (PDF). Београд: Републички завод за статистику.
Поповић, Душан Ј. (1952). Срби у Бачкој до краја осамнаестог века: Историја насеља и становништва. Београд: Научна књига.
Поповић, Душан Ј. (1957). Срби у Војводини. књ. 1: Од најстаријих времена до Карловачког мира 1699. Нови Сад: Матица српска.
Поповић, Душан Ј. (1959). Срби у Војводини. књ. 2: Од Карловачког мира 1699 до Темишварског сабора 1790. Нови Сад: Матица српска.
Поповић, Душан Ј. (1963). Срби у Војводини. књ. 3: Оо Темишварског сабора 1790 до Благовештенског сабора 1861. Нови Сад: Матица српска.

Спољашње везе

[1] ttp://www.hic.hr/books/jugoistocna-europa/bognar.htm - Андрија Богнар, Положај Мађара у Војводини од 1918. до 1995., Међународни знанствени скуп „Југоисточна Еуропа 1918.-1995.", Задар, 1995.

[2] Војводина, (зборник), књига 2, фототипско издање, Прометеј, Нови Сад, 2008, pp. 88.

[autogenerated2-3] а ^б Јован Пејин, Великомађарски каприц, Зрењанин, 2007, pp. 28.

[4] www.talmamedia.com

[autogenerated1-5] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж Medjunarodni znanstveni skup "Jugoistocna Europa 1918.-1995.", Приступљено 1. 4. 2013.

[6] Др Бранислав Букуров, Бачка, Банат и Срем, Нови Сад, 1978.

[7] Попис становништва, домаћинстава и станова у 2002, Становништво, књига 1, Национална или етничка припадност - Подаци по насељима, Република Србија - Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]