Детлићи (породица)

Са Википедије, слободне енциклопедије
„Детлићи” преусмерава овде. За друге употребе погледајте страницу Детлићи (вишезначна одредница).

Детлићи
млада зелена жуна

О овој звучној датотеци звук удараца детлића о дрво (помоћ·инфо)

Научна класификација
Царство:
Animalia
Тип:
Chordata
Класа:
Aves
Поткласа:
Neornithes
Надред:
Neoaves
Ред:
Piciformes
Подред:
Pici
Породица:
Picidae

Vigors, 1825
Потпородице

Jynginae – вијоглаве
Nesoctitinae – жуњице
Picinae – прави детлићи
Picumninae – мали детлићи

Детлићи[1] (лат. Picidae) су породица птица из истоименог реда и подреда (Piciformes, Pici). Породица обухвата око 30 родова, са преко 200 врста.

Распрострањеност и станиште[уреди | уреди извор]

Већина врста настањује шумска станишта. Насељавају скоро целу планету, изузев појединих поларних области, у Аустралији, Мадагаскару и одређеним острвима у Океанији.

Опис[уреди | уреди извор]

Величине су до 60 центиметара. Обично су јарко обојене црним, белим, црвеним или зеленим шарама. Кљун им је раван и зашиљен. Ноге су им кратке, а два прста се усмеравају према напред, а два према назад. Неколико врста детлића има кресту.

Детлићи су усамљене птице. Највећи део времена проводе пењући се по дрвећу и тражећи инсекте. Користе зашиљени кљун да буше дрво у потрази за храном. Дугачким језиком ваде плен, инсекте и њихове ларве из рупа избушених у дрвећу.

Са изузетком детлића који се гнезде у рупама и удубљењима на тлу, остали дубе гнезда у стаблима.

Систематика и еволуциона историја[уреди | уреди извор]

Мали златнолеђац (Dinopium benghalense) у Гувахати, Индија

Picidae су само једна од девет живих породица из реда Piciformes. За друге чланове ове групе, као што су jакамари, пуховкe, барбети, тукани и медовође, традиционално се сматрало да су блиско повезани са породицом детлића (прави детлићи, пикулети, вертишке и сапсачи). Клада Pici (детлићи, барбети, тукани и медовође) је добро подржана и дели зигодактилно стопало са Galbuli (пуховкe и jакамари). Недавно је неколико анализа ДНК секвенце потврдило да су Pici и Galbuli сестринске групе.[2]

Име Picidae за породицу увео је енглески зоолог Вилијам Елфорд Лич у водичу за садржај Британског музеја објављеном 1820. године.[3][4] Филогенија је ажурирана у складу са новим сазнањима о обрасцима конвергенције и еволуционој историји.[5][6] Однос родова Picinae је у великој мери разјашњен, а утврђено је да је антилски пикулет преживели изданак протодетлића. Генетска анализа подржава монофилију рода Picidae, за који се сматра да потиче из Старог света, мада је географско порекло овог рода нејасно. Подфамилија Picumninae је враћана као парафилетска.[5] Морфолошки и бихејвиорални карактери, поред ДНК доказа, истичу род Hemicircus као сестринску групу свих преосталих правих детлића, поред сестринске везе између племена правих детлића Dendropicini и Malarpicini.[7]

Праисторијски представници постојећих родова Picidae сматрају се чланцима рода. Загонетна форма заснована на коракоиду, пронађена у плиоценским наслагама Њу Провиденса на Бахамима, описана је као Bathoceleus hyphalus и вероватно је такође детлић.[8]

Следећи кладограм је заснован на свеобухватној молекуларној филогенетској студији детлића објављеној 2017. заједно са списком врста птица коју одржавају Френк Гил, Памела Расмусен и Дејвид Донскер у име Међународног орнитолошког комитета (МОК). Кубански зелени детлић из монотипског рода Xiphidiopicus није укључен у студију.[9][10] Релативни положаји Picumninae, Sasiinae и Picinae у кладограму су неизвесни. У студији из 2017. резултати су зависили од тога која је од две различите статистичке процедуре коришћена за анализу података о секвенци ДНК. Једна метода је открила да је Sasiinae сестрински таксон са Picinae (као што је приказано у наставку), а друга метода је открила да је Sasiinae сестрински са кладом која садржи Picumninae и Picinae.[9]

Picidae
Jynginae

Jynx – 2 врсте

 
 
Picumninae

Picumnus – 26 врста

 
 
Sasiinae
 

Verreauxia

 
 

Sasia – 2 врсте

 
 
Picinae
 
Nesoctitini

Nesoctites

 
Hemicirini

Hemicircus – 2 врсте

 
 
 
Picini
 
 
 

Micropternus

 
 

Meiglyptes – 3 врсте

 
 
 
 

Gecinulus – 3 врсте

 
 

Dinopium – 5 врста

 
 
 
 
 
 

Picus – 14 врста

 
 
 

Chrysophlegma – 3 врсте

 
 
 

Pardipicus – 2 врсте

 
 
 

Geocolaptes

 
 

Campethera – 11 врста

 
 
 
 
 
 
 
 

Mulleripicus – 4 врсте

 
 

Dryocopus – 6 врста

 
 
 
 

Celeus – 13 врста

 
 
 

Piculus – 7 врста

 
 

Colaptes – 14 врста

 
 
 
 
 
 
 
Campephilini
 

Campephilus – 11 врста

 
 
 

Blythipicus – 2 врсте

 
 
 

Reinwardtipicus

 
 

Chrysocolaptes – 9 врста

 
 
 
 
Melanerpini
 
 
 

Sphyrapicus – 4 врсте

 
 

Melanerpes – 24 врсте

 
 
 
 
 

Picoides – 3 врсте

 
 

Yungipicus – 7 врста

 
 
 
 
 

Dendrocoptes – 4 врсте

 
 
 

Chloropicus – 3 врсте

 
 

Dendropicos – 12 врста

 
 
 
 
 

Dendrocopos – 12 врста

 
 
 

Dryobates – 5 врста

 
 
 

Leuconotopicus – 6 врста

 
 

Veniliornis – 14 врста

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива - Прилог VII Строго заштићене дивље врсте на територији Републике Србије”. pravno-informacioni-sistem.rs. 
  2. ^ Johansson US, Ericson GP (2003). „Molecular support for a sister group relationship between Pici and Galbulae (Piciformes sensu Wetmore 1960)” (PDF). Journal of Avian Biology. 34 (2): 185—197. doi:10.1034/j.1600-048X.2003.03103.x. 
  3. ^ Leach WE (1820). „Eleventh Room”. Synopsis of the Contents of the British Museum. 17 (17th изд.). London: British Museum. стр. 68.  Although the name of the author is not specified in the document, Leach was the keeper of zoology at the time.
  4. ^ Bock WJ (1994). History and Nomenclature of Avian Family-Group Names. Bulletin of the American Museum of Natural History. Number 222. New York: American Museum of Natural History. стр. 146, 192. hdl:2246/830. 
  5. ^ а б Benz BW, Robbins MB, Peterson AT (август 2006). „Evolutionary history of woodpeckers and allies (Aves: Picidae): placing key taxa on the phylogenetic tree”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 40 (2): 389—99. PMID 16635580. doi:10.1016/j.ympev.2006.02.021. 
  6. ^ Moore WS, Weibel AC, Agius A (2006). „Mitochondrial DNA phylogeny of the woodpecker genus Veniliornis (Picidae, Picinae) and related genera implies convergent evolution of plumage patterns” (PDF). Biological Journal of the Linnean Society. 87 (4): 611—624. doi:10.1111/j.1095-8312.2006.00586.x Слободан приступ. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 09. 2011. г. Приступљено 06. 06. 2012. 
  7. ^ Manegold A, Töpfer T (2013). „The systematic position of Hemicircus and the stepwise evolution of adaptations for drilling, tapping and climbing up in true woodpeckers (Picinae, Picidae)”. Journal of Zoological Systematics and Evolutionary Research. 51 (1): 72—82. doi:10.1111/jzs.12000 Слободан приступ. 
  8. ^ Cracraft J, Morony Jr JJ (1969). „A new Pliocene woodpecker, with comments on the fossil Picidae” (PDF). American Museum Novitates (2400): 1—8. 
  9. ^ а б Shakya, S.B.; Fuchs, J.; Pons, J.-M.; Sheldon, F.H. (2017). „Tapping the woodpecker tree for evolutionary insight”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 116: 182—191. PMID 28890006. doi:10.1016/j.ympev.2017.09.005. 
  10. ^ Gill, Frank; Donsker, David; Rasmussen, Pamela, ур. (јануар 2023). „Woodpeckers”. IOC World Bird List Version 13.1. International Ornithologists' Union. Приступљено 19. 2. 2023. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Gorman, Gerard (2004): Woodpeckers of Europe: A Study of the European Picidae. Bruce Coleman, UK. ISBN 978-1-872842-05-9..
  • Gorman, Gerard (2011): The Black Woodpecker: A monograph on Dryocopus martius. Lynx Edicions, Barcelona. ISBN 978-84-96553-79-8..
  • Grimaldi, David A. & Case, Gerard Ramon (1995): A feather in amber from the Upper Cretaceous of New Jersey. American Museum Novitates 3126: 1-6. PDF fulltext
  • Koenig, W.D. & Haydock, J. (1999): Oaks, acorns, and the geographical ecology of acorn woodpeckers. Journal of Biogeography 26(1): 159-165. Koenig, Walter D.; Haydock, Joseph (1999). „Oaks, acorns, and the geographical ecology of acorn woodpeckers”. Journal of Biogeography. 26: 159—165. S2CID 5068060. doi:10.1046/j.1365-2699.1999.00256.x.  (HTML abstract)
  • Lemaître, Jérôme; Villard, Marc-André (2005). „Foraging patterns of pileated woodpeckers in a managed Acadian forest: A resource selection function”. Canadian Journal of Forest Research. 35 (10): 2387—2393. doi:10.1139/x05-148. 
  • Michalek, Klaus; Winkler, Hans (2001). „Parental Care and Parentage in Monogamous Great Spotted Woodpeckers (Picoides Major) and Middle Spotted Woodpeckers (Picoides Medius)”. Behaviour. 138 (10): 1259—1285. doi:10.1163/15685390152822210. 
  • Stark, R.D.; Dodenhoff, D.J. & Johnson, E.V. (1998): A quantitative analysis of woodpecker drumming. Condor 100(2): 350-356. DjVu fulltext PDF fulltext
  • Villard, Pascal; Cuisin, Jacques (2004). „How do Woodpeckers Extract Grubs with Their Tongues? A Study of the Guadeloupe Woodpecker (Melanerpes Herminieri) in the French West Indies”. The Auk. 121 (2): 509. ISSN 0004-8038. S2CID 86781719. doi:10.1642/0004-8038(2004)121[0509:HDWEGW]2.0.CO;2. 
  • Webb, David Matthew; Moore, William S. (2005). „A phylogenetic analysis of woodpeckers and their allies using 12S, Cyt b, and COI nucleotide sequences (Class Aves; order Piciformes)”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 36 (2): 233—248. PMID 15869887. doi:10.1016/j.ympev.2005.03.015. PDF fulltext Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2012)
  • Wiebe, K.L. & Swift, T.L. (2001): Clutch size relative to tree cavity size in northern flickers. J. Avian Biol. 32(2): 167. Wiebe, Karen L.; Swift, Trisha L. (2001). „Clutch size relative to tree cavity size in Northern Flickers”. Journal of Avian Biology. 32 (2): 167—173. doi:10.1034/j.1600-048X.2001.320210.x.  (HTML abstract)
  • Wiktander, U.; Olsson, O. & Nilsson, S.F. (2000): Parental care and social mating system in the lesser spotted woodpecker Dendrocopos minor. J. Avian Biol. 31(4): 447. Wiktander, Ulf; Olsson, Ola; Nilsson, Sven G. (2000). „Parental care and social mating system in the Lesser Spotted Woodpecker Dendrocopos minor”. Journal of Avian Biology. 31 (4): 447—456. doi:10.1034/j.1600-048X.2000.310003.x.  (HTML abstract)
  • Yom-Tov, Y. & Ar, A. (1993): Incubation and fledging durations of woodpeckers. Condor 95(2): 282-287. DjVu fulltext PDF fulltext
  • Mihalj, Mikeš (2001). Velika enciklopedija životinja. ISBN 978-86-489-0303-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Детлићи_(породица)&oldid=25976290”